Apel Ministarstva poljoprivrede

Ne paliti vatru na otvorenom

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede apeluje na sve građane da ovih dana tokom boravka u prirodi i izvođenja radova na poljima ne pale vatru na otvorenom jer se može proširiti i izazvati šumske požare čije su štete neprocenjive.

U narednom periodu Šumarska i Lovna inspekcija pojačaće kontrolu zaštite šuma od požara s obzirom na to da je procenjeno da postoji znatan rizik od njihovog izbijanja.

Takođe, Ministarstvo poziva i sve građane da ukoliko uoče vatru ili manji požar o tome obaveste vatrogasnu službu ili nadležnu inspekcijsku službu na sledeći broj telefona 064/856-92-26 i traže Radivoja Kaurina, načelnika šumsko-lovne inspekcije.

Prema statističkim podacima, uzrok 98 odsto požara na otvorenom je ljudski faktor, bez obzira na to da je u pitanju namera ili nehat.

Šumski požari nanose neprocenjive štete šumskom fondu Srbije, o čemu svedoči podatak da je u periodu od 1990. do 2007. godine uništeno 43.000 hektara šuma.

Požari najčešće izbijaju od početka proleća do polovine aprila, od polovine jula do kraja avgusta i od početka septembra. S obzirom na višednevnu sušu i temperature koje su danima iznad prosečnih za ovo doba godine postoji velika verovatnoća da dođe do požara, pa je neophodna povećana pažnja.

Podsećamo, u članu 47 Zakona o požaru piše da je zabranjeno paljenje otvorene vatre u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šuma, tj. na 200 metara od njenog ruba.

Štrajk glađu do rešenja stambenog pitanja

Andrići bez krova nad glavom

Odloženo iseljenje * Novi stan i dalje neizvestan

Pritisak na nadležne, izgleda, urodio plodom

Naš sugrađanin Slaviša Andrić započeo je štrajk glađu u utorak, 23. avgusta, ispred Gradske uprave, kako ga ne bi iselili iz stana u Spoljnostarčevačkoj ulici broj 81.

Naime, Andrić se svesno sa svojom porodicom bespravno uselio u taj stan pre tri meseca i odmah uputio zahtev Gradskoj stambenoj agenciji da mu dodeli privremeni smeštaj. On se još pre 15 godina obraćao Komisiji za dodelu gradskih stanova, ali njegovo stambeno pitanje ni do danas nije rešeno. Ipak, zbog štrajka glađu gradske vlasti su poništile rešenje o iseljenju porodice Andrić.

Gradska stambena agencija i nadležni sekretarijat u Gradskoj upravi odložili su sporno rešenje do zasedanja Komisije za dodelu gradskih stanova, kada će se raspravljati o Andrićevom pitanju, rekao nam je u telefonskom razgovoru Milan Josimov, pomoćnik direktora GSA.

On je dodao da je GSA Andriću izašao u susret i omogućio mu da ponovo podnese zahtev za dodelu stana uz uslov da dostavi kompletnu dokumentaciju.

Reakcija gradskih vlasti

Nasuprot tome, Andrić tvrdi da je i ranije sva dokumenta uredno dostavio komisiji, ali da njegov zahtev nije uvažen. Njemu je Svetlana Tomović, gradski ombudsman, prilikom ponovnog pribavljanja neophodne dokumentacije pomogla, kako ne bi plaćao sve takse. Komisija za raspodelu stanova u vlasništu grada nije reagovala u ovom slučaju, jer je predsednica tog tela na godišnjem odmoru van zemlje, a vraća se početkom septembra.

Andrića su prvog dana štrajka na razgovor pozvali Tigran Kiš, predsednik pančevačkog parlamenta, i Marina Kendereški, šefica kabineta gradonačelnice. Oni su pokušali da odvrate štrajkača od drastičnog poteza.

Tigran Kiš je rekao da je Andrića primio na ljudski razgovor jer „predsednik Skupštine ne može da reši njegov problem”, ali da očekuje da će se nadležne službe pozabaviti svojim poslom.

– Nesporno je da Slaviša Andrić u tom stanu boravi bespravno. To nije jedini primer i ovo pitanje je bolno jer je teško odrediti ko je veći socijalni slučaj od koga, ali mi imamo službe koje su zadužene za takve probleme.

Ne razumem da neko ode na godišnji odmor i da telo na čijem je čelu ne može da funkcioniše bez njega. Ako Gradsko veće i Skupština grada mogu da rade dok su gradonačelnica ili predsednik parlamenta odsutni, zašto onda ne može i jedna komisija – pita se Kiš.

Većnik zadužen za socijalna pitanja Novica Đorđević nije želeo da komentariše Andićev štrajk glađu, zato što, kako nam je rekao u kratkom razgovoru, to nije njegova nadležnost već Gradske stambene agencije.

Ne odustaje do kraja

Uveravanja gradskih službi da će ostati u ovom stanu nisu bila dovoljno čvrsta za Slavišu Andrića, te je nastavio štrajk glađu dok mu se rešenje ne dostavi lično.

– Hoću da dobijem sve crno na belo i do tada ne odustajem. Imam dvoje dece koje će dočekati jesen i loše vreme na ulici, a to ne mogu da dozvolim. I kada budem dobio rešenje da neću biti iseljen, opet neću biti siguran da li ću ostati u toj kući, pošto će se Komisija za dodelu stanova o tome naknadno izjašnjavati – naglasio je Andrić.

On se sa suprugom, sinom od 13 i ćerkom od dve godine uselio u objekat koji jedva zadovoljava standarde normalnog života. Sitnije popravke oko kuće koja ima dve sobe i kupatilo bez pločica Slaviša je obavio sam. Povremeni poslovi koje obavlja Andriću nisu dovoljni za izdržavanje porodice, pa dobija socijalnu pomoć i dečji dodatak.

Stoga je očigledno da u štrajk glađu nije stupio ne bi li smeštaj dobio po svaku cenu, nego da bi zaštitio svoju porodicu.

Akcija čišćenja Malog rita

Higijenizacija romskog naselja

U našem gradu se, u skladu s Nacionalnom strategijom integracije Roma, sprovodi nekoliko programa, pa tako romska populaciju ima mogućnost da dobije zdravstveno osiguranje, da bude evidentirana u matičnim knjigama, a lokalna samouprava je izdvojila sredstva iz budžeta za pakete pomoći Romima.

Pored toga, ulažu se i napori da se što veći broj naših sugrađana, pripadnika te zajednice, zaposli.

Kako bi se poboljšali uslovi života, gradski Sekretarijat za javne službe i socijalna pitanja i Javno komunalno preduzeće „Higijena” započeli su u utorak, 23. maja, četvorodnevnu akciju čišćenja (higijenizacije) romskog naselja Mali rit i za potrebe te aktivnosti izdvojeno je 200.000 dinara. Nehigijenski uslovi života i okruženje gde vlada ogromna prljavština preduslov su mogućoj epidemiji zaraznih bolesti, stoga je, prema rečima doktora Novice Đorđevića, koordinatora sprovođenje Strategije integracije Roma, grad odlučio da dva puta godišnje organizuje čišćenje tog naselja.

Iz budžeta će za potrebe integracije Roma biti izdvojeno više od tri miliona dinara.

Hitna pomoć

Česte prehlade i u letnjim danima

Avgust je doneo još jedan vreli talas, koji je izazvao tegobe kod hroničnih pacijenata. Čini se da kako je leto odmaklo tako se i naš organizam bolje adaptirao na visoke temperature.

