Izabrani stanari biznis inkubatora

Podrška na početku poslovanja

Komisija sačinjena od predstavnika osnivača Agencije za ekonomski razvoj izabrala je šestoro preduzetnika koji će biti stanari biznis inkubatora.

U okviru projekta „Next step” ovim preduzetnicima biće olakšano poslovanje u početnom periodu kako bi opstali na tržištu.

Program inkubacije podrazumeva finansijsku i nefinansijsku pomoć koju će stanari dobiti. Naime, preduzetnici za prvih šest meseci provedenih u biznis inkubatoru neće plaćati zakup kancelarija.

Nakon tog perioda oni će postepno morati da učestvuju u renti. Režijski troškovi ovih preduzetnika takođe su subvencionisani, pa će oni plaćati svega nekoliko hiljada dinara za struju, internet konekciju i komunalije, objasnila je Jadranka Mašić Pavlović, direktorka Agencije za ekonomski razvoj.

– Stanari biznis inkubatora dobijaju i svoje mentore iz komsije koja ih je izabrala. Predviđeno je da tokom svog boravaka u inkubatoru periodično imaju savetovanja s njima. Mentori će im dati neka opšta usmerenja za razvoj i rad.

Najviše će im pomoći prilikom kreiranja tržišta, kao i konkretnim savetima za reševanje eventualnih problema – izjavila je Jadranka Mašić Pavlović.

Ovim preduzetnicima dostupne su i obuke i seminari koje će Agencija organizovati. Lokalna samouprava odvojila je i dodatna finasijsaka sredstva koja će stanarima biti dostupna u vidu subvencija za obrtni kapital ili neku drugu namenu. Komisija koja je izabrala stanare zajedno s mentorima će pratiti razvoj i poslovanje ovih preduzeća i ocenjivaće njihov uspeh. Od toga će i zavisiti koliko vremena će ovi preduzetnici provesti u inkubatoru, a najduže mogu da se zadrže tri godine.

Preduzetnici koji će boraviti u biznis inkubatoru pretežno su opredeljeni za uslužene delatnosti. Aleksandar Šumatić baviće se veb-dizajnom, Branislav Kolar informacionim tehnologijama, a Katarina Mandić imaće svoju tkačko-zanatsku radnju. Sandra Štipčević otvoriće modni dizajnstudio, Milka Popović projektni biro, a „Vojvodina metal klaster” svoju projektnu kancelariju.

Bajatović uzvraća udarac medijima

Žito i „ispod žita”

Zašto je „Azotara” trgovala pšenicom i koliko je to koštalo * Tekstovi su naručeni, tvrdi direktor „Srbijagasa”

Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović održao je u petak, 27. aprila, u „Azotari” konferenciju za novinare s namerom da odgovori na tvrdnje iznete u beogradskim medijima, pre svega u „Blicu” i emisiji „Insajder” televizije B92, o tome kako je preduzeće koje on vodi oštetilo pančevačku fabriku za 200 miliona evra.

Kroz raspravu s novinarkom televizije B92, koja je povremeno prerastala u svađu, on je izneo podatke o stanju u kom je preduzeće zatečeno nakon raskida privatizacije i načinu na koji je je polovinom 2009. pokrenuta proizvodnja.

Bajatović je rekao da je završni račun za 2008. godinu, koji su sačinili bivši vlasnici „Azotare”, s iskazanim gubitkom od 96 miliona evra bio „friziran”, jer u njemu nisu prikazana dugovanja prema „Srbijagasu” i još neke obaveze, pa je stvarni dug iznosio 164 miliona evra.

On je otkrio da se do te cifre došlo nakon što je UBPOK tokom istrage o malverzacijama u prethodne dve godine pronašao neke ugovore i dokumenta koja su bila sklonjena iz preduzeća. Bajatović je ustvrdio kako su neki dugovi po ugovorima iz vremena privatizacije nepostojeći.

– Postoje neki fiktivni ugovori koje ćemo osporiti pred sudom, a istraga UBPOK-a i finansijske policije će pokazati da je u to vreme bilo i pranja novca – najavio je direktor „Srbijagasa”.

Bajatović je objasnio da je nakon preuzimanja „Azotare” u tom preduzeću zatekao dug bivših vlasnika prema radnicima od 800 miliona dinara, blokiran račun, postrojenja koja nisu mogla da rade, a na zalihama sirovina i gotovih proizvoda nije bilo ničega. Početkom avgusta 2009. proizvodnja je pokrenuta zahvaljujući tome što su zaposleni remontovali pogone, „Srbijagas” pozajmio gas, a Vlada Srbije dala manje novčane pozajmice. Do obrtnog kapitala se došlo pozajmicom pšenice iz Robnih rezervi i od kompanije „Viktorija grupa”.

