Manifestacije u komšiluku

Početak leta u znaku dece

Prvog dana sledećeg meseca u Dolovu počinje tradicionalna manifestacija pod nazivom „Ivanjsko cveće”, koja se ove godine održava 11. put zaredom. Tako se već više od decenije neguje dečje stvaralaštvo i tradicija, a na „Ivanjskom cveću” će se i ovog puta okupiti brojna kulturnoumetnička društva iz Srbije i inostranstva.

Organizatori su i pored finansijskih teškoća odlučili da ovogodišnji festival traje sedam dana, ali će program biti malo skromniji. Manifestacija će biti otvorena 1. jula u sali Mesne zajednice, izložbom slika iz ranijih likovnih kolonija koje su upriličene u okviru festivala. U petak, 2. jula, u večernjim satima, na platou ispred Doma kulture biće održan koncert harmonikaša, nagrađenih učenika Muzičke škole „Jovan Bandur”.

Treći dan manifestacije rezervisan je za poljoprivrednike. Udruženje „Pančevački ratari” organizovaće „Dan ratara”, koji će početi prezentacijom hleba, peciva, štrudli, vina, meda i domaće radinosti u parku. Zatim će biti priređen niz predavanja u sali Mesne zajednice.

Četvrti dan na festivalu biće u znaku likovnih umetnika, koji će razapeti svoja platna u školskom dvorištu i pokušati da ovekoveče još neki dolovački pejzaž. Za 5. jun je planirano književno veče ispred Doma kulture, a 6. juna u goste Dolovcima treba da dođe Prvo beogradsko pevačko društvo, koje bi priredilo koncert duhovne muzike u velikoj crkvi. Za to vreme, u crkvenoj porti, pleli bi se venci od cveća, u čast Ivanjdana. Završni dan manifestacije je ujedno i takmičenje dečjih folklornih ansambala. Svi učesnici će pre nastupa prodefilovati glavnom ulicom.

Svoj dolazak, između ostalih, najavili su i aktivisti jednog kulturno-umetničkog društva iz Australije.

Dolovci pozivaju sugrađane da prve dane jula podele s njima. Biće mnogo toga da se vidi, ali i da se okusi.

Razgovor s povodom: Jelenka Novaković, članica Gradskog veća

Bespoštedna borba za sela

Prioritet mi je da ostvarim što bolju komunikaciju s predstavnicima mesnih uprava, kaže većnica * Finansijska kriza uzrok pada aktivnosti seoskih mesnih zajednica

Ljudi sa sela imaće moju maksimalnu podršku, kaže Jelenka Novaković

Jelenka Novaković je rođena u selu Donje Lopiže u opštini Sjenica. Diplomirani je inženjer poljoprivrede, radi u DVP-u „Tamiš–Dunav” i odbornica je u lokalnoj Skupštini. Odnedavno je na funkciji gradske većnice zadužene za razvoj sela, poljoprivrede i vodoprivrede, koju će obavljati kao volonterka. U slobodno vreme je posvećena braku i deci, a ima ih četvoro! Živi u Banatskom Novom Selu.

PANČEVAC: Koje su vas vaše prethodne aktivnosti preporučile za mesto člana Gradskog veća?

JELENKA NOVAKOVIĆ: Posle petooktobarskih promena počinje moj društveni aktivizam. Najpre sam bila predsednica saveta roditelja škole u Banatskom Novom Selu, a od 2004. godine sam članica Saveta MZ-a. Kao bitnije rezultate svojih akcija mogu da izdvojim otvaranje savetovališta pedijatrijske službe u lokalnoj ambulanti, kao i stomatološke ordinacije, osnivanje Asocijacije za razvoj...

Na gradskom nivou, u prethodnom sazivu kao odbornica DSa bila sam i članica Saveta za poljoprivredu i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost. Posle izbora 2008, do postavljenja na ovu funkciju, započela sam novi odbornički mandat, a još uvek sam članica Komisije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta. Ne plašim se obaveza i izazova, uvek dajem maksimum, pa će tako biti i ovog puta.

• Kakvo je stanje u oblasti kojom ćete se baviti?