Olakšavajuće okolnosti su manja relativna vlažnost vazduha i svežije noći.

Ipak, ne treba da nas zavara to što se subjektivno bolje osećamo u zatvorenom prostoru. To se najbolje primeti kad se makar nakratko u popodnevnim satima izađe napolje. Posebno oprezni moraju biti stariji sugrađani, hronični pacijenti i majke s malom decom. Izdvojio bih ovom prilikom kardiovaskularne bolesnike, dijabetičare i nepokretne pacijente kao veoma ugrožene. Svi oni saveti koji se tiču unošenja dovoljno tečnosti, nošenja lagane odeće, zaštite glave i vrata, rashlađivanja prostorija, ostaju i dalje aktuelni.

Pacijenti s povišenom telesnom temperaturom sve su češći u našoj ambulanti. Letnji nazebi nisu tako retka pojava. Prouzrokuju ih virusi i pad imuniteta, najčešće usled stresa pri nagloj promeni faktora okoline u kojoj boravimo.

Setimo se samo situacija kada smo izloženi dugotrajnom dejstvu sunca na plaži, a odmah zatim kupanja u prohladnoj vodi. Neretko, pri dužim putovanjima ne možemo da utičemo na uslove u sredstvima prevoza. Na radnom mestu i u našim domovima upotreba klima-uređaja često je nepravilna i dugotrajna.

Ovo su samo neki od primera negativnog dejstva faktora okoline na organizam u celini, a pogotovo na respiratorne puteve, ždrelo i sinuse. Obično sve počinje zapušenim nosem, grebanjem u grlu i lako povišenom temperaturom. Upotreba antibiotika nije opravdana i lečenje treba da bude simptomatsko, a to su pastile za grlo, inhalacije parom kamilice, ukapavanje fiziološkog rastvora u nos i primena biljnih preparata koji rastvaraju sluz u disajnim putevima. Samo u situaciji kada se ovi simptomi ne povlače za tri do četiri dana ili se pogoršavaju uz porast telesne temperature, treba se javiti izabranom lekaru.

Pojašnjenje zahteva taksista

Svi plaćaju porez

U prošlonedeljnom izdanju „Pančevca” na petoj strani objavljen je tekst o zahtevima sindikata taksi i auto-prevoznika UGS „Nezavisnost”. U međuvremenu je do redakcije došla informacija da su navodi sindikalaca tumačeni na različite načine. Kako ne bi došlo do zabune u javnosti, u dogovoru s taksistima rešili smo da dodatno pojasnimo činjenično stanje.

Zahtev taksista bio je da prilikom obnavljanja dozvola za obavljanje delatnosti ne budu uslovljavani plaćanjem zaostalih dugova za porez. Oni ni u kom slučaju nisu zahtevali da budu potpuno izuzeti plaćanja poreza. O izmirivanju tih obaveza sindikalci će pregovarati s nadležnim republičkim ministarstvima, a u našem gradu na snazi je zaključak Gradskog veća kojim se van snage stavljaju sporne odredbe Odluke o taksi prevozu.

Radna grupa sačinjena od predstavnika taksista i lokalne samouprave izradiće nacrt nove odluke do kraja septembra.

Završen seminar za edukatore o bezbednosti u saobraćaju

Opasna prebrza vožnja

Uličnim performansom, koji je održan 23. avgusta ispred zgrade gradske Skupštine, završen je seminar „Vozi bezbedno” za vršnjačke edukatore o bezbednom učešću u saobraćaju, u organizaciji Kancelarije za mlade, Crvenog krsta i Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Tokom trajanja seminara treneri Nataša Uskoković i Sanja Despotović obučile su 15 devojaka i mladića koji će uskoro svoja znanja prenositi učenicima osnovnih i srednjih škola.

Uspehu seminara doprineo je i naš poznati automobilski as Dušan Borković. On je pristao da bude promoter i da govori mladima o važnosti poštovanja saobraćajnih propisa i obuzdavanja želje da se vozi prebrzo radi dokazivanja pred drugima.

– Drago mi je što sam učestvovao na seminaru, pogotovo zato što su vožnja, brzine i auto-trke moja ljubav. Kao učesnik u saobraćaju nemam nijedan udes, pa se nadam da sam imao šta da naučim učesnike seminara. Između ostalog, govorio sam im da vožnja automobilom za mlade može da bude opasna jer podiže adrenalin, naročito kada se tome doda i želja za dokazivanjem pred društvom i devojkama. Ukoliko se ne vozi pažljivo i ne vodi računa, začas može da dođe do opasnih i neželjenih posledica – izjavio je Borković.

Gradu predstoji udar polena

Kampanja „Stop ambroziji” u punom jeku

Pančevo je uključeno u regionalnu borbu suzbijanja te opake biljne štetočine

Pančevački tim koji je uključen u projekat „Stop ambroziji” pridružio se apelu Agencije za zaštitu životne sredine i upozorava građane sklone polenskim alergijama da pripaze na svoje zdravlje u danima koji dolaze.

Rezultati dugogodišnjeg istraživanja alergologa dr Slavice Đurice neumoljivo pokazuju da je kod naših sugrađana veoma zastupljena alergija na polene korova, pa tako od 61 pacijenta sa simptomima alergijske kijavice, njih 34, odnosno 55,7 odsto, alergično je na polen korova, tj. ambroziju.

Naš grad uključen je u regionalnu borbu suzbijanja te opake biljke. Pančevački Sekretarijat za privredu i ekonomski razvoj konkurisao je u okviru Programa prekogranične saradnje Rumunija–Srbija 2007–2013. godine za sredstva iz fonda IPA kako bi se naš grad priključio zajedničkoj borbi protiv ambrozije. Reč je o projektu praćenja i suzbijanja invazivnog biološkog zagađivača – ambrosia artemisifolia, nazvanom „STOP AMBROZIJI”. U skladu s tim formiran je tim stručnjaka iz različitih oblasti čiji je zadatak da koordinira rad zainteresovanih firmi i organizacija s teritorije Pančeva (JKP „Higijena” i Institut „Tamiš”).

Prekogranični partner na projektu je Fakultet za poljoprivredu i veterinarsku medicinu Univerziteta „Banat” iz Temišvara. Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste osnivanje Centra za ambroziju u Pančevu i Temišvaru. Njihov prvi zadatak biće da obezbede logistiku za monitoring populacije ambrozije u srpskom i rumunskom delu Banata. Nakon sagledavanja situacije na terenu biće definisane mere neophodne za suzbijanje tog biološkog zagađivača. Planirano je da projekat traje do marta 2012. godine.

Trenutno, profesori novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, depadans za biologiju, edukuju srpski i rumunski tim kako bi što bolje obavili zadatke na samom terenu i u laboratoriji. Obuka za mapiranje trajaće tri dana i u realizaciju tih aktivnosti uključena je naša lokalna samouprava. Prema rečima Gordane Vlajić, koordinatora projekta zaduženog za odnose s javnošću, po okončanju ove aktivnosti imaćemo jasniju sliku o tome koliko je površina u gradu zagađeno ambrozijom i koje su gradske površine prekrivene ambrozijom.

