„Hit nedelje 202” u Domu omladine

„Demo masters” startovao u Pančevu

U letnjoj bašti Doma omladine u petak, 9. septembra, počeo je ciklus Radija 202 pod nazivom „Demo masters 9”, koji će se odvijati paralelno u dve kategorije. Ovog puta su se u takmičenju za najbolji tribjut bend pojavili rok sastavi „Trauma”, „Breaking the girl” „Astorija” i „Radio amusement”, a dva poslednja su se zahvaljujući glasovima publike kvalifikovala za narednu fazu.

Nakon toga u revijalnom delu su nastupili „Kreativni nered”, „Garlic”, „Izuzetan put”, „High voltage”, „Nexus” i „Bruce Wayne”.

Legenda rokenrola i idejni tvorac manifestacije Vlada Janković Džet ovom prilikom je izjavio: – Nakon osam sezona „Demo mastersa” možda smo se malko umorili, ali tokom jeseni ćemo znatno pojačati tempo. U Srbiji ima zaista mnogo kvalitetnih muzičara i na ovaj način oni dobijaju neku vrstu lične karte, neophodno iskustvo sviranja s ozbiljnim bendovima, a na kraju svakog ciklusa „izbacujemo” kompilaciju s numerama najboljih učesnika.

Džet je na osnovu svog pedesetogodišnjeg bavljenja rokenrolom u Srbiji naveo da situacija za to nikad nije bila teža. Iako je sve mnogo dostupnije nego nekad, suštinske odluke su u rukama ljudi usmerenih ka nekim komercijalnijim hibridima.

Ohrabrujuće je da se publika lagano vraća, a dokaz za to je i ovo veoma uspelo veče, kojem je prisustvovalo nekoliko stotina uglavnom mladih ljubitelja urbane muzike.

– Za Pančevo me vezuju lepe uspomene, jer sam u starom Studentskom domu, paralelno s Beogradom, otpočeo muzičku karijeru.

Iskreno mi je žao što nijedan od ovdašnjih sjajnih bendova nije doterao karijeru do kraja. Možda im je nedostajalo malo pobedničke energije, a ovim današnjim talentima savetujem da u tome istraju bez obzira na sva iskušenja – poručuje Janković.

Sledeću priliku za to će imati već narednog petka, 23. septembra, kada će se na istom mestu, u okviru „Demo mastersa”, ogledati autorski bendovi.

Kino-pesnica

Ave, Cezare!

„Rise of the Planet of the Apes”, SAD, 2011, 105 min.

Uloge: Džejms Franko, Džon Lajtgou, Brajan Koks

Režija: Rupert Vajat

„Planeta majmuna” iz 1968. godine jedan je od najpoznatijih naučnofantastičnih filmova svih vremena, koji je kroz inteligentnu priču prikazao političko i socijalno stanje tog perioda, dok je čuveni kraj, u kojem Čarlton Heston vidi ruševine Kipa slobode i shvati da se nalazi na Zemlji, jedan od najupečatljivijih prizora u istoriji filmske fantastike. Zbog ogromne popularnosti tog filma, tokom sedamdesetih su snimljeni još četiri nastavka i televizijska serija, a 2001. je napravljen i prilično loš rimejk u režiji Tima Bartona.

„Planeta majmuna: Početak”, što i naslov govori, priča je o tome kako je počela vladavina majmuna na Zemlji. Iako se u velikoj meri oslanja na četvrti deo serijala, kod nas preveden kao „Pobuna robova”, u pitanju je potpuno nova priča o početku apokalipse, koja mudro povezuje savremenu tehnologiju sa starim elementima zapleta. Virtuozna kombinacija specijalnih efekata i glume Endija Serkisa oživeli su glavnu zvezdu filma, šimpanzu Cezara, na apsolutno realističan način. Cezar je odlično osmišljen i izveden lik, u potrazi za svojim identitetom, jer je suviše pametan za svoju rasu, ali je ipak majmun koji se u ljudsko društvo može uklopiti samo kao kućni ljubimac. Džejms Franko je odličan kao harizmatični naučnik koji se bori sa filozofskim i etičkim pitanjima, dok je Brajan Koks upečatljiv kao dikensovski lik upravnika šinteraja za majmune.

Međutim, lik s najviše emotivne dubine jeste Cezar i, kada pobuna krene, on je junak za kojeg ćete navijati.