Bajatović kaže da je prodajom te robe dobijen novac za početak proizvodnje đubriva i naglašava kako je ta transakcija bila jeftinija od uzimanja bankarskog kredita, na koji se, zbog stanja u kome je bila „Azotara”, ne bi ni moglo računati.

– Taj kapital nas je za dve godine koštao svega 8,5 odsto vrednosti pozajmljene pšenice, što je višestruko jeftinije od bilo kog kredita.

Sve pozajmice su plaćene ili vraćene državi i „Viktorija grupi” – izjavio je direktor „Srbijagasa”.

On je ocenio da se u medijima namerno plasiraju pogrešne informacije o svemu tome kako bi se oni koji su pokrali „Azotaru” i oni koji su je zatim spasli od propasti stavili u isti koš. Bajatović je čak ocenio da je članak u „Blicu” naručen, ali nije otkrio ko ga je naručio.

Šta sledi nakon kompromisa o paorskim zahtevima

Subvencije uz krivične prijave

Ovogodišnja „seljačka buna” okončana je kompromisom poljoprivrednika nezadovoljnih državnom politikom subvencija i resornog Ministarstva. Kompromis, istina, više liči na popuštanje ministra Dušana Petrovića pred traktorskim blokadama puteva i gradova u Vojvodini. Takav ishod se mogao i očekivati s obzirom na to da je protest tempiran za završnicu izborne kampanje, ali je ovo i svojevrsno priznanje Petrovićeve taktičke greške da drastičnu promenu načina subvencionisanja proizvodnje donese na kraju mandata Vlade. U Pančevu se, sva je prilika, čitava stvar neće završiti na ovome.

Nakon četvorodnevne blokade obaju putnih pravaca koja iz Pančeva vode ka Beogradu, dve strane su se saglasile da visina državne pomoći bude 12.500 dinara po hektaru umesto zahtevanih 14.000 dinara. Od dogovorene sume biće odbijen iznos za regresirano dizel-gorivo i akontacija za prolećnu setvu. Ministarstvo će naknadno odrediti koje su minimalne količine useva koje će seljaci morati da proizvedu da bi dobili podsticajna sredstva, a najavljena je i stroga kontrola namenskog trošenja tog novca. Uz ovo su usvojeni i još neki od paorskih zahteva, ali u znatno izmenjenoj formi.

Gotovo je sigurno da dogovor u Beogradu i ukljanjanje blokada s puteva neće biti završnica protesta. Najpre na to ukazuje odluka Gradskog veća, usvojena na predlog gradonačelnice Vesne Martinović, da Grad podigne odštetni zahtev organizatorima protesta zbog višemilionske štete koju su pretrpela komunalna poreduzeća, građani i druge pančevačke firme poput NIS-ove rafinerije, „Petrohemije” i drugih.

Ukoliko ovo nije bio način da se izvrši pritisak na seljake da oslobode puteve, finansijske posledice po demonstrante mogle bi biti poražavajuće.

Ono što je mnogo izvesnije jesu krivične i prekršajne prijave koje će protiv nekih od poljoprivrednika biti pokrenute. Kako „Pančevac” saznaje u policiji, nakon nasilnog probijanja traktorima kroz policijsku ogradu na raskrsnici kod Hotela „Tamiš” u sredu, 25. aprila, u dogovoru s tužilaštvom protiv jednog paora biće podneta krivična prijava zbog napada na službeno lice, a nekoliko drugih seljaka prekršajno će odgovarati.

Novosti iz „Pireus banke”

Stimulativne kamate na štednju

„Pireus banka” ponudila je nekoliko novih modela za štednju u evrima. Usluga „Pireus 3 x 2” namenjena je ulozima iznad 2.000 evra i podrazumeva da se sredstva oroče na šest meseci, tako da posle svaka dva navršena meseca kamata raste. Tako je za prva dva meseca kamatna stopa 6,1 procenat, tokom druga dva meseca zaračunava se interes od 6,5 odsto, dok u poslednjem obračunskom periodu ona raste na sedam procenata. Pritom se nakon svakog od tih perioda oročenja kamata pripisuje glavnici, tako da se ulog uvećava i oročuje po većoj kamatnoj stopi. Klijenti u svakom trenutku mogu da raspolažu svojim ulozima.

Do kraja maja važiće posebna ponuda za usluge „Pireus 50”, „Pireus 30” i „Pireus unapred štednja u evrima”.

Prva dva modela dozvoljavaju štedišama da u svakom trenutku mogu podići 50 odnosno 30 odsto uloga, bez prekida oročenja. „Unapred štednja” podrazumeva mogućnost podizanja kamate unapred, od trenutka zaključenja ugovora o štednji. „Pireus banka” je ponudila i nove privlačne kamate za štedne uloge u švajcarskim francima.