Prezentacija o obnovljivim izvorima u Privrednoj komori

Energija iz organskog otpada

Biogas isplativ i u ekonomskom i u ekološkom smislu

Na zajedničkoj sednici dvaju odbora Regionalne privredne komore, za industriju i poljoprivredu, u utorak, 13. septembra, održana je prezentacija primene biogas tehnologije u kontekstu novog Zakona o energetici.

O mogućnostima korišćenja i proizvodnji ovog ekološkog energenta govorio je Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. On je rekao da je veliki broj stranih i domaćih investitora zainteresovan da uloži u ovakav biznis kod nas, pošto Srbija ima obavezu da deo ukupno proizvedene električne energije bude iz obnovljivih izvora.

Vojvodina poseduje značajan potencijal za proizvodnju takve energije, posebno iz biomase i vetra u južnom Banatu, ali je u pokrajini 2009. svega dva odsto struje dobijeno iz ekološki čistih energenata, naglasio je predavač. On je izneo podatak da se za poslednje dve godine ta slika nije promenila, pošto je vrlo malo uloženo u izgradnju vetrenjača i postrojenja na biogas.

Cvetković je naglasio da se Srbija, prema ranije potpisanom međunarodnom energetskom sporazumu, obavezala da do 2012. godine 20 odsto proizvedene struje bude iz ekološki čistih energenata, ali je taj rok produžen na 2018. upravo zbog minornih ulaganja u ekološku energiju.

Ovaj službenik u Ministarstvu ekologije naglasio je da postrojenja na biogas predstavljaju unosan biznis, pre svega jer tehnologija dozvoljava istovremenu proizvodnju energenta, električne i toplotne energije. Kao sirovina iz koje se dobija gas može se koristiti silaža kukuruza, što bi mogla biti zanimljiva poslovna ideja za poljoprivrednike iz južnog Banata, napomenuo je Cvetković. Organski ostaci koji nastaju dobijanjem biogasa mogu se višestruko korisno upotrebiti kao đubrivo, hrana za ribe ili biološki pesticid.

Razlog što se malo ljudi odlučuje za izgradnju postrojenja na biogas jesu visoka početna ulaganja, ali se ovakve investicije mogu vratiti u veoma kratkom roku. On je podvukao da za investitore postoje brojne podsticajne mere, jer su im, osim subvencija za otvaranje radnih mesta, dostupna i sredstva iz republičkih fondova za razvoj i zaštitu životne sredine, a Razvojna banka Vojvodine nudi posebnu liniju kredita.

Prvi krug zakupa obradivog zemljišta

Dogovorna poljoprivreda

Sporazumna raspodela oranica izostala samo u Kačarevu * Uprkos lošem sistemu licitiranja, gradska kasa očekuje oko tri miliona evra

Svi složni i zadovoljni, samo je budžet nešto tanji

Komisija za davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup do srede, 14. septembra, obavila je licitacije za veći deo zemljišta od oko 10.000 hektara, koliko je ponuđeno ratarima. Iako su ponovo umesto nadmetanja na delu viđeni dogovori, osim u jednom slučaju, pa je zemlja uglavnom data po početnoj ceni, Miloš Pantović, predsednik Komisije, očekuje da se do kraja ove godine od licitacija u gradsku kasu slije blizu tri miliona evra.

Do izlaska ovog broja „Pančevca” prava licitacija viđena je samo u slučaju katastarske opštine Kačarevo, gde je cena po hektaru za jednu parcelu sa 24. 000 dinara podignuta na čak 56.000. Sve ostale njive u Starčevu, Dolovu, Glogonju, Ivanovu, Banatskom Novom Selu i Omoljici otišle su po početnoj ceni, koja se kretala između 14.000 i 24.000 dinara.

Najviše zainteresovanih zakupaca bilo je za zemlju u Dolovu, za koju se prijavilo i po 25 ponuđača, ali se na samoj licitaciji pojavilo maksimalno po četvoro, dok su ostali odustajali. To, kao i činjenica da je nadmetanje izostalo, ukazuje na prethodni dogovor učesnika o podeli „plena”. Najočitiji primeri toga viđeni su u slučaju zakupljivanja poljoprivrednog zemljišta u Ivanovu i Glogonju, kada je za svaku od licitiranih parcela bio prijavljen samo po jedan ratar.