Fenomenalno izvedene spektakularne akcione scene uzbudljive su i napete, dok bitka epskih proporcija majmuna i policije na mostu Golden gejt praktično ostavlja bez daha. Evidentan je i uticaj čuvenih montažera akcionih filmova Marka Goldblata i Konrada Bafa u postavci savršenog ritma filma. „Planeta majmuna: Početak” jedan je od najboljih filmova godine, koji u svojoj suštini govori o moralnosti genetskog inženjeringa, o saosećanju, slobodi i razumevanju između različitih rasa.

OCENA: *****

Poklon čitaocima

Kulturni centar i „Pančevac” nagradiće tri najbrža čitaoca ili čitateljke koji se u petak, 16. septembra, u 10.30, jave na telefon redakcije 301-150, sa po dve ulaznice za strani film po izboru i u terminu koji odaberu. Nagrađeni mogu iskoristiti ulaznice do četvrtka, 22. septembra.

PSCPD nastupio na priredbi „Kantat Novi Sad”

Veliki petak u novosadskoj sinagogi

U okviru Međunarodne nedelje pevanja, održane prvi put u našoj zemlji, pod nazivom „Kantat Novi Sad”, nastupilo je i Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, koje je priredilo koncert u novosadskoj sinagogi. Pančevci su otpevali program duhovnih kompozicija koje se izvode na Veliki petak, ujedno publici dočaravajući atmosferu koja vlada u našoj crkvi na taj dan.

Kao i uvek, ali ovog puta u manjem sastavu, pevači su bili na visini zadatka, i pored nesnosne vrućine u sinagogi.

Namera organizatora bila je da tog dana bude predstavljena domaća i strana duhovna muzika, a Pevačko društvo je nastupilo nakon španskog ženskog hora „Aglepta”.

Nešto ranije istog dana Pančevci su u porti katoličke katedrale učestvovali na tzv. open singingu, zajedničkom pevanju svih učesnika manifestacije. Mr Vera Carina, horovođa PSCPD-a, dobila je poziv da diriguje festivalskim horom na sceni tokom open singinga. Hor je imao zadatak da za 45 minuta nauči šest kompozicija naše duhovne i svetovne muzike, kako bi ih potom izveo zajedno sa ostalim horovima i okupljenom publikom. Učešće PSCPD-a i Vere Carine u open singingu još jednom potvrđuje koliko su oni poštovani i cenjeni u muzičkim krugovima.

– Drago mi je da su mene odabrali između dvadesetak dirigenata da dirigujem na open singingu. To je zaista velika čast i mnogo mi znači jer u Novom Sadu žive i rade veliki dirigenti. Mojim pevačima je svakako bilo interesantno da se sretnu s različitim kulturama i da na najbolji način predstave ono što mi radimo – izjavila je Vera Carina.

Tokom sedmodnevne priredbe „Kantat Novi Sad” predstavilo se sedam horova iz različitih krajeva sveta, kao i četiri benda, a nastupila je i u Srbiji izuzetno popularna francuska pevačica džeza Zaz. Priređene su i brojne radionice za pevače, svirače i ostale muzičke umetnike. Ova manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Evropske horske asocijacije „Evropa kantat”, a podržali su je brojni domaći i strani donatori.

Koncert u Kulturnom centru

Resko, nežno, alternativno...

Nastupio naš prvi virtuoz na testeri * Svirati ozbiljnu muziku bez akademske ukrućenosti

„Habanera” a la šik šok

Članice dua „Maska” – Sonja Kalajić i Vanjuška Martinović – održale su koncert u petak, 9. septembra, u foajeu Kulturnog centra. Na programu su bile „Irska svita” Sirila Skota, „Rumunske igre” Bele Bartoka, sonate Johana Sebastijana Baha i Vlastimira Trajkovića, Mazurka za violinu i klavir (op. 49) Antonina Dvoržaka...

Tanana testera

Svakako najuzbudljiviji deo repertoara ovog dua čine kompozicije koje se izvode na testeri, da, pravoj stolarskoj testeri, koja je zapravo u isto vreme i muzički instrument.

Umetnica Sonja Kalajić, prvi virtuoz na testeri u našoj zemlji, izvela je, umesto planiranih tema za testeru i klavir Aleksandra Borodina, „Pesmu i igru” Vlastimira Peričića i „Habaneru” Žorža Bizea. Možda su nenajavljene izmene programa posledica ozbiljnih mana klavira u vlasništvu Kulturnog centra, koji prosto ne može da prikaže najbolje mogućnosti izvođača. Tek, bilo je zaista dragoceno slušati prepoznatljive melodije u reskom i istovremeno nežnom, visokom „glasu” testere. Taj instrument je korišćen više od jednog veka u vodviljskoj, folklornoj, šansonjerskoj, potom u pozorišnoj i filmskoj muzici, a danas u savremenoj, ozbiljnoj, koncertantnoj muzici.

