Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Ja sam stabilna ličnost. I kad propadam, čvrsto stojim na zemlji.

• On je prstom ukazivao na nepravilnost, sve dok mu ga nisu odgrizli.

• Meni malo treba u životu. Mali milion stvari.

• On je u braku više od pedeset godina. Izdržava doživotnu robiju.

Misao za ovu nedelju

• Svirala nam je živa muzika sve dok kum i stari svat nisu počeli da šenluče.

Građanska promatračnica

Nedoumice i računice

Iznos na računu za grejanje ekvivalentan potrošnji, tj. toploti u stanu – san je onih koji razmišljaju o kućnom budžetu. Takvih je mnogo u Pančevu, sudeći po, za lokalne uslove, abnormalnoj posećenosti tribine održane u maloj sali Gradske uprave pre neki dan.

Iako je početak „Ocene koncepta uvođenja sistema regulacije i merenja utroška toplotne energije u JKP ’Grejanje’”, kako je tribina nazvana, zbog svoje opštosti zvučao kao puko trošenje energije prisutnih, ova razmena mišljenja pokazala se korisnom. Jer, jasno je da koliko god se pričalo o ugradnji kalorimetara odnosno termostatskih ventila za regulisanje temperature u stanu – to nije dovoljno. Treba razjašnjavati još i još...

Da bi građani shvatili: šta time dobijaju (računicu?), a šta gube (nedoumicu?); kakve veze s grejanjem imaju nezadihtovani prozori; koliko tačno treba da plate uvođenje novog sistema (obračunati đuture iznos, kamate i vreme otplate) i ko im garantuje da će ugovorna obaveza biti ispoštovana obostrano; da li na cenu utiče (neprimereno velik) broj zaposlenih u JKP-u „Grejanje” ili su to naklapanja dokonih novinara; i, kad smo već kod teorija zavere, ima li osnova sumnji, kako to neki propagandno-politički subjekti ocrtavaju, da je u toku najnovija nemačka (bankarko-finansijska) ofanziva na srpske dveri.

Tema je stvarno ozbiljna mada ovde ironično zvuči. Svih tridesetak odsto građana s teritorije grada Pančeva koji koriste usluge pomenutog javnog preduzeća zaista mora da bude pametno.

Mislite o svemu.

P. S.

Znatno mnogobrojniji Pančevci-ložači zavide vam na tome što se budite u toplom stanu. Oni od nule prave plus dvadeset i kusur svakog jutra. Moraju to da čine, u suprotnom bi im bilo hladno. Nula.

U njihovom slučaju „iznos na računu” za grejanje ekvivalentan je svakodnevnoj potrošnji: kapaciteta pluća usled udisanja dima i svega što uz njega ide; fizičke spreme prilikom ubacivanja čvrstih goriva u peći; novca za nabavku ogreva, i to na poslednjem mestu...

Mislite i o njima.

* * *

„Ćuškali” smo policajce na ovoj strani mnogo puta, na razne teme. Red je da ih i pohvalimo kada valjaju: uveli su red u „redove” za pasoše – nema ih više.

Dođeš, zakažeš termin, ponovo se pojaviš, za pola sata završiš najveći deo posla. Preostaje da podigneš isprave za dve-tri nedelje. Bez gužve, ko bilo gde drugde u razvijenom svetu. Može se, može...

* * *

Porodica je suština. Niko normalan ne razmišlja kako će odgovoriti ako ga neko pita šta mu je najvažnije u životu. Suština je u porodici. U njoj se stvaraju osećanja, misli, odnosi sa spoljnim svetom. Ali, ima i nenormalnih, bezosećajnih, životno besmislenih introverta. Zbog njih postoje sigurne kuće: mesta na koja se od njih mogu skloniti bića, ljudi čije samo postojanje zaslužuje bezgranično poštovanje.

Još jedno sklonište od baraba otvoreno je prošle nedelje u Pančevu. Na to što će naš grad biti privremeno utočište zlehudim sudbinama i pogrešnim izborom obeleženim, nesrećnim osobama, treba da budemo ponosni. To je jasno, bez ijedne dodatne reči objašnjenja, svakom ko ima ili je ikada imao majku i oca, ženu ili muža, dete. Ej, dete...

Ponosni smo.

Usput zabeleženo

Vreme pomirenja

Ko se sve ovih dana neće „pomiriti” zarad nešto tričavog publiciteta pred prolećno izborno rvanje! Jedno od poslednjih u nizu takvih događanja jeste ljubakanje novokomponovane srbo-crnogorske „braće” Toma i Mila! Fascinantna je kratkoća političkog pamćenja, pa se u ovom slučaju, kao i u mnogim drugim, vrlo lako zaboravilo na donedavno silno klevetanje na bazi kriminala, mafijašenja, ultranacionalizma...