Oktavijan Stojku, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Glogonj”, koji je i jedan od zakupaca, otvoreno kaže da su se članovi ove asocijacije unapred sporazumeli o tome ko će uzeti koje parče zemlje kako bi svi bili zadovoljni.

– Glogonj je mesto u kome nema mnogo ratara, tako da smo postigli dogovor da podelimo parcele prema realnim mogućnostima proizvođača da ih obrađuju i plate zakup. Zbog toga je sve izlicitirano po početnoj ceni i svi su zadovoljni – priča ovaj poljoprivrednik.

Iako je ovakav potez zemljoradnika sprečio da se u budžet grada sliju veće pare, koje bi se potom vratile kroz izgradnju atarskih puteva i zadovoljenje drugih potreba samih poljoprivrednika, nije bilo moguće sprečiti dogovore. Istina, nije bilo lako složiti različite interese, pa su se sporadično dešavale situacije na ivici fizičkih obračuna, poput one u sredu, 14. septembra. Tada je postupak javnog nadmetanja bio prekinut jer su Omoljčani izašli iz sale ljuti što je troje učesnika licitacije iz Bavaništa koji su nedavno prijavili prebivalište u Omoljici htelo da uzme najveći komad zemlje, prethodno odbivši ponuđeni dogovor.

Jelenka Novanović, gradska većnica zadužena za poljoprivredu, kaže da je Komisija svoj posao izdavanja zemljišta radila u skladu s propisima i nije mogla da spreči paore da se međusobno nagode. Ona dodaje da bi mnogo bolji finansijski efekat čitavog posla dao sistem ponuda u zatvorenim kovertama, ali da su takvu nameru gradskih vlasti sprečila udruženja poljoprivrednika.

Pitanje koje i ovoga puta ostaje da lebdi u vazduhu jeste koliko su zemlje uzela pojedina privatna poljoprivredna preduzeća ili velika gazdinstva za koje su licitirali mali proizvođači. Stojku kaže da u Glogonju nema takvih slučajeva, te da bi njihovo udruženje odmah podnelo krivičnu prijavu protiv takvog zemljoradnika. Međutim, simptomatično je to što Miloš Pantović kaže da je poljoprivredna inspekcija dala čvrsta uveravanja da će uskoro početi stalnu kontrolu korisnika zakupljenih parcela kako bi utvrdila ima li takvih nepravilnosti.

– Nakon potpisivanja ugovora s poljoprivrednicima, isnpektori će obilaziti sve katastarske opštine i proveravati da li njive koriste zakupci ili su ih izdali trećim licima – najavljuje on.

Dosadašnja praksa pokazala je da je, uprkos svim merama poljoprivredne inspekcije, sistem mahinacija i izbegavanja propisa u pojedinim slučajevima tako dobro uhodan da izgleda kako mu se ne može stati na put.

Uspešna poseta Pančevaca Beloj Slatini

Podstrek privrednoj i kulturnoj saradnji

Delegacija sačinjena od visokih zvaničnika Pančeva i predstavnika Ivanova, koja je tokom prethodnog vikenda boravila u poseti bratskoj bugarskoj opštini Bela Slatina, imala je brojne kontakte i prezentaciju našeg grada koji će rezultirati proširenjem kulturne i privredne saradnje dveju lokalnih samouprava.

Gradonačelnica Vesna Martinović, Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada, i Nada Berkuljan, gradska većnica zadužena za kulturu i informisanje, tokom razgovora sa svojim domaćinom Vencislavom Vasilevim, predsednikom opštine Bela Slatina, dogovorili su posetu Pančevu jedne grupe pirvrednika iz tog dela Bugarske, najavio je Josif Vasilčin, član naše delegacije.

Među njima će biti poznati vinari koji su za kvalitet svojih proizvoda dobijali evropska priznanja, kao i uzgajivači svilene bube iz tog dela bugarskog podunavlja. Cilj posete biće razgovori o mogućoj poslovnoj saradnji bugarskih i naših proizvođača vina i ispitivanje zainteresovanosti Pančevaca za obnavljanje gajenja svilene bube, koje je u Banatu imalo vekovnu tradiciju, kaže Vasilčin.