I ostale kompozicije su izvedene elegantno i emotivno, što je i cilj ovih umetnica, koje su svojevremeno govorile o potrebi da se klasična muzika približi široj publici, ali i o tome kako ona nije neki hladni, nedostižni ideal, nego deo samog života, u kome se uvek mogu iznova otkrivati novi načini izvođenja klasičnih dela.

Šik šok barok

Duo „Maska” je svojim prošlogodišnjim muzičkim performansom „Šik šok barok” privukao veliku pažnju medija i publike. Za razliku od klasičnog koncerta u Kulturnom centru, on je sadržao muzičke i scenske elemente; to je bio režirani nastup u kome su dve gospe u balskim haljinama vodile publiku kroz baroknu muziku, čvrsto verujući da strogo propisani načini oblačenja i ponašanja na koncertima klasične muzike predstavljaju ozbiljnu prepreku za komunikaciju publike s delima genijalnih kompozitora. Ovakav vid koncertnog nastupa nije novina, jer se u svetu neguje već nekoliko decenija, a i kod nas postoje iskoraci u tom pravcu, recimo kod kompozitora Ivana Brkljačića. Međutim, duo „Maska” je prvi sastav koji se prevashodno drži ovog koncepta. Njegove članice su pančevački koncert označile kao predah dok je u pripremi „Srpska fantazija”, „performans” zasnovan na muzici srpskih kompozitora.

Šta je s publikom?

Mora se naglasiti da nisu u pitanju nikakva neozbiljna poigravanja. Obe umetnice su održale zavidan broj značajnih koncerta u zemlji i inostranstvu. Vanjuška Martinović ima zvanje višeg asistenta na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu, a Sonja Kalajić, njena nekadašnja koleginica, sada radi u Muzičkoj školi „Stanković”. Kalajićeva je kao solista srpskoj publici pružila niz premijernih izvođenja, a poseduje i kompozitorski talenat (radio-drama „Ponoćna bajka” i radiofonsko delo „Lament nad Beogradom”).

Pančevačka publika, međutim, nije pokazala dovoljno interesovanja za nastup ovih glasovitih umetnica. Da li je razlog loša informisanost, prezir prema inventivnosti ili nešto treće? To ne možemo znati. Tek, sigurno je da Pančevo ima dovoljno ljubitelja muzike, a oni prosto nisu smeli da propuste ovaj koncert. Čast izuzecima.

Izložba u Narodnom muzeju

Prošlost kao napuštene kuće

Slike pančevačkih umetnika Mirjane Šimunovački i Dragana Đorđevića od četvrtka, 8. septembra, mogu se videti u Narodnom muzeju. Na svečanom otvaranju izložbe Ivana Markez Filipović, predsednik udruženja „Svetionik”, čiji su oni članovi, izjavila je: – Ovaj izuzetan par je primer umetnika koji su našli recept za mladost, za uživanje u životu, ujedno i način da nam prenesu radost boja.

Dragan Đorđević se predstavio ekspresionistički intenzivnim bojama i eruptivnim stilizacijama realnih objekata, čiji se obrisi ipak naslućuju. Za izradu ovih slika koristio je akrilik, nasuprot pastelima koje je prikazao na prethodnoj izložbi. On je rekao da je rad na skicama i predlošcima trajao godinama, a da je finalna faza – slikanje – završena za nekoliko meseci.

Slike Mirjane Šimunovački odišu klasičnom jednostavnošću i prikazuju pejzaže. Čest motiv na ovoj postavci jesu napuštene kuće, koje daju prizvuk sete idiličnim prizorima.

– U poslednje vreme priroda se svuda nemilosrdno uništava, a ja sam u njoj odrasla, ne mogu da se oslobodim te ljubavi koja me pokreće. Kolorit se malo promenio, sada je malo svetliji, pozitivniji. Na izložbi su većinom kuće iz Deliblatskog peska, to me posebno interesuje, njih ima vrlo mnogo poslednjih godina, vidimo ih kuda god odemo. U tim kućama je nekada verovatno cvetao život, i sreća i tuga, kao kod svih nas, ali one sada stoje prazne kao da nikada nikog nije ni bilo u njima. Pošto smatram da je neki raniji period bio mnogo lepši za život od današnjeg, uvek je priroda koja okružuje te kuće lepa i pozitivna – rekla je umetnica, zaključujući svoju nežnu kritiku današnjice.

