Novembarske akcije pančevačkih rotarijanaca

Promovisanje dela Mihajla Pupina

Pokrenuta inicijativa da Srednja mašinska škola ponese ime velikog naučnika iz Idvora

U skladu s ambicioznom politikom kluba „jedna akcija mesečno”, pančevački rotarijanci iz Rotari-kluba „Mihajlo Pupin” Pančevo u novembru su se potrudili da dostignu ritam akcija iz prethodnog perioda.

Najpre je u okviru redovnog sastanka početkom meseca održano predavanje na kome je o impresivnoj karijeri velikog Pupina govorio naš sugrađanin Miroslav Stanković, filmski režiser, koji godinama prikuplja građu za film o ovoj izuzetnoj istorijskoj ličnosti.

Tom događaju su prisustvovali članovi sedam drugih rotari-klubova, kao i veliki broj gostiju iz Pančeva. Sav prihod od predavanja izdvojen je za nabavku laptopa, koji će na jednom od sledećih sastanaka biti uručeni nekima od najistaknutijih polaznika Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin”.

U prisustvu Milorada Ilića, direktora Srednje mašinske škole, na spomenutom predavanju je pokrenuta inicijativa da ta škola ponese ime Mihajla Pupina. Rotarijanci su tom prilikom izrazili i svoju nameru da se ubuduće više založe za promovisanja dela ovog naučnika, koji je akademsku karijeru započeo baš u Pančevu.

U novembru je održana deveta akcija dobrovoljnog davanja krvi „Daruj krv – poentiraj život”, u čijoj organizaciji pančevački rotarijanci redovno učestvuju.

Konstatovano je da je odziv bio zadovoljavajući, ali da se može još učiniti na promociji akcija.

Na prošlom sastanku kluba, 24. novembra, održano je još jedno predavanje, na kome je Duška Mrvoš iz Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva upoznala članove kluba s projektom rekonstrukcije starog gradskog jezgra. Tada je pokrenuta inicijativa da se na tom mestu postave biste svih čuvenih đaka pančevačke Gimnazije.

Tribina o merenju utroška toplote

Kako ugraditi štednju u radijatore

Ulaganje u tzv. kalorimetre brzo će se isplatiti

Proračun kaže: po stanu 400 evra za sedam godina (84 rate)

Jeste li zaokružili sudbonosno "da"

Tribina pod nazivom „Ocena koncepta uvođenja sistema regulacije i merenja utroška toplotne energije u JKP ’Grejanje’”, koja je održana 25. novembra u Gradskoj upravi, bila je korisna, ali teško ju je okarakterisati i kao uspelu. Taj događaj je zainteresovao brojne Pančevce, a u publici su bili i predstavnici SPAS-a i inicijativnog odbora građana nekoliko ovdašnjih naselja i druga lica koja su inače eksponirana kada se govori o grejnim temama. Oni su imali mnoštvo pitanja, ali su pre toga morali da sačekaju da gosti održe predavanja.

Samo-termo-regulacija

Predavač mr Radivoje Kremzer, ekspert iz banke KFW, veliki deo vremena posvetio je opštim stvarima, npr. istorijatu centralnog zagrevanja Pančeva i ekonomskim i ekološkim razlozima za smanjenje potrošnje toplotne energije, a ne pitanjima zbog kojih su svi došli. Zbog toga su ga Pančevci više puta prekidali i tražili da pređe na konkretne stvari. Tribina je pretila da se raspadne, ali pobedili su strpljenje i želja da se sazna više o merenju utroška toplotne energije.

Kada je došao do srži, Kremzer je objasnio da su termostatski ventili, koji će biti montirani direktno na radijatore korisnika daljinskog grejanja, odlično rešenje za sve koji žele da sami regulišu temperaturu u stanu i da shodno tome plaćaju grejanje.

Prema njegovim rečima, oni koji, recimo, budu van stanova vikendom moći će da podese termostat tako da ne dođe do zamrzavanja radijatora.

Termostatski ventili su veoma jednostavni za upotrebu i omogućavaju realne uštede toplote i novca. Utrošak će se meriti po stanovima ili na nivou cele podstanice, ali tako što će delitelji toplote određivati udeo utroška svakog grejnog tela.

Kreditna linija

Pančevce je, naravno, najviše interesovalo koliko će to koštati. Radivoje Kremzer je rekao da je cena realizacije projekta oko 4.000.000 evra, a pošto u Pančevu ima oko 10.000 stanova, ispada da će se plaćati 400 evra po stanu.

Predviđeno je da otplata kredita traje sedam godina i da kamata bude 6,5 odsto, a grejs perioda – nema.