U tom smislu možda najupečatljivije mirenje seže u 2008. i istorijski veleobrt u odnosima demokrata i socijalista. Međutim, vreme je pokazalo da je zvanično proklamovana suština – prevazilaženje bratoubilačkih tenzija – u stvari samo farsa iza koje se krije sitnosopstveničko interesoljublje. Jer, da su se Tadić i Dačić izgrlili zbog narodnog dobra, valjda bi i obični smrtnici jasno osetili nešto od te blagodeti.

S obzirom na to da niko normalan u ovakvim gafovima ne vidi ništa drugo do neku novu politikantsku obmanu, jasno je da je reč samo o forama i fazonima za navlačenje poprilično lakovernog glasačkog tela. Ipak, ni glasačko „tele” više nije baš toliko naivno, pa kreatori političke realnosti moraju da budu sve domišljatiji.

Stoga, i u budućnosti ćemo biti „izloženi” ko zna kakvom spajanju nespojivog, pa će se u nedostatku konkretnih programa, a radi ostvarivanja svojih potreba, verovatno izmiriti i ligaši i radikali, „Dveri” i LGBT, „grobari” i „delije”, partizani i četnici...

U toj kombinatorici kao da nešto nedostaje. Ako ste mislili na Borisa i Tomu... E, to je već prežvakana priča.

Simbolike radi, nažalost, pre neki dan preminuo je Ante Marković, jedan od poslednjih istinskih pomiritelja na ovim prostorima.

Uzaludne reforme

Poslednji predsednik vlade bivše SFRJ Ante Marković, ironijom sudbine, umro je 28. novembra – tri dana pošto je napunio 87 godina života i jedan dan pre 68. rođendana socijalističke Jugoslavije, koju je bezuspešno pokušavao da spase od raspada.

Već je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka bilo jasno da ekonomske reforme koje je propovedao i sprovodio ne mogu biti delotvorne bez temeljnih političkih promena. Za njih Marković nije imao ni sredstva ni snage, jer je savezna vlast bila namerno temeljno razvlašćena takozvanim ustavnim reformama iz 1974, koje su stvorile pravne i političke pretpostavke za dezintegraciju države.

Titov feud, skrojen za jednokratnu upotrebu bravara-pijaniste po principu „posle mene potop”, od početka nije imao nikakve obrise demokratije, pa dakle ni osnovne pretpostavke za rešavanje brojnih „društvenih protivrečnosti”, kako su to voleli da kažu komunci. Umesto toga, stvari su gurane pod tepih i pokrivane „lakirovkom” od floskula o bratstvu i jedinstvu svih naroda i narodnosti. Ko u to nije verovao da mu umre majka! Ili da mu otac zaglavi „službeni put u Kinšasi”.

Zato se sve to i nije moglo završiti drugačije nego krvavim raspadom u kome su Markovićeve ideje zvučale nerazumljivo. „Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili? Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi”, govorio je on tada.

Ante Marković, kao i neki drugi političari koji su se pojavili posle njega, bio je prorok. A za takvima u ovom delu sveta uglavnom jurcaju ubice i raznorazni ološ. Samo ako imaju sreće, umru u devedesetim.

Ne menjajte ništa!

Ovo je apel budućim pobednicima prolećnih izbora. Pretpostavljam, naime, da se ništa bitnije neće promeniti, preciznije rečeno da će Pančevom vladati dve demokratske stranke – Tadićeva i Koštuničina odnosno, svedeno na lokalni nivo, Vesnina i Tigranova. Mada se čini da se za vreme ovog mandata taj dubl nije preterano proslavio, teško da ćemo imati bolji izbor.

Jedan od važnijih poslova čim se vlast konsoliduje, biće očuvanje sastava javnih preduzeća. Poslednjih godina dobro se zna koja stranka je dužila koju firmu i koja je služila za smeštaj partijskog kadra. Naravno, spram znanja, umeća i partijskog staža. Mislim da očuvanje dosadašnjeg statusa i sastava, pored svih kritika, ima i svoje dobre strane.

Zaposleni u prijatnom, jednopartijskom ambijentu ostvariće mnogo veću produktivnost i bolje će obavljati poslove i radne zadatke. Iz jednostavnog razloga: zahvaljujući potpunom političkom saglasju izostaće uobičajene jutarnje, a ponekad i celodnevne raspre pripadnika različitih partija, zbog kojih svi batale redovan posao.