Nagrade za najmlađe

Dečja igraonica i kreativni centar „Lilihip” i „Pančevac” nagradiće troje roditelja koji se u petak, 16. septembra, u 11.30, jave na telefon 061/1391-904 sa po dve ulaznice za radionicu po izboru. Sličnih iznenađenja biće i u narednim brojevima našeg lista.

"Pančevac" i "Alnari" preporučuju i nagrađuju

Dragi čitaoci, izdavačka kuća „Alnari” i „Pančevac” preporučiće vam svake nedelje po jedan zanimljiv naslov iz bogate ponude te kuće, čija se izdanja mogu naći u knjižari „Vulkan” u Njegoševoj 10.

Najbržeg čitaoca koji se u petak, 16. septembra, u 11 sati javi na telefon redakcije 301-150 nagradićemo jednim primerkom knjige „Potera” Klajva Kaslera. Dobitnik može preuzeti nagradu u knjižari „Vulkan”.

Slična iznenađenja „Pančevac” i „Alnari” pripremaju i za naredne nedelje.

„Dobro došao u moj svet” Mirande Dikinson

Harijet Langton radi u turističkoj agenciji i čitav život sanja o tome da proputuje svet. Međutim, njene planove sudbina uvek nekako uspe da poremeti, a Harijet je svakim korakom sve dalja od putovanja iz snova – putovanja u Veneciju. Sve će se ovo promeniti kada se u njenom životu pojavi Aleks, koja će uspeti da ubedi Harijet da s njom krene u potragu za ljubavlju. Međutim, sa željom da joj pomogne, Harijet će uskoro otkriti da se polako udaljava od svih ljudi u svom životu.

Prekjuče i danas jednog spomenika kulture

Burna prošlost kuće za omladinu

Bolnica, kasarna, pa Dom * Novi sprat i nekadašnja ograda?

Razgovor ispred dozvoljenih „žvrljotina”

Tribina pod nazivom „Zgrada Doma omladine kao spomenik kulture” održana je u četvrtak, 8. septembra, u letnjoj bašti te institucije. O istorijatu zdanja i njegovom nekadašnjem i sadašnjem izgledu govorila je Slobodanka Perović iz pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uz moderaciju Jasne Milićev i aktivno učešće, istina malobrojne, publike.

Zdanje Doma omladine proglašeno je 2010. godine spomenikom kulture. Arhitektura zgrade, posebno jednostavna stroga fasada, svedoči o njenoj vojnoj nameni.

Međutim, iako je naizgled tipski objekat te vrste, stare fotografije otkrivaju da je ona nekada imala i arhitektonsku plastiku. Na njima se može primetiti i ograda oko objekta, kao i kapija od kovanog gvožđa. Video-prezentacija dokumentacije Zavoda omogućila je publici, uz detaljna objašnjenja, jasniji uvid u nekadašnji i današnji izgled zgrade i pojedinih prostorija.

Zgrada Doma omladine izgrađena je 1875. godine za potrebe vojne bolnice i nalazila se u okviru kompleksa vojnih objekata koji su podignuti nakon ukidanja Vojne granice. Do kraja Prvog svetskog rata u njoj je bila smeštena austrijska, a po njegovom završetku (poljska) bolnica srpske vojske.

Ruski sanatorijum

Najznačajniji period za istoriju zgrade je vreme kada se u njoj nalazila tzv. ruska bolnica, od 1920. do 1944. godine. Imala je najsavremeniju opremu i, zahvaljujući svom stručnom kadru, postala je vrhunska medicinska ustanova. U njoj su radili ruski lekari i bolničarke koji su izbegli u Pančevo za vreme Oktobarske revolucije. U okviru bolnice su se nalazile biblioteka i kapela u kojoj je služilo rusko sveštenstvo.

Nekoliko okovanih ikona, presto i sl. iz tog vremena mogu se videti u Preobraženskoj crkvi.

Po oslobođenju zgrada je 1946. pretvorena u kasarnu.

Nakon što se vojska iselila, ona je postala Dom omladine.

Grafiti i split-sistem

Danas staro zdanje trpi promene koje donose savremeno doba i hronična besparica.

Iako je 2006. postavljen nov lim, ipak se javlja vlaga i fasada na pojedinim mestima otpada. To je delimično uzrokovano i lišćem koje se nakupilo u olucima. Perovićeva je naglasila da je, pored redovnog čišćenja, potrebno i stalno ulaganje u objekat, koje se zbog manjka novca često preskače, pa zato spomenici kulture nemaju svoj puni sjaj.