Milorad Filipović, ekonomista u banci KFW, rekao je da ta nemačka razvojna banka može da obezbedi kreditnu liniju za ugradnju merača toplote u Pančevu, a to bi činila preko banaka „Inteza” i „Unikredit”. Među predavačima je bio i Dejan Veličković, predstavnik firme „Danfos”, koji je prisutnima objasnio zašto je dobro da se grad opredeli za proizvode baš tog preduzeća.

Pančevci su imali brojna pitanja – od onog zašto se stanarima zgrada u kojima su ugrađeni kalorimetri obračun ne pravi shodno potrošnji, do pitanja o gubicima toplotne energije na dalekovodima. Bogica Stakić iz SPASa želeo je da sazna više o anketi. Njega je zanimalo šta će biti ako većina građana, zbog nedovoljne informisanosti, zaokruži „ne”, a poznato je da „Grejanje” ima obavezu da uvede merače potrošnje toplotne energije.

Opšti je utisak da su građani veoma zainteresovani za uvođenje kalorimetara, ali i da vape za više informacija o tome. Bilo bi bolje da je ovo dešavanje organizovano pre no što su se u poštanskim sandučićima našli anketni listići JKP-a „Grejanje”.

Tribina udruženja „Za porodicu”

O zlostavljanju dece

Udruženje „Za porodicu” priredilo je 30. novembra u maloj sali Gradske u uprave tribinu pod nazivom „Zlostavljanje dece u porodici”.

O problemima nasilja nad decom na tribini je govorio specijalista sudske medicine dr Đorđe Alempijević, docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Okupljenima se obratio i dr Novica Đorđević, većnik za zdravstvo i socijalna pitanja.

Realizaciju projekta „Porodica bez nasilja”, u čijem je sklopu bio i ovaj događaj, podržava i finansira Gradska uprava Pančeva.

(Opširnije u narednom broju)

Loša dioptrija

Noćna radinost

Iako izbori još nisu raspisani, rat plakatima je već počeo. Valja se nadati da će sve ostati na plakatima i da ovoga puta neće biti previše političkih grafita po pančevačkim fasadama.

Ukoliko se pak neka partija opredeli za takvu vrstu marketinga, treba da ima u vidu da u Pančevu već postoji armija navijača-grafitera spremnih da za tren oka usvinje ovaj naš grad.

Tako je neki veseljak u noći između subote i nedelje „obeležio” desetak kuća u nizu u Ulici Žarka Zrenjanina. Krenuo čovek lepo redom, od ugla do ugla, vodeći računa da mu ne promakne neka nedavno okrečena fasada.

Ima da se zna kojim džukcima pripada koji deo grada, a ne da tu neko meša južni front i ujedinjene snage!

Obeležavanje međunarodnog Dana volontera

Prave vrednosti za srećnije društvo

Inicijativa za inkluziju „VelikiMali” u ponedeljak, 5. decembra, od 18 do 21 sat, simbolično će obeležiti Međunarodni dan volontera nizom događaja u Domu omladine. Simbolika tog praznika je bliska vrednostima koje navedena organizacija zastupa.

Tom prilikom aktivisti i aktivistkinje organizovaće javnu akciju u okviru projekta „Pametne ruke; Inkluzija – pravo, a ne problem”, koji finansira Grad. Cilj je ublažavanje prepreka u komunikaciji između opšte populacije i osoba sa oštećenjem sluha kroz promociju znakovnog jezika u lokalnoj zajednici.

Planirano je da nakon svečanog otvaranja skupa (u 18 sati) budu prikazani filmovi (od 18.15 do 19 sati) koji su nastali kroz aktivnosti Programa za mlade. Oni su specifični po tome što na način blizak mladima obrađuju teme i ideje koje zastupa organizacija „VelikiMali”. Pored toga, biće održana i izložba fotografija na kojima se mogu videti neke aktivnosti koje se realizuju u okviru Programa za mlade. Na kraju će biti priređeno druženje s volonterima i, kako su organizatori naveli, „dobrovoljno volontersko ludiranje”. Realizaciju događaja podržali su Grad Pančevo i Dom omladine.

Poseta spomenicima stradanja

Nova praksa sećanja

U okviru projekta „Poseta Starom sajmištu – merila i kriterijumi sećanja”, u nedelju, 4. decembra, biće upriličena poseta Stratištu kod Jabuke. Javno vođenje, kako organizatori nazivaju ovaj događaj, počeće u 12 sati, za kada je predviđeno okupljanje zainteresovanih građana kod Starog pravoslavnog groblja u Ulici oslobođenja, budući da je tu nacistički okupator pogubio trideset šestoro ljudi.

Uslediće poseta Istorijskom arhivu, u kome je u Drugom svetskom ratu bilo sedište Gestapoa, te poseta Stratištu, gde je ubijeno oko 10.000 osoba. Cilj ovog događaja jeste zajedničko istraživanje, analiza prošlosti i uspostavljanje prakse sećanja koje se ne svodi na rutinizirano podsećanje na žrtve.