Prema njenim rečima, Pančevo je nabavilo traktorske kopačice i trimere i ova vozila bi već sledeće nedelje mogla biti upotrebljena za krčenje spornih lokacija. Trenutno je pri kraju i proces nabavke neophodne laboratorijske opreme, a dogovoren je i termin za realizaciju edukativnih vork-šopova za nastavnike, učenika, zdravstvene radnike i sve zainteresovane građane koji žele da se više informišu o ovoj biljnoj štetočini.

In memoriam

Mića Martinović

(1957–2011)

U nedelju, 21. avgusta, sportsko Pančevo potresla je tužna vest. Umro je Mića Martinović, neuhvatljiva levoruka „osmica” KK-a „Dinamo” iz perioda od 1973. do 1983. godine.

Mića je košarkašku karijeru započeo u mlađim kategorijama „Dinama” kao jedan od najtalentovanijih juniora u svojoj generaciji. Za seniorski tim zaigrao je u sezoni 1975/76. kod trenera Srđana Vlajkovića. Te sezone „Dinamo” nije imao premca u Vojvođanskoj ligi i plasirao se u Drugu saveznu ligu. Narednih sezona mladi Martinović bio je jedan od glavnih oslonaca seniorske ekipe košarkaša „Dinama”, a imao je velikog udela i u najuspešnijoj sezoni kluba 1977/78, kada su pančevački „plavo-beli” zauzeli peto mesto, iza Železničara, Sarajeva, Vojvodine i Drine. Kao jedan od najboljih strelaca i napadača, Mića Martinović je branio boje „Dinama” osam godina.

Karakteristični dribling, brz ulaz i velika snalažljivost ispod koša bile su glavne karakteristike Mićine igre što je pančevačka publika izuzetno cenila. Treneri su mu bili eminentni jugoslovenski stručnjaci Todor Toša Lazić i Borislav Reba Ćorković, a Mića je kod njih uživao izuzetno poverenje, pogotovu kada je trebalo rešiti utakmicu „jedan na jedan” jer je to za protivnike bilo, po pravilu, neodbranjivo.

Kada je okončao karijeru u „Dinamu”, Mića se posvetio studijama na Rudarsko-geološkom fakultetu gde je diplomirao i nastavio da se bavi naučnim radom i edukacijom studenata kao asistent.

Ipak, bez košarke nije mogao, pa je od 1989. do 1991. godine igrao i trenirao u „Profikoloru”.

Pomogao je timu da osvoji prvo mesto u Drugoj vojvođanskoj ligi i time postavi temelje uspeha tog kluba na putu ka vrhu jugoslovenske košarke.

Naučni rad nije prekidao, pa je i magistrirao na Rudarsko-geološkom fakultetu. Tako je postao značajno ime u oblasti izučavanja podzemnih voda, a njegovi stručni radovi su prezentovani u zemlji i inostranstvu. Nažalost, prerana smrt je prekinula njegovu doktorsku disertaciju kao i postavljenje za redovnog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta.

Košarka, naučni rad i njegova ljubav iz gimnazijskih dana, supruga Ljubica, bili su i ostali njegovo životno opredeljenje do dana kada ga je zadesila prerana smrt. To se dogodilo na plovidbi čamcem po Dunavu, kome su se on i njegova supruga posvećivali kad god su imali malo slobodnog vremena.

U ime košarkaša KK-a „Dinamo” Pančevo, Okružnog košarkaškog saveza Pančeva, trenerske i sudijske organizacije našega grada, kao i mnogobrojne pančevačke publike, Mićo, neka ti je večna slava i hvala.

Izveštaj monitoring sistema

Povišene vrednosti benzena

Nedeljni izveštaj sistema Grada Pančeva za kontinualno praćenje aerozagađenja od 17 do 23. avgusta po mernim mestima.

Cara Dušana

Na ovom mernom mestu nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti (GVI) prizemnog ozona, ugljen-monoksida i sumpor-dioksida.

Srednje dnevne koncentracije benzena kretale su se u granicama od 1,5 do 2,8 mikrograma po kubnom metru.

Maksimalna jednočasovna vrednost te kancerogene materije registrovana je 20. avgusta, oko ponoći, a bila je pet mikrograma po kubnom metru.

Analizator benzena, toluena i ksilena, donacija NIS-a Novi Sad a. d., instaliran je na mernom mestu u Ulici cara Dušana krajem januara. Na sajtu Grada Pančeva trenutno nema prikaza jednočasovnih koncentracija iz tehničkih razloga, ali se rezultati mogu videti u holu Gradske uprave u sklopu prikaza ostalih parametara sistema za kontinualno praćenje kvaliteta vazduha u Pančevu. Ti podaci se mogu dobiti u Centru za obaveštavanje i u nadležnom sekretarijatu.

Vatrogasni dom

Prošle nedelje srednje dnevne koncentracije benzena bile su u granicama od 0,9 do 7,8 mikrograma po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna koncentracija, 31,9 mikrograma po kubnom metru, izmerena je 19. avgusta, između 2 i 3 sata.

Srednje dnevne koncentracije vodonik-sulfida kretale su se u granicama od 0,5 do 2,3 mikrograma po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna vrednost ove opasne materije registrovana je 19. avgusta, između 2 i 3 sata, a iznosila je 13,3 mikrograma po kubnom metru.

Na ovom mernom mestu protekle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija sumpor-dioksida, amonijaka, toluena i azot-dioksida.

Vojlovica

Srednje dnevne koncentracije benzena kretale su se u granicama od 0,4 do 3,3 mikrograma po kubnom metru.

Maksimalna jednočasovna vrednost ove opasne materije iznosila je 19. avgusta, između 8 i 9 sati, 17,3 mikrograma po kubnom metru.

Protekle nedelje nisu registrovana prekoračenja GVI (24 sata) suspendovanih čestica PM-10 (koncentracije preko 50 mikrograma po kubnom metru). Maksimalna jednočasovna vrednost, 89,8 mikrograma po kubnom metru, izmerena je 19. avgusta, između 19 i 20 sati.

Na tom mernom mestu nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija sumpor-dioksida i toluena.

Starčevo

Na tom mernom mestu prošle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija sumpor-dioksida, amonijaka i azot-dioksida.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine ove nedelje nije dostavio rezultate merenja koncentracija PM-10 s merne stanice u Starčevu.

Istorijski poduhvat pančevačkog portala

Slika iz Srbije obišla svet

Naša zemlja, tačnije Beograd i Pančevo, nedavno su bili domaćini najboljim strelcima na Starom kontinentu. Prvenstvo Evrope, koje je održano u SC-u „Kovilovo” i kasarni „Stevica Jovanović” u našem gradu, bilo je odlična prilika za Srbiju da pokaže svetu kako ima snagu, kapacitetete i ljudske resurse da organizuje jednu tako veliku manifestaciju. I uspela je! Prvi put u istoriji ovog sporta vršen je direktan prenos preko interneta, a finalne mečeva sa Evropskog prvenstva, koje je održano od 1. do 14. avgusta, pratili su gledaoci širom planete. Za tih 14 dana portal „poluvreme” imao je preko 10.000 otvaranja, od čega je najviše „poseta” bilo iz Srbije, ali i iz Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Italije, Portugala... Bio je to najveći ispit domaćeg portala u svom petogodišnjem radu, a da ga je uspešno položio, neka posvedoči i podatak da je nemačka nacionalna televizija ZDF, za svoje potrebe preuzimala snimke i delove prenosa upravo s pančevačkog portala.

