Dvodnevna smena vlasti s one strane duge

Osmeh na lice, život je karneval!

Više od 100.000 ljudi plesalo na gradskim ulicama * Predstavila se 41 karnevalska grupa * (Ne)vreme nije pokvarilo feštu * Žurke do jutra

Daje se na znanje: grad je u rukama karnevalista!

Savršenstvo bez mane: Lutke s 46. strane

Veliki Štrumpfe, vidiš li Štrumpfetu negde u masi?

Klovn Smehuljko slika se za razglednicu

U Italiji se glad gasi vatrom

Negde, tu iza duge, gde ljubav sja, negde postoji zemlja o kojoj sanjam ja. Tamo, tu iza duge nebo zri, snovi daju ti pravo da tamo budeš ti.

Nova moda - haljine napravljene od plastičnih kesa

Ovaj je pauk mrežu pleo, jer je za ručak bubamaru hteo

Diplomatski bal - odjedared astal šaren, sos paradajz, krompir baren, fine šnicle ko promincle, karabatak svakom...

Iz bajke o Aladinu u karnevalsku bajku

Alisa u zemlji čuda uvek ima keca u rukavu

Maskota kampanje za borbu protiv anoreksije

Tradicionalna karnevalska atrakcija - demoni iz Ptuja

Kada bi uz ovaj tekst i priču o sedmom Internacionalnom pančevačkom karnevalu, održanom u našem gradu u petak i subotu, 18. i 19. juna, mogla da ide nekakva muzička podloga, to bi svakako bila popularna numera „La vida es un carnaval” čuvene kubanske „kraljice salse” Selije Kruz. Ona je ovom pesmom celom svetu poručila da „ne treba plakati, jer život je karneval, treba ga živeti pevajući, a pesma će odneti sve brige”.

Upravo ovo je moto kojim se rukovode stanovnici Rio de Žaneira, Venecije, Dubrovnika, Splita, Rijeke, Kotora, Herceg Novog, Pančeva i svih gradova širom sveta u kojima jednom godišnje ključevi gradskih kapija simbolično prelaze u ruke karnevalista. A poznata je stvar da kada vlast preuzmu veseljaci pod maskama, stari zakoni prestaju da važe, a jedino pravilo koje se mora poštovati kaže da osmeh ne sme nedostajati ni na čijem licu.

Ples kišnih demona

Uoči početka karnevala nebeski demoni opasno su zapretili ponavljanjem prošlogodišnjeg pljuskovitog scenarija. I sami Nijagarini vodopadi nakratko bi se zamrzli i utihnuli postiđeni pred količinom i snagom slapova koji su se u petak, 18. juna, sat vremena pre zvaničnog početka najznačajnije karnevalske manifestacije u Srbiji, stuštili na naš grad. Telefoni organizatora zvonili su bez prestanka. Pitanje je bilo isto: „Ide li program?” I svi su dobili isti odgovor: „Čekamo”. Optimizam na delu! Nekim čudom kiša je u 20 sati stala. Kao po komandi nekog filmskog režisera oskarovca, dok su se poslednji mokri parčići doskorašnjeg potopa otkidali s krovova i drveća, na centralnoj bini pojavili su se voditelji i objavili početak živopisne i razuzdane karnevalske groznice koja će dva dana drmati grad. Zazujale su kamere, uključili su se diktafoni, zasevali su blicevi fotoaparata, a pust plato ispred gradske kuće ispunio se svetom. Na bini se odvijala dečja baletska predstava „Aladin” u izvođenju pančevačkog plesnog kluba „Balerina”, a veseli plesači su u žestokom ritmu na velika vrata uveli sve brojniju publiku u čudesnu bajku pod maskama.

Ključ za sreću

U 20.30 ključevi grada zvanično su predati maestru karnevala Borisu Matijeviću uz fanfare orkestra Muzičkog centra: – Čak ni duga s mnogo boja, koja svojom šarom pleni, ništa naspram ovog nije, jer karneval s bezbroj boja šareni steg naš vije! Kako ne bi kad u tome učestvuje srce svako, bilo da pod maskom tuče ili nekog za nos vuče. Nema ljutnje ni prezira, svako može sam da bira šta će ovih dana biti i koje će vino piti! A radosti nikad dosta, kao vrelo grad žubori, stigli gosti izdaleka jer zabava i njih čeka! Po zakonu karnevala stavlja se na znanje svima: karneval će počet tad kad maskama daju grad. Tri hiljade maski čeka ključ od grada da se da smehu, sreći i veselju, da ispune svakom želju. Poštovana lepa gospo, ljude mori teški jad pa mi zato bar nakratko ključ od grada dajte sad. Nek vam ruka ne zadrhti, neka svaka sumnja ode, od danas će smeh da vlada jer sad maske feštu vode – rekao je u dahu maestro Matijević lepoj gospi Zorani Vladu. Borise, predajem ti ključ od grada, a ti vidi šta ćeš sada – spremno je odgovorila Zorana.