Autor ovog projekta je Rena Redle, voditeljka radne grupe biće Ana Vilenica, a vodiči će biti: Eva Đorđević, u svojstvu svedoka, Milan Jakšić, direktor Istorijskog arhiva, Srđan Božović, istoričar/kustos u Narodnom muzeju Pančevo, bloger Nandor Ljubanović, istoričar Milan Radanović, Slobodanka Perović, istoričarka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i aktivisti Borka Vasić, Dejan Marković, Goran Lazin i Lidija Mirković.

Zainteresovani mogu da se jave na adresu starosajmiste.

info@gmail.com, a prevoz je organizovan.

Reagovanje na tekst „Sanitarna deponija – punoletna a nesvršena”, „Pančevac” 4429, strana 9

Dosta je igranja tuđim novcem

Na informaciju o stanju nove deponije u Pančevu, objavljenu u prošlom broju „Pančevca”, mogu se dodati u međuvremenu pribavljeni i prispeli podaci koji ukazuju na loše stanje investicije i na neefikasnost aktera u tom poslu. Od početka rada na tom projektu (1991!) prošlo je 20 godina, no različite su informacije o vrsti, savremenosti, gotovosti i spremnosti za rad čitave investicije, koja nije ni završena, ni do kraja definisana, ni spremna da primi prve količine smeća, a i dalje se troše budžetska sredstva i najavljuje potreba za novim ulaganjima. Datum njenog stavljanja u funkciju niko i ne spominje.

Formirano je nekoliko radnih grupa, dve u prethodnih pet godina, koje su imale da izrade strategiju tretmana komunalnog otpada. Jedna od njih nije dala rezultat, a druga, čiji je rad u toku, tokom više od dve godine nije još definisala kako će se otpad nadalje tretirati. Angažovane su i konsultantske kuće, a sve se svodi na rešenje o sanitarnom odlaganju smeća, što nije prihvatljivo prema evropskoj praksi. Naime, u direktivi 1999131/EG Koncila od 26. aprila 1999. godine stoji da se može odlagati samo tretirani otpad, što znači između 10 i 20 odsto ukupnog smeća, s tim da je to ostatak posle razvrstavanja, reciklaže i /ili energetske valorizacije. U suprotnom, transport će biti neekonomičan, a sama deponija zatrpaće se smećem za veoma kratko vreme.

Za takva rešenja celog sistema, koji se tek tada može nazvati sanitarnom deponijom i podrazumeva sasvim nov pristup sortiranju, transportu i odlaganju smeća, ranije su bila odobrena znatna sredstva iz evropskih fondova.

Međutim, pošto ona nisu potrošena u predviđenom roku, davaoci „poklona” povukli su ih i preusmerili na drugu lokaciju. Naša lokalna samouprava, kroz predstavnike visokog ranga, tvrdila je tada, pre oko dve godine, da je deponija završena i da ta sredstva nisu ni bila potrebna.

Za njenu izgradnju su potrošena velika sredstva. Indikativno je to da nadzor ne vodi Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, već to čini JKP „Higijena”, a to preduzeće nema adekvatan kadar za to.

Troškovi nadzora za dvadesetak godina rada sigurno su veliki, a rezultat je da najmanje dva objekta nisu zadovoljavajućeg kvaliteta(bazen i folija), pristupni put ne omogućava adekvatan saobraćaj itd. Objekat deponije, kakav je danas, samo je trošak za grad.

Na novoj deponiji postoji cela posada zaposlenih, koja se dve godine obučava za poslove koje tek treba da definiše radna grupa nadležna za to.

Pod znakom pitanja je i kvalitet obavljenih investicionih radova, sumnja se u objektivnost prikazanih novopotrebnih sredstava za dodatne i naknadne radove, svrsishodnost samog rešenja i konačno celog projekta.

Šta bi trebalo uraditi? Umesto studija, razmatranja, radnih grupa, konsultanata i slično, problemu treba pristupiti na sasvim drugim principima, koje mogu da sprovedu samo kompetentni poznavaoci problema i puteva investicione izgradnje i savremenih tehnologija. Prvo, snimiti postojeće stanje, definisati tehnologije tretmana komunalnog otpada, napraviti projekat sanacije i završetka, obuhvatajući sve što još nije čak ni isprojektovano, odrediti rokove, potrebne resurse itd. Iz svega toga treba izvući objektivno potrebna sredstva i realne rokove i tek tada se javiti fondovima, grantovima ili budžetu, s realnom obavezom da se ceo projekat uspešno završi, da startuje, da se uhoda i preda na trajnu, kvalitetnu i savremenu upotrebu. Niko se više ne bi smeo igrati tuđim novcem.