Pokušaj rešavanja problema na tržištu rada

Ukinuti struke za koje nema posla

Na konferenciji za novinare u četvrtak, 24. novembra, članica Gradskog veća zadužena za rad i zapošljavanje Tanja Lukić saopštila je da je lokalna samouprava na konkursu „Portfolio lokalnog tržišta rada” izabrala nevladinu organizaciju „Mi” da uradi istraživanja o ponudi i potražnji radne snage na području Pančeva. Ona je dodala da je to udruženje dobilo 300.000 dinara da do kraja 2011. anketira 1.000 svršenih učenika srednjih škola i preduzeća koja posluju u gradu kako bi se ustanovila realna potreba za brojem i vrstama kadrova koji nedostaju.

Srednjoškolcima koji su letos izašli iz klupa u telefonskoj anketi biće postavljana pitanja o obrazovnim profilima koje su završili, kao i da li su nastavili školovanje, da li aktivno traže posao i jesu li ga našli. Set pitanja namenjenih pančevačkim poslodavcima odnosi se na obrazovnu i starosnu strukturu zaposlenih, planiran priliv i odliv kadrova, kao i na to da li su zaposleni stimulisani da pohađaju stručne seminare.

Dobijeni podaci potom će biti analizirani i objavljeni u posebnoj publikaciji.

Lukićeva je objasnila da suština ove ankete i samog projekta leži u pokušaju rešavanja problema nezaposlenosti mladih, jer oni sada nakon završenog školovanja teško nalaze posao.

Razlog je taj što se obrazovni profili u stručnim školama ne podudaraju s potrebama privrede.

– Mi smo prva lokalna samouprava koja je inicirala ovakvo istraživanje, jer je naše tržište rada preplavljeno zanimanjima koja nisu potrebna poslodavcima. Od ove ankete ne treba očekivati da reši problem nezaposlenosti, već da pruži jasnu sliku narednim generacijama u kojim oblastima mogu da nađu posao – izjavila je Tanja Lukić.

Ona je dodala da će dobijeni rezultati poslužiti srednjim školama za planiranje obrazovnih profila kao dodatni argument pred nadležnim pokrajinskim i republičkim institucijama kada budu zahtevale da neke postojeće smerove ukinu ili da otvore nove.

Lokalna samouprava i udruženje „Mi” apelovali su na sugrađane da sarađuju tokom sprovođenja istraživanja i precizno odgovore na nekoliko kratkih pitanja.Telefonska anketa je počela proteklog petka i trajaće nekoliko narednih nedelja, a mladi Pančevci biće pozivani između 18 i 20 sati.

Ćirić i Kravčenko u poseti „Petrohemiji”

Siguran zajednički uspeh

Povećanje proizvodnje u dve faze, profitabilan rad od 2014.

Neće biti novog smanjenja radnih mesta

Uskoro kreću dugo očekivane investicije

Sporazum o strateškoj saradnji HIP „Petrohemije” i NIS-a, potpisan 21. novembra, obezbediće da jedini domaći proizvođač plastičnih masa za dve godine od gubitaša postane profitabilna kompanija, zaključili su u sredu, 30. novembra, nakon obilaska ove kompanije ministar ekonomije Nebojša Ćirić i Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.

Ministar ekonomije naveo je da ovaj dokument predviđa finansijsko restrukturiranje „Petrohemije”, investicioni program i promene u menadžmentu kompanije. Prva tačka sporazuma predviđa da deo od 150 miliona evra duga državi, „Srbijagasu” EPS-u i NIS-u bude otpisan, a ostatak pretvoren u vlasništvo nad kompanijom.

Ćirić je objasnio da bi naredne godine trebalo da počne prva faza investicija, vredna 62 miliona evra, koji će biti utrošeni na podizanje kapaciteta prerade u fabrikama PEVG i PENG, što će dovesti do izlaska iz zone gubitaka i početka isplative proizvodnje. Kredit će podići i isplaćivati „Petrohemija”, uz garancije Vlade Srbije.