– U Pančevu našem novi zakon važi, svako mora zdušno veselje da traži – pobedonosno je odvratio maestro stežući veliki ključ u šaci.

I tako je i zvanično grad dobio novu vlast. Dvodnevnu. Dečji hor „Zvončići” Muzičkog centra, plesni klub „Balerina”, SKPD „Đetvan” i Kreativni centar za pokret samo su neki od učesnika koji su publici, naročito onoj najmlađoj, ulepšali boravak u centru grada prve karnevalske noći. Nešto kasnije na scenu su stupile i strane karnevalske grupe. Italija, Makedonija, Slovenija, Nemačka, Hrvatska... svi na jednom mestu, puni ljubavi i dobrog raspoloženja. Trbušni ples, gutači vatre, vitezovi, strelci, paukovi, vatromet boja, vrtlog maski, ludi ritam i rađanje nekog sasvim novog života, izmeštenog iz stvarnosti, tako dalekog od svakodnevnih briga i problema.

Plato ispred gradske kuće – čardak ni na nebu ni na zemlji...

Sat pre ponoći na nekoliko punktova u gradu neke žurke su počinjale, a neke su bile u punom jeku.

Centralnom binom gospodario je di-džej Niggor, ali je daleko više publike bilo kod kafea „Bjanko”, gde je nastupao njegov popularniji kolega di-džej Kizami. U krugu Gradskog parka svoje gnezdo svili su ljubitelji rege zvuka, a nekoliko stotina metara dalje, na samom početku Ulice braće Jovanovića, kod kafea „Babis”, ustalasanoj masi ritam su diktirali „The Swingers”, „Public – Borise, predajem ti ključ od grada, a ti vidi šta ćeš sada – spremno je odgovorila Zorana.

– U Pančevu našem novi zakon važi, svako mora zdušno veselje da traži – pobedonosno je odvratio maestro stežući veliki ključ u šaci.

I tako je i zvanično grad dobio novu vlast. Dvodnevnu. Dečji hor „Zvončići” Muzičkog centra, plesni klub „Balerina”, SKPD „Đetvan” i Kreativni centar za pokret samo su neki od učesnika koji su publici, naročito onoj najmlađoj, ulepšali boravak u centru grada prve karnevalske noći. Nešto kasnije na scenu su stupile i strane karnevalske grupe. Italija, Makedonija, Slovenija, Nemačka, Hrvatska... svi na jednom mestu, puni ljubavi i dobrog raspoloženja. Trbušni ples, gutači vatre, vitezovi, strelci, paukovi, vatromet boja, vrtlog maski, ludi ritam i rađanje nekog sasvim novog života, izmeštenog iz stvarnosti, tako dalekog od svakodnevnih briga i problema. Plato ispred gradske kuće - čardak n i na nebu ni na zemlji...

Sat pre ponoći na nekoliko punktova u gradu neke žurke su počinjale, a neke su bile u punom jeku. Centralnom binom gospodario je di-džej Niggor, ali je daleko više publike bilo kod kafea "Bjanko", gde je nastupao njegov popularniji kolega di-džej Kizami. U krugu Gradskog parka svoje gnezdo svili su ljubitelji rege zvuka, a nekoliko stotina metara dalje, na samom početku Ulice braće Jovanovića, kod kafea Babis, ustalasanoj masi ritam su diktirali "The Swingers", "Public Humiliation Band” i di-džej Pejson i brat MU. Na tamiškom keju, iza Doma vojske, u ponoć je startovala tehno-žurka sa di-džejevima iz Berlina... Nebo je odjekivalo dok se iščekivao sutrašnji glavni događaj – velika karnevalska povorka.

I bi karneval

A sutradan, u subotu, 19. juna, ponovo pljusak. Lilo je čitavog popodneva. Demoni su vodenim arsenalom paralisali grad. I opet, baš kada se mala kazaljka približila broju osam, sunce je na svom zalasku prikupilo poslednje atome snage i zvezdanim mačem pocepalo oblake u paramparčad. Visoko na nebeskom svodu, blistavija nego ikad, ukazala se duga. Neverica. S one strane šarenog luka, na početku Ulice vojvode Radomira Putnika 41, karnevalska grupa već je spremno čekala. I publika je bila na svojim mestima, načičkana duž čitave glavne ulice.

Program su svojim nastupom na delu kolovoza kod „Trubača”, gde su se kasnije predstavljale i sve karnevalske grupe, otvorili pripadnici Garde Vojske Srbije. Ove godine Garda je proslavila 180 godina postojanja, a Pančevcima su se u subotu predstavili gardijski orkestar i gardijska četa, koja je izvela egzercir – prikaz radnji s oružjem. Odmah nakon toga voditelji su najavili početak povorke: – Pančevci svojim entuzijazmom nastavljaju tradiciju okupljeni pod zastavom karnevala u Pančevu, koje je od 2004. godine član Federacije evropskih karnevalskih gradova.