Na Evropskom prvenstvu se nadmetalo 1.060 strelaca iz 48 zemalja, a sve njih „pokrio” je petočlani tim portala „poluvreme” u sastavu: Spale, Marko, Neša, Erne i Fanki. Ovi momci su svakodnevno, s tri kamere i kompletnom opremom, uz komentar na srpskom i engleskom jeziku, slali lepu sliku iz Srbije u svet. A koliko je ovaj poduhvat zaista i veliki, govori i činjenica da je svakoga dana korišćeno oko 500 metara kabla, koji su spajani činčevima, profesionalna audio i video oprema, kao i velika stručnost i uigranost ekipe, da sve protekne u najboljem redu. I da svi učesnici, prijatelji streljaštva i sporta uopšte ostanu zadivljeni.

– Pokazali smo da Srbija ima mogućnosti da uradi ovako nešto. Posebno mi je drago što je jedan mali portal iz Pančeva uspeo da „pobedi” mnogo veće, one iz Beograda i Novog Sada i dobije pravo da radi ovako nešto. Naša akcija je prezentovana i u hotelu „Interkontinental” i zaista sam ponosan na sve što smo uradili. Kako stvari stoje, okrenućemo se dešavanjima u Beogradu jer naš portal mnogo više cene ljudi van Pančeva. Planiramo i druge akcije, pa samo tako u pregovorima da možda prenosimo i Prvenstvo sveta u streljaštvu, ali i Evropski šampionat u odbojci za žene – rekao je Goran Mihajlov, vlasnik portala .

Evropski šampionat je bio i prošao. Ostali su lepi utisci o našoj zemlji.

Ali i profesionalni snimci i arhiva koja će služiti generacijama zaljubljenika u streljaštvo.

Slučaj „Petrohemijin kokreking”

Tehnološki korak napred

Prvo pilot-projekat, pa konačna odluka * Pretvaranje opasnog otpada u korisne komponente

Tek kad bude pripremljen elaborat, biće obavljena proba

Tim stručnjaka i odgovornih lica iz „Petrohemije”, koji je predvodio Milan Teofilović, predsednik Upravnog odbora te kompanije, detaljno je upoznao predstavnike lokalne samouprave, gradske Skupštine i pančevačkih medija o projektu „Kokreking tečnog ugljovodoničnog ostatka iz fabrike sintetičkog kaučuka u fabrici Etilen HIP – Petrohemija”.

Kako se moglo i pretpostaviti, druga sednica Radne grupe za izradu informacije u vezi s realizacijom gorenavedenog plana rešavanja problema elemirskog opasnog otpada u Pančevu, održana u sredu, 24. avgusta, dala je odgovore na brojne nedoumice kada je reč o najavljenom ekološkom poduhvatu petrohemijskog giganta iz južne zone.

Iako je pre samo mesec dana situacija na liniji Sekretarijat zadužen za ekološka pitanja – menadžment „Petrohemije” došla do usijanja, pa su pale teške prozivke i optužbe, sad su obe strane hladne glave sela za sto i u konkretnom razgovoru razjasnile veći broj nedoumica.

Ekološki prihvatljivo

Obe strane, i predsednik Upravnog odbora „Petrohemije” i Gradski većnik Vladimir Delja, složili su se da su ovakve sednice neophodne kako bi suživot građana i zagađivača u Pančevu bio moguć – javnost mora da zna šta industrija namerava, i to je u obostranom interesu. „Petrohemičari” ističu da su razmatrali nekoliko opcija, ali da su se odlučili za kokreking jer iskustva drugih svetskih kompanija pokazuju da je to rešenje (proliza) ekološki najprihvatljivije.

Prema rečima Živka Spasića, zamenika izvršnog direktora za tehničke poslove, vinil-cikloheksen pretežna je komponenta (60-70 odsto) u tečnom ugljovodoničnom ostatku (u daljem tekstu TUO) i time ovu opasnu materiju svrstava u grupu onih koje podležu tehnološkim postupcima odvojanja korisnih komponenata od nepotrebnih. Takav postupak, a reč je o kokrekingu, menadžment ove kompanije planira da primeni u Pančevu.

Opsežna merenja

Zanimljivo je da „Petrohemija”, prema podacima do kojih je redakcija našeg lista uspela da dopre, nije ni u samom projektu definisala sudbinu tog opasnog nusproizvoda. No, prema rečima Živka Spasića, izdavač licence je predvideo da se u procesu proizvodnje etilena TUO može namešavati s pirolitičkim benzinom (od 10 do 20 procenata TUO u osnovnoj sirovini), ali je potvrdio da se u sličnim postrojenjima ovaj opasan otpad namešava s drugim otpadnim materijama i da se koristi kao energent u energanama ili nekim drugim pogonima gde je neophodno obezbediti sagorevanje. Odgovorno tvrdi da u „Petrohemiji” trenutno ne postoji mogućnost da se TOU upotrebi kao energent, tako da nema bojazni da će u tehničko-tehnološkom smislu doći do bilo kakve zloupotrebe.

Iboja Raša, rukovodilac službe za zaštitu životne sredine, napominje da se ovaj postupak uveliko primenjuju u petrohemijskim kompleksima širom sveta i da nisu zabeleženi negativni uticaji na biljni i životinjski svet.

– Planiramo da sprovedemo pilot-projekat kokrekinga u „Etilenu” i za to imamo saglasnot republičkog Ministarstva rudarstva, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Tek kad pripremimo elaborat i obavimo neophodna detaljna merenja sadašnjeg uticaja procesa proizvodnje u fabrici Etilen na vazduh i vodu, obavićemo probu pod nadzorom republičke inspektorke Jelene Stanković. U toku kokrekinga obavljaćemo merenja i u radnoj i u gradskoj sredini – rekla je Iboja Raša i dodala da će plan monitoringa biti opsežan i veoma detaljan.

Tečni ugljovodonični ostatak je, do 1991. godine, iznošen i spaljivan na privremenoj baklji, ali bez iskorišćenja dobijene energije. Kako zlobnici kažu, tada se imalo, pa se i moglo rasipati, ali sada on za „Petrohemiju” predstavlja novootkriveni izvor vinil-cikloheksena, neophodnog za proizvodnju etilena.

Izbegavajte deonice uz pruge

Protiv korova

JP „Železnice Srbije” saopštile su da će u narednom periodu hemijski uništavati vegetaciju duž pruga. Menadžment tog preduzeća upozorava stanovništvo da ukloni sve predmete, organske materije, domaće životinje, pčele i živinu, koje se nalaze u blizini železničkih trasa. Oni, takođe, obaveštaju građane da neće biti prskanja u slučaju vremenskih nepogoda i noću, ali i da su moguća odstupanja od utrđenih termina tretiranja korova.

Godinu dana posle napada pasa na Sodari

Žrtva traži odštetu

Mirjani Maravić koju su na Sodari napali pitbuli pokidani nervi i umanjena pokretljivost jedne ruke * Njen advokat smatra da bi trebalo da je obeštete vlasnik pasa i JKP „Higijena”

Mirjana još ne može da zaboravi strašan događaj

Na ulicama našega grada iz nedelje u nedelju raste broj pasa lutalica. I pored toga što zasad nisu agresivni, okolnost da ih je moguće videti i u najstrožem centru grada trebalo bi da nadležnima bude povod za akciju.

Razlog više za suočavanje sa ovim problemom jeste događaj od pre gotovo godinu dana, kada su 22. septembra dva pitbula napala i izujedala u podnevnim satima našu sugrađanku Mirjanu Maravić.