– Trenutno se uhodavam i sagledavam stvari. To se najviše odnosi na pravljenje preseka realizacije planova aktivnosti naseljenih mesta.

Situacija je veoma šarenolika. Dok su pojedina sela prilično odmakla, druga počinju s konkretizacijom posla, a treća tek pripremaju teren za ostvarivanje zamišljenog. Jedan od mojih prioriteta jeste da ostvarim što bolju komunikaciju s predstavnicima mesnih uprava, kako bih lakše procenila gde je moje angažovanje najneophodnije.

Moram da naglasim i da je Siniša Kojić, moj prethodnik na ovom mestu, ostavio prepoznatljiv trag, pa se nadam da će i moja malenkost krenuti tim stopama.

• Da li su oni koji vode sela pravi ljudi na pravim mestima?

– Jesu! Veoma su posvećeni tom poslu, pa iako su potpuni volonteri, s mnogo entuzijazma i ljubavi izgaraju, možda i više nego neka plaćena lica. To je dovelo do toga da su naša sela među najrazvijenijima u okruženju: saveti su se uhvatili u koštac s ozbiljnim investicijama, poput kanalizacije, asfaltiranja, izgradnje objekata... Period od proteklih desetak godina obeležio je značajan razvoj svih sela, prvenstveno u pogledu infrastrukture, ali i u mnogim drugim oblastima – kulturi, sportu, zdravstvu...

Naravno, razlike postoje – od Starčeva, koje dovršava komunalno opremanje, do Ivanova ili Brestovca, gde se tek ponešto uradilo.

• Vaše mišljenje o ovogodišnjoj raspodeli finansijskih sredstava...

Smatram da je to suštinski problem. I ranije su sela s teškom mukom dolazila do svog dela „kolača”. Mi koji tamo živimo smatrali smo da nam pripada mnogo više nego što je grad izdvajao, pa smo poslednjih godina organizovanije nastupali i uspevali da utičemo na pravilniju raspodelu. Međutim, najvećim delom iz objektivnih razloga izazvanih finansijskom krizom budžeti sela prethodne godine znatno su umanjeni, a ove – prepolovljeni. Što je najgore, i to se teško ostvaruje. Posle pomenutog razvojnog perioda, ovaj pad aktivnosti vrlo je negativno uticao na moral i entuzijazam seoskih rukovodilaca. Velika su očekivanja i od pokrajinskih institucija, ali nažalost i iz Novog Sada se zbog manjka u kasi teško izvlači već odobreni novac.

• Šta planirate za naredni period?

– Trudiću se da svima dam podršku u sagledavanju problema i određivanju prioriteta, jer sve ono što su hteli da urade, možda neće moći da ostvare ni sledeće godine. Umanjenje sredstava, dakle, nepovoljno će se odraziti kako na dalji progres tako i na same razlike u stepenu razvijenosti sela. Pokušaću da učinim da se one umanje, ili bar ne osete u velikoj meri. Što se konkretnih mera tiče, više će se raditi u oblasti uređenja poljoprivrednog zemljišta, i to zahvaljujući sredstvima od zakupa. Time bi bile obuhvaćene poljočuvarske službe, vetrozaštitni pojasevi duž alejnih puteva, procesi komasacije, uređenje atarskih puteva... Svakako, kao većnici, obaveza mi je da utičem koliko god je u mojoj moći na što bolji tretman seoskih mesnih zajednica u kreiranju gradske politike, posebno pri formiranju aršina za buduće raspodele novca.

• S obzirom na to da i sami potičete sa sela, šta savetujete ljudima koji vode mesne uprave? – Da nastave s domaćinskim odnosom prema volonterskom poslu, maksimalno iskoriste radnu sezonu i u potpunosti realizuju dobijena sredstva. Započetim projektima bi se trebalo posvetiti kako bi se moglo nastupiti i prema ostalim fondovima, mimo gradskog budžeta.

U tome će imati moju svesrdnu i neograničenu podršku, ako treba i 24 sata dnevno.

Čini se da je nova članica Veća krenula u svoju misiju prepuna elana i volje, a za prve realne procene učinjenog treba joj dati, kako i dolikuje, uobičajenih sto dana.