Ministar je rekao da odmah zatim, tokom 2014. i 2015, sledi druga faza investicija od 175 miliona evra radi povećanja energetske efikasnosti pogona Etilen i izgradnje nove fabrike za proizvodnju poliprpilena, čime će kompanija dodatno povećati proizvodnju i popraviti poslovanje. Pritom ne treba očekivati nova otpuštanja radnika.

– Ovo je novo poglavlje u istoriji „Petrohemije”, koje će joj obezbediti stabilno poslovanje i profitabilnost.

Sve prethodne mere preduzete od 2009. na stabilizaciji kompanije, smanjenju troškova i povećanju proizvodnje i prihoda pokazale su da su menadžment i Upravni odbor vrhunski uradili svoje poslove – ocenio je Ćirić.

Generalni direktor NIS-a Kravčenko dodao je da će o detaljima u vezi s drugom fazom investiranja i budućom vlasničkom strukturom biti reči sredinom naredne godine.

On je objasnio da će se prva faza ulaganja u „Petrohemiji” poklopiti sa završetkom izgradnje nove rafinerije nafte. To će petrohemičarima omogućiti veće isporuke sirovine važne za njihov stabilan rad.

– Ova fabrika je jedan od najvećih kupaca naših proizvoda i važan spoljnotrgovinski partner. Siguran sam u zajednički uspeh, a jedan od razloga leži i u pojačavanju rukovodeće ekipe, koju će činiti svetski stručnjaci za oblast hemijske industrije – rekao je Kravčenko.

Saša Pavlov, generalni direktor „Petrohemije”, otkrio je da su u novi Upravni odbor ušli Mila Mladenović iz „Srbijagasa”, Nikolas Petri, zamenik generalnog direktora NIS-a, i nezavisni stručnjak Ivan Souček, dugogodišnji direktor čeških rafinerija. On je najavio da će uskoro uslediti i pojačanja Izvršnog odbora kompanije koju vodi.

Pavlov je izrazio zadovoljstvo što će ubuduće „Petrohemija” i Naftna industrija Srbije funkcionisati kao jedinstven tehnološki sistem, i to isključivo na ekonomskim osnovama.

Pokrenut stečaj u GIP-u

Prilika za nov početak

Privredni sud u Pančevu doneo je 17. novembra rešenje kojim je na predlog bivšeg većinskog vlasnika GIP-a Envera Muhovića pokrenut stečajni postupak nad tim preduzećem. Za stečajnog upravnika je imenovan Miroslav Gligorić.

Sud je za 27. decembar zakazao prvo poverilačko ročište, na kome će biti formirani odbor i skupština poverilaca i odlučeno da li će oštećene stranke svoja potraživanja namiriti iz bankrota odnosno prodajom preostale imovine, ili će to biti učinjeno kroz postupak reorganizacije.

U prvom slučaju pitanje je koliko bi dugovi mogli da budu namireni, jer je poslednjih godina imovina bivše gumarske fabrike u velikoj meri pokradena i razvučena. Prema planu koji je ranije za „Pančevac” izneo Muhović, reorganizacija bi podrazumevala preseljenje proizvodnje njegove fabrike „Enigma idea” iz Beograda u Pančevo, zapošljavanje stotinak ljudi i namirivanje poverilaca iz realnih izvora i u gotovo stoprocentnom iznosu duga.

Ukoliko se sud opredeli za ovu mogućnost, poslednji vlasnik GIP-a imaće određeni rok da predloži plan reorganizacije. Njime će biti regulisan redosled poteza reorganizacije, koji će podrazumevati rokove, način i obim obeštećenja poverilaca, među kojima su najveći država i bivši radnici. Što se nekadašnjih zaposlenih tiče, Muhović je najavio da će im oko milion dinara na ime zaostalih zarada isplatiti u 12 rata.