Pančevo se tako nalazi na turističkoj karti Evrope, kao prvi grad iz Srbije u kome se organizuje međunarodni karneval, pod pokroviteljstvom Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije, Vlade Vojvodine i grada Pančeva.

Nakon što je publika aplauzom pozdravila predsednika Federacije evropskih karnevalskih gradova Van der Karona, koji je feštu pratio s tribina zajedno s ostalim visokim gostima i zvaničnicima, počelo je predstavljanje grupa. Mažoretkinje iz plesnog kluba „Venus” iz Ade i Orkestar policije iz Beograda probili su led i lepršavo izveli svoje koreografije pred oduševljenom masom. Za njima su se zakotrljale i druge maske: maštovite, glamurozne, raznobojne, napravljene od različitih materijala, a sve prošivene ljubavlju i životnom radošću. Namah se centar Pančeva pretvorio u livadu posutu cvetićima iz Bele Crkve, da bi u sledećem momentu asfalt postao podloga za savremenu bajku o Crvenkapi, koju su dočarali članovi SKPD-a „Đetvan”. Potom je ulicom, kao reka, potekla muzika iz „Labudovog jezera” Čajkovskog, a prelepe „ptice” u belim haljinicama doplovile su iz OŠ „Sveti Sava”. Za njima, nošeni istim strujama, iz Omoljice su stigli panonski mornari.

Prvi put su u Pančevo došli i vanzemaljci iz OŠ „Dositej Obradović”. Ulicom su prodefilovali i štrumpfovi, Cezar i Kleopatra, Lejdi Gaga u većem broju primeraka i izdanja, Alisa u zemlji čuda, stanovnici Nedođije, zemlje Petra Pana, zebre, princeze i razni drugi likovi kakvi su se na jednom mestu mogli videti samo 19. juna i nikad više.

Atrakcije iz belog sveta

Najveću pažnju publike, kao i obično, izazivale su strane grupe. Iz OŠ „Vežica” iz hrvatskog grada Rijeke stigli su „Pirati s Kvarnera”, iz mađarske Đule doplesale su zanosne trbušne plesačice, a iz italijanskog mesta Starankana ponovo je došla grupa „Compagnia del carro”, čuvena po raznoraznim igrarijama s vatrom, kao i po momcima od tri metra koji na štulama skaču, trče i đuskaju. Posebna atrakcija bili su ogromni pauci iz Slovenije, strašila iz Rešice u Rumuniji i svima već dobro poznati demoni iz Ptuja u vunenim ogrtačima i sa zvonima. Predstavnici strumičkog karnevala iz Makedonije izveli su „Venecijanski bal pod maskama”, a grupa Ambasade Malezije odigrala je „Candle dance”, ples koji simbolizuje jedinstvo među različitim etničkim grupama nastanjenim u Maleziji. Brzinom od 20 kilometara na sat „scenom” je protutnjao impozantan šleper nemačkih registarskih tablica na kome su di-džej parti priredili Berlinci, dok su oko njega đuskale berlinske trbušne plesačice i predstavnici pančevačkog karnevala u društvu ogromnog kostura.

Karneval je, uz salve smeha, zatvorila pančevačka grupa „Političari” s maskom pod nazivom „Daltoni – političari idu u zatvor”. Traktor, prugasta odela, bukagije oko nogu i zanimljiva poruka ove grupe podsetili su Pančevce na neke poznate stvari iz vrlo bliske prošlosti, iako je reč o maski koja je na karnevalu već viđena prošle godine. Političari – vizionari poručili su narodu: – Treća godina na karnevalu raduje političare. Sve nas je više, a mi, kao i svi političari, volimo publiku i zato vas sve pozdravljamo porukom: „I zatvor je za ljude” i pozivamo sve Pančevce da nam se pridruže.

Samo da je ovako svaki dan

Dok su maske na glavnoj pančevačkoj ulici polako smenjivali automobili, u zgradi „Megaprojekta” priređen je bal za visoke zvanice, a na više punktova u gradu trajali su koncerti i žurke. Bilo je muzike svih pravaca: kod gradske kuće latino ples uz bend „Cublacanica”, na Korzou i u Njegoševoj narodnjaci i domaćice, u parku rege, kod „Babisa” rok balade, a na keju tehno. Nikada kao te noći u Pančevu nije bilo tako živo i veselo. Ne bi bilo loše da karneval traje duže, recimo 365 dana. A to uopšte nije nemoguće. Treba se samo setiti Selije Kruz: život je karneval! Treba ga tako i živeti. Uz osmeh, do poslednjeg daha.