Podsećamo, psi su je bez ikakvog povoda napali dok je šetala na Sodari i teško su je povredili i pitanje je kako bi se sve završilo da Mirjani nisu pritekli u pomoć slučajni prolaznici.

Jedanaest meseci kasnije Mirjana još ne može da zaboravi taj strašan događaj. Pored velikog pretrpljenog straha, na napad pobesnelih životinja podsećaju je i veliki ožiljci psećih zuba na rukama kojih neće moći da se oslobodi do kraja života, kao i to što su joj zbog ujeda pokidani živci i mišići i umanjena pokretljivost na jednoj ruci.

Mirjanin advokat Ljubiša Kesić kaže da je posle ovog događaja pokrenuo sudski spor protiv vlasnika pitbul terijera koji su izujedali Mirjanu, ali da je sud nepravosnažno presudio u njegovu korist. Kesić najavljuje da će ići dalje i da će se žaliti na ovu odluku višoj sudskoj instanci. Međutim, on smatra da bi povodom tog slučaja trebalo da reaguju gradske vlasti i JKP „Higijena” i da materijalno obeštete Mirjanu Maravić.

– Istragom je utvrđeno da su psi koji su napali Mirjanu desetak dana pre toga lutali gradom i da su viđeni na Buvljaku, Kotežu i u centru grada. Pored toga, jedna gospođa nam je posvedočila da je pozvala nadležne kada ih je videla, ali da niko nije reagovao. Kada se okonča krivični postupak, pokušaćemo da sa odgovornima u gradskoj vlasti postignemo dogovor da se odgovornost nadležne gradske službe za napad na moju štićenicu podigne na viši stepen.

Znamo da je pre više godina jedno lice u Pančevu izujedano na smrt, a da posle toga jedno lice teško povređeno i to su razlozi više zbog kojih u Pančevu mora da se reši problem pasa lutalica.

Svakako da je za napad na Mirjanu Maravić najodgovorniji vlasnik tih pitbula, koji je dozvolio da deset dana pre napada na nju lutaju gradom. Međutim, po mom dubokom uverenju, ako su ti psi viđeni u raznim delovima grada, onda oni više nisu odgovornost vlasnika, već i onih koji su dužni da se staraju o tome da na ulicama nema pasa lutalica – rekao je Kesić.

On je dodao da će ovih dana zatražiti da njega i njegovu štićenicu zvanično prime gradonačelnica i rukovodioci nadležnih službi da bi se, kako kaže, napad na Mirjanu Maravić rešio „na kulturan i normalan način”.

Kesić je naveo da pod tim podrazumeva da JKP „Higijena” obešteti Mirjanu za sve što je pretrpela jer je napadnuta na javnom mestu, na javnoj površini. Ukoliko od toga ne bude bilo ništa, Kesić planira da tuži „Higijenu”, a paralelno s tim će nastaviti da sudski goni vlasnika pasa koji su izujedali njegovu štićenicu.

Nastavljeni radovi u Karađorđevoj ulici

Grad garant za isplatu izvođača

Radovi u Karađorđevoj ulici nastavljeni su ove nedelje nakon zastoja od sredine jula jer je Grad preuzeo ulogu garanta za isplaćivanje izvođača radova koji učestvuju u realizaciji te investicije. Do obustave radova pre mesec dana došlo je zbog toga što Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine nije prebacio obećana sredstva „Vojvodinaputu” za završenu saobraćajnicu u Ulici Maksima Gorkog, jer je u pokrajinsku investicionu kasu iz republičke prebačeno samo 15 odsto planiranog novca.

Sada je situacija drugačija, pa su i radovi u ostalim ulicama izvesniji. Živorad Mirković, direktor „Vojvodinaputa”, rekao je da je do dogovora došlo nakon sastanka s vlastima u Pančevu, iako ni novac za uređenje Ulice Maksima Gorkog još uvek nije na računu.

– Uspeli smo da usaglasimo uslove i Grad sada garantuje isplatu novca za radove u Zmaj Jovinoj i Ulici Svetozara Miletića. To je uticalo na nastavak posla.

Uskoro očekujemo nove sastanke, a za septembar je najavljen i mogući rebalans gradskog budžeta. Sve to znači da će se nastaviti uređenje ostalih ulica ako sve bude po planu i dogovoru – naveo je Mirković.

Kako saznajemo u Gradskoj upravi, početak rekonstrukcije Zmaj Jovine najavljuje se za narednu sedmicu, a u Dositejevoj ulici krenuće najverovatnije do kraja godine. Radovi u Ulici Svetozara Miletića treba da počnu do kraja ovog meseca, ali problem zbog kog kasne jesu i teškoće koje stvaraju podzemne vode.

Grad će pokušati što pre da obezbedi finansijska sredstva od Fonda kako bi sve investicije bile završene u predviđenom roku. Ako do isplate ne dođe na vreme, deo novca za ove ulice biće predviđen gradskim budžetom za 2012.

Inspekcijski pregled

Pojačana kontrola kafića noću

Inspekcijske službe su tokom slave u MZ-u Gornji grad kontrolisale vanpijačnu prodaju i uklanjale su nepropisno parkirana vozila. Oni su tom prilikom napisali i nekoliko kazni za pogrešno parkiranje. Sankcionisali su i prodavce na pokretnim tezga na teritoriji čitavog grada.

Na meti „pauka” će ubuduće biti vozila koja blokiraju biciklističke staze, jer nadležni želi da obeležene rute budu prohodne za dvotočkaše. Zbog velikog problema nepropisnog parkiranja vozila će biti svakodnevno uklanjana na Kotežu 2 i iz Ulice Lava Tolstoja. Oni će nastaviti da rade na suzbijanju nelegalnog taksi prevoza, pa najavljuju pojačanu kontrolu u narednom periodu.

U Banatskom Novom Selu naplaćan je penal od 12.500 dinara kafiću koji je radio nakon isteka radnog vremena. Mandatne kazne za isti prekršaj izrečene su i ugostiteljskim objektima u Pančevu i Jabuci. Inspektori su proveravali da li kafići poštuju radno vreme u ovim mestima, ali i u Kačarevu i Glogonju. Sa takvim aktivnostima nastaviće i dalje u saradnji s policijom.

U našem gradu postoji veliki broj „divljih” priključaka na kanalizaciona mrežu stoga će posebna pažnja biti posvećena ovom problemu. Sva nelegalno priključena domaćinstva moraće da plate kaznu i da regulišu svoje obaveze prema JKP-u „Vodovod i kanalizacija”.

Uz pomoć policije inspektori će pokušati da suzbiju prodaju automobila na javnoj površini tokom vikenda ispred groblja na Kotežu.

Iz prošlonedeljnog izveštaja saobraćajne policije

Tridesetorica pijanih za volanom

Kažnjeno je i dvanaest vozača zbog nevezivanja sigurnosnih pojaseva

Zvuči zastrašujuće, ali je tačno – u saobraćaju i dalje ima mnogo onih koji sedaju za volan uprkos tome što su pod dejstvom alkohola. Tokom kontrola saobraćaja koje su sprovedene 19, 20. i 21. avgusta, u periodu od 22 do 6 sati, policajci su isključili iz saobraćaja 30 vozača jer su pili pre toga.

Šestorica od njih bili su toliko „pod gasom” da su zadržani u policijskim prostorijama do otrežnjenja.