Kako u dvorištu i na samoj zgradi postoje grafiti molovani sa dozvolom Zavoda i bez nje, potrebno je rekonstruisati ulaznu kapiju s prednje, severne strane zgrade, kako bi se ona zaštitila od neželjenih posetilaca. Postojeća ograda sa zadnje strane nenametljivo se uklapa u ambijent. Primećeno je i da je postavljen split-sistem umesto propisane prozorske klime. U Zavodu se nadaju i eventualnoj nadgradnji zgrade za jedan sprat, a novac za taj podvig moguće je nabaviti jedino izradom projekta. Ako vremešna lepotica zaista „poraste”, poželjno je da se novogradnja uklapa, a ne i da kopira postojeći, svima znani izgled stare pančevačke dame.

Pančevačka umetnica izlagala u Otavi

Metalni odblesak civilizacija

Živana Đukić Kostić, rođenjem Pančevka, nedavno je imala samostalnu izložbu metalnih tapiserija pod nazivom „Ples kroz vreme” („Dance trough time”) u galeriji „Triniti” u salonu A Umetničkog centra „Šenkman” u Otavi. Njome upravlja taj kanadski grad, a lokalni umetnici koji će izlagati u galeriji biraju se na osnovu godišnjeg konkursa.

Tapiserije o kojima je reč nastaju ubodima čioda na svili, što je tehnika jedinstvena i u srpskoj i u kanadskoj umetnosti. Tako nastaje lepa dinamika svetla i linija, a odsjaj metala, različit zavisno od ugla gledanja i osvetljenja, utiče na recepciju eksponata. Na 16 radova prikazanih u Otavi stvoren je specifičan, eklektični jezik simbola, nastao kombinovanjem znakova starovinčanske kulture, šara pirotskih ćilima, oznaka krsta i Svetog Trojstva, islandskih runa i kompjuterskih kodova.

„U epicentru pokreta iz kog nastaju ove metalne tapiserije postoje sile koje, kao magnet, sjedinjuju svetove, kondenzuju i izdavjaju simbole. Najapstraktnija od svih dimenzija – vreme – širi se kao svetlost, koja slobodno plovi niz najfinije strukture metala, stvarajući osnovu za uzbudljiv ples simbola”, piše u opisu ove izložbe na sajtu galerije.

Da podsetimo, Živana Đukić je u pančevačkom Narodnom muzeju održala retrospektivnu izložbu pod nazivom „Knjiga i slika” 2008. godine, a nju je pratila i monografija ove umetnice.

Nova postavka u KC-u

Mesečev sin i priroda

Izložba slika Pančevca Dejana Ratkovića pod nazivom „Čovek i priroda” otvorena je u četvrtak, 8. septembra, u foajeu Kulturnog centra. Ona predstavlja izbor iz desetogodišnjeg rada, jer slikar tačno toliko godina nije izlagao u svom rodnom gradu. Iako sklon istraživanju mogućnosti različitih tehnika, poput monotipija i akvarela, Ratković je ovog puta izložio pretežno ulja, uz poneku stariju sliku.

– Želeo sam da podsetim publiku na moju prvu izložbu, na kojoj su bile prikazane geometrijske apstrakcije.

Tamo se (pokazuje na jedno veliko platno – prim. aut.) prvi put pojavljuje oblik, znak jabuke, koja je nagoveštaj faze simbola i kasniji opsesivni motiv čitave serije mojih slika. Posle tih jabuka, postepeno se vraćam prirodi: ljudskoj figuri, stablu, pejzažu, onome što su naši izvori, od čega ne možemo da pobegnemo, iako smo vrlo često u zabludi da vladamo situacijom, a zapravo smo samo točkić, kap u moru jednog talasa koji ide kuda ide... – rekao je umetnik.

Priroda kao nadmoćna sila, koja je važan književni motiv Rastka Petrovića, možda se najjasnije prepoznaje na Ratkovićevim aktovima.

Slike poput „Mesečeve kćeri” i „Radosti” prikazuju ljudska tela (simbole) bez jasnih, individualnih obeležja, upletena u apstraktne linije koje ipak neodoljivo podsećaju na dekomponujuće, rastačuće žile biljaka. Nekontrolisani, slobodni potezi odaju shvatanje slike kao, kako i sam Ratković objašnjava, „pokušaj hvatanja neke emocije, a ona je promenjiva kategorija – iz minuta u minut naša emocija se menja”.

Posetioci mogu pogledati izložbu do 28. septembra