Tokom manifestacije „Dani Bele Slatine”, održane od 9. do 11. septembra, Ivanovčani su održali veoma posećenu izložbu fotografija pod nazivom „Ivanovo u fokusu”, dodao je on. Vasilčin je rekao da su Fudbalski klub „Strela” iz Ivanova, mađarski KUD „Bonaz Šandor” i folklorna sekcija osnovne škole i doma culture iz Ivanova pozvani da krajem oktobra ili u novembru gostuju u bratskom bugarskom selu Bardarski Geram. Tom prilikom biće priređena izložba starih fotografija na kojima se vide Ivanovčani koji imaju bliske rođake u pomenutom selu u Bugarskoj.

Promena na čelu Agencije za privredni razvoj grada

Vemiću neće biti produžen ugovor

Na sednici Skupštine akcionara Agencije za privredni razvoj Pančeva, koja je zakazana za četvrtak, 15. septembar, biće imenovan vršilac dužnosti direktora te ustanove umesto dosadašnjeg prvog čoveka dr Milana Vemića.

On će na tom sastanku podneti šestomesečni izveštaj o radu, ali „Pančevac” nezvanično saznaje da postoji nezadovoljstvo rezultatima Agencije za taj period, zbog čega Vemiću neće biti produžen ugovor koji ističe ovih dana. Tačni razlozi zbog kojih će biti uskraćeno poverenje direktoru ove gradske ustanove, kao i ime osobe koja će ga zameniti, biće poznati posle sednice Skupštine akcionara Agenciju za privredni razvoj Pančeva osnovali su lokalna samouprava, koja je njen većinski vlasnik, i preduzeća „Tehnomarket”, „Božić i sinovi” i „Utva Milan Premasunac”.

Radnice „Šnajder HTZ-a” nezadovoljne poslodavcem

Teško do posla, još teže na njemu

Inspekcija rada čeka da vlasnik dostavi dokumentaciju kako bi reagovala

Dvadesetak žena iz preduzeća „Šnajder HTZ”, od oko 30 njih, obratile su se inspekciji rada zbog problema s poslodavcem. U ovom preduzeću uglavnom su zaposlene žene sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje koje su prošle obuku, odnosno prekvlifikaciju za krojače HTZ opreme. One navode da im nije isplaćena dogovorena zarada, kao i da je atmosfera u preduzeću veoma neprijatna.

Našoj redakciji one su se požalile da Jovica Spasevski, vlasnik firme, otkad ih je zaposlio, početkom aprila ove godine, uglavnom isplaćuje zarade dvostruko manje od očekivanih. One takođe kažu da rade na mašinama koje se često kvare i da im se poslodavac obraća na neprimeren način, povišenim tonom. Dodaju i to da su, u strahu da će izgubiti posao do koga su konačno došle, pristale da potpišu blanko ugovore o radu u kojima nije bila navedena visina plate. Naše sagovornice tvrde da su iz istog razloga pristajale da potpisuju platne spiskove u kojima stoji da su primile po 17.000 dinara mesečno, iako se taj iznos realno uglavnom kretao oko 8.000 dinara.

Uprkos svim nastojanjima da čujemo i drugu stranu, Spasevski je ostao nedostupan za „Pančevac” pošto mu je telefon bio isključen.

Aleksandar Farkaš, dirktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da nema ingerencije u rešavanju ovakvih problema i napominje da je toj službi vlasnik ove krojačke radionice uredno dostavljao dokumentaciju kojom je dokazivao da ispunjava odredbe ugovora o subvencionisanom zapošljavanju osoba sa evidencije službe.

– Spasevski je dobio sredstva iz programa obuke za potrebe poslodavaca. Ova služba snosila je troškove prekvalifikacije radnica i obezbedila podsticaj u visini tri minimalne zarade po radniku, ali to ne znači da je taj novac isključivo namenjen zaradama, već može biti potrošen i za nešto drugo – objašnjava Farkaš.

On dodaje da je služba bila zadovoljna zbog sklapanja ugovora s ovim preduzećem jer je vlasnik „Šnajder HTZ-a” zaposlio sve žene koje su prošle obuku za krojačice, iako je bio obavezan da da angažuje samo polovinu njih.

U inspekciji rada nam je rečeno da nekoliko inspektora radi na ovom predmetu i da je vlasniku „Šnajdera” naloženo da dostavi svu dokumntaciju kako bi se proverili navodi iz prijave radnica. Biljana Dražević, načelnica inpekcije, rekla nam je da vlasnik to još uvek nije učinio, iako mu je rok istekao u utorak, 13. septembra. Ona je dodala da uprkos tome inpekcija i dalje očekuje da dobije traženu dokumentaciju kako bi mogla da donese rešenja o eventualnim merama.