Fotografije starih majstora

Doboš kao sredstvo javnog informisanja (2)

Iz albuma Georgija Miloševića * Autor: Nepoznat

Ovo je nastavak priče o pančevačkim dobošarima, započete u broju 4352, našeg lista.

Na prikazanoj fotografiji je Pančevo iz vremena kada su građane o naređenjima i saopštenjima gradskih i viših vlasti i ostalim vestima informisali dobošari. Oni su obilazili ulice i na svakom uglu udarali maljicama u doboš da privuku stanovnike i izdeklamuju novosti.

Pančevačkom građanstvu u to vreme je saopštavano: da Dragomir Kranjčević, violinista svetskog glasa (rodom Pančevac), s horom Srpskog crkvenog pevačkog društva priređuje koncert (1871); da Beogradska opera s predstavama „Madam Baterflaj” i „Travijata” 12. i 13. maja gostuje u Pančevu (1925); da se zabranjuje ljubljenje mrtvaca pri sahrani (1796); da Jovan Vlahović, učitelj igranja, otvara školu u Pančevu (1872); da će kamen-temeljac za crkvu sv.

Ane, koju podiže industrijalac Đorđe Vajfert, biti položen 18. juna (1922); da se zbog širenja neprijatnog mirisa građanstvu Pančeva strogo zabranjuje sušenje ribe u varoši (1854); da će 21. jula 1927. biti obešen Žarko Lacković zbog silovanja i ubistva devojčice (egzekuciji je prisustvovalo preko petsto građana); da se zabranjuje vođenje pasa bez korpe i povoca te da će u protivnom oni biti odstreljeni kao psi lutalice (1853); da će na gradskom trgu biti osveštan kamen-temeljac spomenika kralju Petru Prvom Oslobodiocu (1932); da će Dubrovačko srpsko pevačko društvo „Sloga” s horom od 60 članova 11. oktobra u sali kod „Trubača” održati koncert (1936); da se zabranjuje čitanje i rasturanje knjige „Napoleon Mali” Viktora Igoa (1850); da će lekar Jovan Jovanović Zmaj 12. decembra održati predavanje „O vazduhu, svetlosti, vodi i životu” (1871); da će 19. decembra biti sprovedena hajka na vukove u vojlovačkoj šumi (1796); da su nemačke vojne vlasti lišile života 36 viđenih građana Pančeva (1941); da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili policajca u znak odmazde biti pogubljeno 100 Srba (1941); da će se javno na gradskom trgu izvršiti smrtna kazna nad Baranđaninom koji je za vreme nemačke okupacije prijavio, za nagradu od šake maraka, narodnog heroja Olgu Radišić-Petrov (1945); da će na trgu ispred Magistrata biti održan miting povodom oslobođenja Beograda (oktobar 1944).

Još hiljade ovakvih naredbi, saopštenja i vesti gromkim glasom, uz dobovanje, saopštavali su građanstvu dobošari u našem gradu. Zoran Petrović, đak pančevačke Gimnazije, slikar i pisac, dobro se sećao vremena dobošara, te ga je ovekovečio u svom delu „Selo Sakule a u Banatu”. Dobošari su prikazani i u nekoliko filmova, a jedan od njih je i čuveni „Salaš u Malom ritu”. Pančevački glumac Radomir Šobota gotovo svake večeri maestralno je igrao ulogu dobošara u beogradskoj Skadarliji.

Pedesetih godina 20. veka nestali su dobošari s pančevačkih ulica. Ostali su samo u sećanju starijih građana naše varoši.