Novoseljanska asocijacija „DAK” obeležila lep jubilej

Proslavljen deseti rođendan

Odeljenje za Kulturu i umetnost rumunske nacionalne zajednice, asocijacija DAK, iz Banatskog Novog Sela, u nedelju, 20. juna, obeležilo je deset godina postojanja. Tim povodom rukovodstvo tog udruženja organizovalo je prigodnu svečanost i bogat kulturnoumetnički program.

U maloj sali novoseljanskog Doma kulture, pred velikim brojem uvaženih zvanica, Vasilije Krajnjan, predsednik udruženja, pozdravio je prisutne i kroz malu retrospektivu podsetio na dosadašnje aktivnosti DAK-a, koje za cilj imaju očuvanje tradicije i kulture Rumuna iz Banatskog Novog Sela. Gostima su se, uz čestitke i najlepše želje, obratili i Marčel Dragan, sekretar Nacionalnog saveta Rumuna, Niku Čobanu, direktor Novinsko-izdavačke kuće „Libertatea”, otac George Janeš i Mita Omorjan, počasni predsednik udruženja. Na ovoj prigodnoj svečanosti uručene su brojne zahvalnice pojedincima i institucijama s kojima udruženje uspešno sarađuje.

Program obeležavanja godišnjice nastavljen je u sportskoj hali, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Na samom početku su nastupila duvačka društva „Cultura” i „Tineretul” iz Banatskog Novog Sela, a potom su se na sceni smenjivali folklorni ansambli domova kulture iz Dolova i Banatskog Novog Sela, s novoosnovanim ansamblima Odeljenja za kulturu i umetnost. Svoje tačke su imali i orkestri i instrumentalni solisti.

Novoseljani nisu štedeli dlanove posebno za nastupe najmlađih učesnika. U znaku ove desetogodišnjice jeste i najnoviji, 20. broj novina „Renasterea”, koje izlaze na rumunskom jeziku u izdanju novoseljanskog Odeljenja za kulturu i umetnost, a uređuje ih Ilije Baba.

Sport u Dolovu

Rukometašice za pohvalu, fudbaleri za kritiku

Završena je još jedna sezona za dolovačke sportiste. Letnja pauza biće dobra prilika za odmor, ali i za sumiranje rezultata.

Najuspešnije su bile rukometašice. Devojke koje igraju u Kvalitetnoj ligi Vojvodine plasirale su se na peto mesto.

Trener Vladimir Vemić u prolećnom delu šampionata nije mogao da računa na nekoliko ključnih igračica, koje su bile povređene. Treba istaći da su sve rukometašice iz Dolova i da je tim jedan od najmlađih u ligi. Šansu da zaigraju u prvom timu imale su i devojčice koje pohađaju šesti i sedmi razred osnovne škole. ŽRK Dolovo ima i svoje mlađe kategorije, s kojima vredno radi trener i profesor fizičkog vaspitanja Vladimir Vemić. Uz malo bolju finansijsku podršku, ovaj tim bi mogao lako stići do višeg ranga takmičenja.

Slično je i s muškim rukometnim timom. Momci već godinama igraju u Vojvođanskoj ligi, takođe s igračkim kadrom iz Dolova. I ove sezone su uspeli da ostvare cilj, to jest da sačuvaju status, a trebalo bi da u budućnosti postižu još bolje rezultate, jer s omladincima odlično radi trener Nenad Stokić.

Fudbaleri Dolova razočarali su navijače i ove godine. Ispali su iz Prve južnobanatske lige, pa će se od jeseni nadmetati na drugoligaškom „Zapadu”.

Dolovci će u budućnosti imati još jedan ekipni sport – žensku odbojku. Predrag Bogatinčević, nastavnik fizičkog i trenutno vršilac dužnosti direktora u dolovačkoj osnovnoj školi, nedavno je pokrenuo sekciju odbojke za devojčice. Veliki broj zainteresovanih klinceza potkrepljuje optimizam da će Dolovo u budućnosti biti prepoznatljivo i po igri preko mreže.