Plan namirenja Poreske uprave biće poznat pošto se utvrdi tačan dug GIP-a prema tom državnom organu. To bi moglo da bude poznato krajem marta naredne godina, za kada je Privredni sud zakazao ročište za ispitivanje potraživanja.

Povrtari izvezli oko 300 tona robe

Glogonjski kupus u evropskim rafovima

Grad pomogao kupovinom ambalaže

U prethodnih nedelju dana Udruženje povrtara „Glogonj” isporučilo je mađarskoj firmi „Zold termek” oko 300 tona zimskog kupusa, koji će biti plasiran u trgovinske lance širom Evropske unije. Iako je prvobitno predmet ugovora, potpisanog pre više od pola godine, bilo 450 tona pomenutog povrća, suša je učinila svoje, pa ostaje da uzgajivači kupcima isporuče još pedesetak tona kupusa koji se konzumira u svežem stanju, lako skladišti i obično na tržište iznosi u martu. Nakon toga, zavisno od reakcija potrošača, biće poznato da li će se ta saradnja nastaviti.

Robu je isporučilo deset proizvođača u otprilike toliko tura. Kupac je bio veoma korektan i finansijske obaveze je ispunjavao istog momenta, a povrtari su istakli da je cena od 12 dinara po kilogramu za neočišćenu glavicu s lišćem i kočanjem sasvim zadovoljavajuća.

Predsednik udruženja povrtara Kosta Trebješanin takođe nije krio oduševljenje, ali je dodao: – Ova prodaja nam mnogo znači, jer je kupus namenjen za naše tržište znatno podbacio. Bez obzira na to što zbog loše godine nismo uspeli da postignemo planirani prinos, roba koju preko Mađarske šaljemo u Evropu odličnog je kvaliteta. Stoga se nadam da ćemo saradnju nastaviti i dogodine, a biću hrabar da nagovestim i uvećanje ugovorene obaveze. Veliku zahvalnost za uspešno okončanje posla dugujemo gradskoj vlasti, koji nam je mnogo pomogla donacijom 35 boks-paleta u vrednosti od sto hiljada dinara, što je bitno smanjilo troškove utovara i ubrzalo rad.

Nema sumnje da je ovo veliki podsticaj glogonjskim, ali i svim drugim poljoprivrednim proizvođačima da vredno rade i rezultat pre ili kasnije mora doći.

Završen projekat prekogranične saradnje s Rumunijom

Bolja saradnja nauke i privrede

U čitaonici Gradske biblioteke u Pančevu, u sredu, 30. novembra, predstavljeni su rezultati projekta prekogranične saradnje srpskih i rumunskih preduzetnika, naučnih institucija i privrednih komora iz oba dela Banata čiji cilj je unapređenje konkurentnosti privrede. Ovu saradnju je sredstvima Evropske unije realizovala Regionalna privredna komora Pančeva sa svojim kolegama iz Temišvara, Kikinde i Zrenjanina. Ona je podrazumevala održavanje privrednih izložbi, naučnih skupova kao i mnogobrojnih radionica i seminara za privrednike. Kao najvažniji rezultat ovog projekta Dragan Bosilj vidi stvaranje sveobuhvatne baze relevantnih ekonomskih podatka o preduzećima sa obe strane granice.

Bosilj je rekao da je dosta pažnje posvećeno promociji i neposrednom kontaktu predstavnika preduzeća iz Rumunije i Srbije, pa je tako i formiran poslovni klub koji čine biznismeni s teritorije celog Banata. Menadžer projekta Daliborka Ivanović kaže da su privrednici najviše interesovanja pokazali za inovacije i naučno-istraživački rad. Predstavnici RPK-a naveli su da je planiran nastavak ovog projekta koji će imati akcenat na povećanju konkurentnosti privrede rumunskog i srpskog Banata.