Pored pijanih, saobraćajci su tokom kontrola isključili iz saobraćaja i šestoricu vozača zato što nisu imali vozačke dozvole i jednog jer je vozio iako nije imao odgovarajuću kategoriju.

Kažnjeno je i dvanaest vozača zbog nevezivanja sigurnosnih pojaseva, kao i jedan koji je tokom vožnje pričao mobilnim telefonom.

U periodu od 15. do 22. avgusta na teritoriji grada Pančeva dogodilo se sedam saobraćajnih nezgoda. Pet su završene samo s materijalnom štetom, a u dve je bilo povređenih lica. Lako su povređeni jedan vozač putničkog automobila i jedan motociklista, a teško jedan putnik i ponovo motocikliksta. Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća bili su prevelika brzina i neustupanje prvenstva prolaza.

Saobraćajna policija upozorava da se u poslednje vreme sve češće mogu videti biciklisti koji dok prelaze pešačke prelaze ne silaze s bicikala i voze iako bi trebalo da pešače. Pored toga, u saobraćajnoj policiji podsećaju sve vozače motornih vozila koji nemaju posebne dozvole da ne ulaze u pešačke zone. Prema onima koji ne budu poštovali pešačke znake biće preduzimane zakonske mere.

Oni, takođe, apeluju na vozače da se parkiraju i zaustavljaju na propisan način, na za to dozvoljenim mestima i najavljuju da će kažnjavati sve vozače koji se budu parkirali na biciklističkim stazama.

Završena petodnevna ekološka manifestacija

U Omoljici postavljen državni rekord

Akcija reciklažnog centra privukla veliku pažnju * Minja Subota u ulozi inspektora

Velika dela mog malog sela

Omoljčani su položili veliki ekološki ispit. Za samo nekoliko dana, u akciji „BiS IT reciklažnog centra” i nevladine organizacije „Ekogrin tim” pod nazivom „Velika dela mog malog sela” meštani Omoljice doneli su na tri punkta, raspoređena širom sela, više od 10 tona elektronskog i kompjuterskog otpada. Najažurniji je bio Milorad Janković, koji je na reciklažu doneo neverovatnih 1.100 kilograma ovog otpada, pa je za to veliko ekološko delo nagrađen biciklom.

Organizatori te akcije ponosni su na svoje sugrađane i ističu da su Omoljčani napravili svojevrsni državni rekord jer se u dosadašnjim akcijama takvog tipa sakupi u proseku oko jedna tona različitog elektro i električnog otpada. U BiS-u su predviđali oko šest tona, ali je ovo prevazišlo sva njihova očekivanja, tako da je prema njihovom mišljenju postavljen visok standard, te će stoga meštani drugih sela biti baš na velikom mukama, ukoliko žele da premaše omoljički rezultat.

Izađi na crtu

Starčevci će biti prvi koji će imati priliku da obore državni rekord. Poznajući narav prvih južnih pančevačkih suseda, 10 tona i resto će zasigurno pasti, kao od šale. Pored razvijanja ekološke svesti i oslobađanja domaćinstava od opasnog tereta, posebnu draž toj akciji daje i činjenica što će se novcem zarađenim od reciklaže televizora, radio-aparata, računara, ventilatora, šporeta, frižidera i drugih uređaja, osavremeniti nastavna sredstva u omoljičkoj školi i obnoviti oprema KUD-a „Žisel”.

Ekološka akcija „Velika dela mog malog sela”, koja je počela 20. avgusta, imala je i svoje zaštitno lice. Reč je o poznatom umetniku Minji Suboti, uz čiju su zabavnu emisiju „Muzički tobogan” rasle generacije i generacije mališana širom bivše Jugoslavije. Minji je dodeljena posebna uloga u ovoj akciji – ekološki inspektor BiS-a zadužen za elektro i električni otpad. On je s kapom i zelenim radničkim pantalonama na „špediteru” obilazio domaćinstava raspitujući se, u ležernoj atmosferi, u debelom hladu verandi, uz sok, rakiju, šunku, sir i kobasicu, o eko-navikama i sudbini starih pegli, usisivača i miksera.

Poziv na sradnju

„BiS IT – reciklažni centar” od 15. do 20. avgusta sproveo je akciju „Velika dela mog malog sela”, u kojoj je prikupljan električni i elektronski otpad u naselju kraj Ponjavice. Planirano je da se ova aktivnost proširi i na druga sela u Srbiji. Ovo je svojevrsna prilika za sve meštane seoskih sredina da raščiste dvorišta, podrume, tavane i garaže od rashodovanih kućnih aparata, računara i računarske opreme.

Menadžment kompanije poziva predstavnike svih seoskih uprava da se uključe u ovu akciju, koja se sprovodi u saradnji s nevladinom organizacijom „Eko-grin tim” iz Pančeva i uz podršku Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Uključivanje Roma u zdravstveni sistem

Uz pregled i higijenski paket

Grad izdvaja sredstva za lekove i administrativne troškove prilikom vađenja ličnih dokumenata

Program za potpuno uključivanje Roma u zdravstveni sistem grada Pančeva startovao je pre tri meseca, a dosadašnje rezultate je u petak, 19. avgusta, u Dispanzeru za predškolsku decu Doma zdravlja Pančevo, predstavio koordinator realizacije programa i gradski većnik zadužen za zdravstvo i socijalnu politiku dr Novica Đorđević. Tom prilikom pregledana je tročlana porodica Jusufovski, kao i petočlana porodica Marković, a svaki član ovih domaćinstava dobio je i higijenski paket od grada, koji sadrži kilogram praška za veš, litar šampona i tri sapuna.

Za prva tri meseca, kako je rekao Đorđević, pregledano je 104 osobe romske nacionalnosti i svi su dobili kompletni medicinski tretman, kao i neophodne lekove. Takođe, Gradska uprava Pančeva izdvojila je sredstva i za izdavanje ličnih dokumenata (zdravstvene knjižice i lične karte) za one koji nisu imali neophodne isprave, kao i za medikamente koji se nalaze na negativnoj listi lekova.

Pacijentima je omogućeno i da se opredele za izabranog lekara, posle čega se njihovi podaci upisuju u elektronski karton.

Pregledi u ambulantama u Pančevu i naseljenim mestima obavljaju se jednom nedeljno i tada se proveri zdravlje desetak pacijenata.

Đorđević kaže da ovaj program ne zahteva mnogo sredstava, ali traži veliko zalaganje celog tima.

– Ovo je veoma naporan posao. Da bi se program dobro sproveo, neophodno je da svi budemo maksimalno angažovani. Zato zahvaljujem svim članovima tima – zdravstvenom koordinatoru Danijeli Mani, romskom koordinatoru Gradske uprave Pančeva Vesni Nikolić, saradnici za romska pitanja Gradske uprave Mariji Vitomirov, glavnoj sestri Opšte medicine Doma zdravlja Dragani Popović, ali i medicinskim sestrama i lekarima na kooperativnosti – rekao je Đorđević i dodao da je suština programa da se Romima približi zdravstveni sistem, kako bi bez straha mogli da ga koriste.

Najčešća oboljenja koja su detektovana kod pregledanih Roma jesu zarazne bolesti, šuga i gonoreja, za koje pacijenti dobijaju adekvatnu terapiju. Program traje tri godine, a planirano je da godišnje kroz medicinski tretman prođe 450 do 500 pacijenata, čime bi 1.500 njih bilo zbrinuto. Doktor Đorđević, autor programa uključivanja Roma u zdravstveni sistem, nada se da će nakon tog perioda pripadnici ove manjinske zajednice pokazati inicijativu za lečenje sebe i svoje dece i redovno posećivanje zdravstvenih ustanova.

