I to je Pančevo

Nesrećnik sam odmalena...

Dvadeseti u mesecu prošao. Na vitrini hrpa računa. U novčaniku pauk plete mrežu. Frka.

Tamo neki kupuju kosu, prirodnu od 35 centimetara naviše.

Opipaš teme: šipak. Pogledaš ženu. Spava snom pravedne. Ruse kose rasute po jastuku. Eureka! Zgrabiš makaze i zaletiš se...

– Komšija Pero, koliko ono reče da plaćaš da ti ošišam ogradu i sredim vrt? Da ti operem i audija posle? Treba i bazen da se očisti? Stižem! Ona i dalje sanja i blaženo se osmehuje...

Od sve muke pesme pevam...

Ode i avgust. Starija ljubimica završava srednju, mali kreće u sedmi osnovne. U glavi praviš spisak: udžbenici, rančevi, školski pribor, patike, garderoba, užina... Čekovi presušili.

Očajan si. Imaš samo jedno rešenje. Odlaziš do mosta na Tamišu. Penješ se, vezuješ konopac, puštaš ga u ambis.

– Ajmo, narode, bandži džamping od danas u vašem gradu! Budite prvi koji će probati! Povoljno, povoljnooo!

Čekajuć’ da sunce sine

Dojadili ti dugovi i presipanje iz šupljeg u prazno. Poruke ti šalje samo banka: odliv jedan, odliv drugi... Prilivi presahnuli.

Posla nema, takvog matorca niko neće. Traže se go-go igračice, promoterke, hostese... Gledaš ljubimicu maturantkinju, lepo devojče, fino. Nema ti druge.

– Dušo tatina, osamnaest ti je leta, vreme je... Kako zašta, pa za udaju, šta se čudiš? Vidiš, baš sam juče komšija-Peri šišao ogradu. Što ima divnog sina...