Letnji kamp na Čardaku

Sedmodnevna društveno odgovorna kampanja

Grupa od 24 polaznika od ponedeljka, 22. avgusta, nalazi se na sedmodnevnom rekreativno-edukativni kampu „Društvo u prirodi”. Reč je o letnjem kampu namenjenom učenicima prvog i drugog razreda srednjih škola s teritorije Pančeva, čiju je realizaciju omogućilo Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Organizatori su osmislili niz zanimljivih predavanja, radionica i veliki broj različitih aktivnosti na otvorenom. Pokriven je širok spektar tema – od pitanja koja se tiču života mladih u lokalnoj zajednici, preko zdravlja i rekreacije, volonterizma i aktivizma, do onih koja se odnose na životnu sredinu, slobodno vreme i mobilnost mladih, kulturu i kreativnost, toleranciju i međusobno razumevanje.

Još ima društveno korisnih ljudi

Dobri komšija Đura

Stanovnik zgrade u Dunavskoj 9 ne štedi ni sebe ni novac kako bi njegovo okruženje bilo lepše

Retka je pojava danas da neko radi za opšte dobro, pa još i volonterski, a gotovo je nemoguće videti da se za tako nešto troše sopstveni novci.

Nasuprot tome, nebrojeno je primera kada predstavnici naroda, izabrani da to čine, uprkos ogromnim naknadama koje na razne načine ubiraju, ni prstom ne mrdaju.

Jedan od onih koji definitivno vraćaju veru u poljuljane moralne vrednosti jeste sugrađanin Đura Aleksić, rođen u Dolovu 1948. godine, koji godinama ne prestaje da „šokira” svoje komšije iz zgrade u Dunavskoj broj 9. Ne prođe dan, a da ovaj marljivi i dobroćudni čovek ne uradi nešto društveno korisno.

Priču počinje ovako: – Otkada sam se pre tri godine doselio u ovaj kraj, shvatio sam da, kao penzoiner, imam višak vremena, pa jednostavno nisam mogao da dozvolim da ono zaludno protiče. S druge strane, mnogo mi je važnije da okruženje u kom živim izgleda što lepše i da svojim bližnjim činim dobra dela. Jednostavno, mislim da su najveća sreća i bogatstvo u davanju.

Bez obzira na to što se do pre izvesnog vremena borio protiv teških bolesti i devet operacija karcinoma na debelom crevu, ovaj rođeni Dolovac siguran je da mu je u tim trenucima najviše pomogla neverovatna želja za životom i potreba za stalnom aktivnošću.

– Zaista mi nije bilo nimalo lako, a čak ni sada nije baš najbolje. Uzgred i moja supruga je veoma bolesna, ali sve to me ne sputava da nešto preduzmem kada uočim neku nepravilnost. Ne trpim aljkavost oko sebe, a kod nas je toga podosta. Čak ni obrazovanje nije garant kućnog vaspitanja. U tom smislu nekako se zbog liberalnijih pogleda na svet bolje razumem s mlađim ljudima, dok stariji prečesto preteruju s dogmatizmom – objašnjava Đura.

Teško je pobrojati šta je sve ovaj neumorni čovek uradio. Redovno menja sijalica, sređuje trotoare, krpi oluke, popunjava rupe ispred zgrade, kupuje i lepi pločice, popravlja i ugrađuje prekidače, stavlja nove plafonjere, briše grafite, kreči zidove, menja ogledala...

– Komšije na to uglavnom gledaju veoma pozitivno, neki su nudili da učestvuju novcem, ali za tako nešto neću ni da čujem. Ne želim da mi se plaća nešto u čemu uživam svim čulima. Jednostavno radim za svoju dušu – poentira Aleksić.

Nažalost, ima i onih uvek spremnih za gunđanje – ili im se ne sviđa boja farbe ili misle da su im sijalice koje je Đura za svoje pare nabavio napravile havariju u kući.

Ipak, većina razume i ceni namere ovog altruiste.

Tako Danica Birča iz susedne zgrade kaže: – Ova zgrada, za razliku od moje, ima Đuru i zato je okrečena, uređena... To je prava retkost u ova rđava vremena, kada je teško ljude naterati da rade, čak i kada im se plati.

I komšije Arsići imaju samo reči hvale: – Čovek je izuzetno vredan, ne štedi ni sebe ni novac kako bi ulepšavao okruženje i život svih nas. Nisam primetio da mu je neko u tome pomagao, ali vidim da ga to nimalo ne obeshrabruje. Na sreću, još uvek ima ljudi koji nesebično daju doprinos društvu i kamo sreće da nas takvi predstavljaju.

Iz njihovih usta u glasačke uši i biće bolje svima nama...

„Gajački kotlić 2011”

Sjajan nastup pančevačkih kuvara

Najviši plasman ostvario je popularni Gavra

Prošle subote je u Gaju održano takmičenje u kuvanju riblje čorbe na kome su učestvovale čak 82 ekipe. Iako je Gaj malo ali veoma uređeno i simpatično banatsko selo, impozantan skup ljubitelja i poznavaoca riblje čorbe odlično je organizavalo Udruženje robolovaca Gaj s predsednikom Goranom Jankovićem i agilnim Milenkom Krstićem na čelu. „Gajački kotlić 2011” biće upamćen po velikom broju učesnika i jakoj takmičarskoj konkurenciji, odličnom druženju i gostoprimljivosti domaćina.

U takmičarskom delu zapaženo učešće imali su i naši sugrađani. Dugogodišnji učesnici na mnogobrojnim manifestacijama i pravi majstori svog zanata plasirali su se u sam vrh i opravdali ulogu favorita.

Koncentrisani na jednom mestu, sa četiri kotlića koja su se ravnopravno takmičila, ekipu Pančeva su predstavljali: Dušan Gavrilović Gavra, Milomir Đukanović Miša Mesar, Stevan Tolmačev, Petar Naumović i Slobodan Subotin Tasa. Ovog puta pobednički pehar pripao je takmičaru iz Šumarka, a Pančevci su osvojili drugo, četvrto i peto mesto što je veliki uspeh i priznanje za ove majstore u spravljanju riblje čorbe.

Najviši plasman ostvario je popularni Gavra što se i očekivalo s obzirom na njegovo iskustvo i reputaciju.

Brojna su takmičenjima na kojima je ovaj vrsni majstor spremanja riblje čorbe učestvovao i pobeđivao, a njegov recept i način spremanja ovog specijaliteta ostaće „domaći zadatak” za mnoge kulinare.

Održana 15. „Fijakerijada”

Lipicanerski spektakl

Povodom obeležavanja slave MZ-a Gornji grad Preobraženja Gospodnjeg, u četvrtak, 18. avgusta, na gradskom hipodromu održana je 15. tradicionalna „Fijakerijada”. Tom prilikom birani su najlepši konji i fijakeri.

U Margiti je tog dana obležena slava službom u Preobraženjskom hramu i vašarom u okolnim ulicama. Veliki broj posetilaca privukle su tezge s poslasticma i neizostavnim svilenim bombonama, ringišpil i muzika. Raja se okupila u popodnevnim satima, a razišla u dobrom raspoloženju oko 11 uveče.

Na „Fijakerijadi” je učestvovalo 120 takmičara i 70 zaprega iz okoline Beograda, istočnog Srema i južnog Banata, mesta u kojima se i tradicionalno uzgajaju lipicaneri i voze fijakeri. Takmičenje je bilo dugo i neizvesno.

Organizator Konjički klub „Pančevac” dodelio je pobednicima 25 pehara, a Konjički savez Vojvodine dva. Manifestaciju je otvorio Nikola Damnjanović, većnik zadužen za sport. Organizatori navode da im je lokalna samouprava izašla u susret i pomogla, zajedno s javnim komunalnim preduzećima i nekoliko privatnika sa „Starim Tamišem” na čelu. Na hipodromu je tog dana bilo oko 400 ljudi, koji su pratili takmičenja u nekoliko kategorija. Domaćini nisu učestvovali u takmičenju, već su bili zaduženi za dobru atmosferu i fer suđenje. „Fijakerijadi” je prethodio defile zaprega pančevačkim ulicama, koji je, prema rečima Nenada Slavkovića, predsednika Konjičkog kluba „Pančevac”, bio pravi pogadak. Inače, klub je ove godine, kao jedan od najstarijih u našem gradu, proslavio i svoj 85. rođendan bez ijednog dana pauze u radu.

Ovogodišnji pobednik u kategoriji jednoprega pastuva je Pol Matijas iz Ovče, čiji je konj odneo i titulu najlepšeg.

Što se tiče konkurencije kobila, prvo mesto zauzeo je jednopreg Jovane Ćurčić iz Borče, koja je ponela i laskavu titulu najlepše dame vozača. U kategoriji dvoprega trijumfovao je Dušan Moldovan iz Borče, a među troprezima je bio najbolji Ivan Milić iz istog mesta čiji je fijaker ujedno bio i najlepši. Pobedu za četiri i više upregnutih konja postigao je Goran Ćurčić, takođe iz Borče. Sava Jovanov iz Marmorka imao je najlepši sersan, odnosno opremu za fijaker. Titula za najlepši par mladih konja otišla je Siniši Višnjičkom u Crepaju.

Za narednu godinu organizatori su najavili novu disciplinu na „Fijakerijadi”, trku zaprega na kapije. Za najbrže biće obezbeđene i vredne novčana nagrade, a manifestacija će biti produžena na nekoliko dana. „Fijakerijada” nije poslednji događaj na hipodromu ove godine, pošto će 8. oktobra biti održane kasačke trke.

Pančevo i Mihalovce zbratimljeni

Kruna prijateljstva

Delegacija Pančeva koju su činili gradonačelnica Vesna Martinović, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i informisanje Nada Berkuljan, predsednica Saveta MZ-a Vojlovica Silvana Ivazović Jeđini i predsednik Saveta MZ-a Ivanovo Josif Vasilčin boravila je tokom prošle nedelje u poseti gradu Mihalovce u Slovačkoj. Krunu te posete predstavlja Povelja o bratimljenju koju su 19. avgusta potpisali Vesna Martinović i gradonačelnik Mihalovaca Viliam Zahorčak.

Ovaj slovački grad koji se nalazi na granici sa Ukrajinom ima 40.000 stanovnika i, zahvaljujući dobro iskorišćenom strateškom položaju, ima klasičnu zanatsku i trgovinsku proizvodnju, kao i razvijeno građevinarstvo, inženjering, elektronsku i prehrambenu industriju.

Veza s Mihalovcima uspostavljena je uz pomoć slovačke nacionalne zajednici u Vojlovici koja poslednjih nekoliko godina održava tesne prijateljske veze sa ovim gradom u Republici Slovačkoj, pa je bilo prirodno da se kontakti između naša dva mesta ozvaniče potpisivanjem povelje o bratimljenju.

Nada Berkuljan je rekla da je Mihalovce zanimljivo za naš grad i po tome što je tamošnja gradska vlast bila izuzetno uspešna u konkurisanju za novac iz evropskih fondova.

– Očekujemo od njih dragocenu pomoć jer im je Evropska unija odobrila 40 projekata. Između ostalog, dobili su 15 miliona evra koje su uložili u rekonstrukciju gradskog trga i gradskog jezgra. Pored toga, uradili su brojne parkinge za lica s posebnim potrebama, prelaze sa svetlosnom i zvučnom signalizacijom, biciklističke staze u centru grada itd. Domaćini su nas posebno oduševili svojom širinom i gostoprimljivošću, a zanimljivo nam je bilo i to što su u jednoj maloj ulici postavili drvene kioske za prodaju ručnih zanatskih proizvoda – naglasila je Nada Berkuljan.

Ona je dodala da su zajedno s delegacijom Pančeva u Mihalovcima boravile delegacije još pet evropskih gradova s kojima taj grad u Slovačkoj ima potpisane povelje o bratimljenju. Svi gosti su pokazali veliko interesovanje za posete Pančevu i uspostavljanje saradnje s našim gradom

Odgovor na reagovanje GO SNS-a „Nema podela među naprednjacima”, Pančevac broj 4415

Šta ćemo sa činjenicama?

Krajnje je nekorektan pokušaj Gradskog odbora Srpske napredne stranke da reagujući na jedan novinski napis etiketira naš medij gotovo kao vlasništvo Demokratske stranke i njeno sredstvo za obračun s drugim partijama. Takođe, ne dozvoljavam da mene lično bilo ko ovako javno i paušalno na silu ugurava u takve konstrukcije.

Ono što je iz čitavog saopštenja GO SNS-a očigledno i što mene kao novinara i autora „spornog” teksta isključivo interesuje jeste da nijednom rečju nije opovrgnuta ključna činjenica, a to je da je Dragan Katuca zvanično obavestio gradonačelnicu i predsednika Skupštine o tome da istupa iz stranke, te da zahteva da se stranci na osnovu toga oduzmu prostorije.

Ni u jednom trenutku nije opovrgnuto ni ono što je u mom tekstu navedeno kao moguća pozadina takvog čina, nego je umesto toga iznet niz neutemeljenih optužbi na račun našeg lista.

Kada sam prikupljao materijal za pisanje teksta o problemu vraćanja mandata odbornicima kojima su oni oduzeti na osnovu blanko ostavki, kontaktirao sam i poverenika GO SNS-a Miomira Košutića. To se zove otvorenost za sve zainteresovane strane. On je tada, prilično nezainteresovano, rekao da je na odmoru i da nije dovoljno upućen u odluke Ustavnog suda kojima se vraćaju odbornički mandati njegovim partijskim kolegama.

Kako se to zove ne znam. Mogu samo da nagađam da možda Košutić bira novinare s kojima želi da razgovara ili da je, ne daj bože, nezainteresovan za to da SNS pred nove izbore postane ozbiljna parlamentarna snaga u Pančevu. Šta god da je u pitanju, teško da posle takve reakcije ima osnova za saopštenje koje je poslato našoj redakciji.

A što se tiče postojanja različitih struja unutar Demokratske stranke, o njima smo pisali. Razlika je u tome što smo u tom slučaju naišli na otvorenost obeju strana za razgovor.

Nije dobro kada stranke počnu da izbegavaju medije i krenu da uče novinare njihovom poslu, jer to ostavlja utisak autoritarnosti, bežanja od javnosti i potrebe da nešto sakriju od nje. To je ponašanje na kakvo, nažalost, nije imuna nijedna stranka.