Knjige ko je se čitaju

Dužnost jednog generala

(„Hamerštajn ili nepokolebljivost”, Hans Magnus Encenzberger, „Prometej”, Novi Sad, 2011)

Sam kraj dvadesetih i početak tridesetih godina u Nemačkoj slove kao period užasa Vajmarske republike. Poraz u Prvom svetskom ratu i privredna katastrofa doprineli su totalnoj destabilizaciji društva. Inflacija je uništila srednji stalež, endemska korupcija je pustila krake do vrhova partijskog i državnog aparata, izgubljeno je poverenje u institucije sistema, a ugled političke klase spao je na nulu. Na univerzitetima su preovladali autoritarni i antisemitski stavovi, dok su na ulici gospodarili SA odredi milicije.

Onda je nastupila 1933. godina i Nemačka je morala da izabere novog kancelara.

Ime koje je kod mnogih izazivalo podozrenje, strah ili prezir sada je najednom bilo u prvom planu. Adolf Hitler je bio glavni kandidat. Predsednik Nemačke Paul fon Hindenburg na sastanku s vojnim vrhom izjavljuje: „Vi, valjda, gospodo moja, ipak ne očekujete od mene da tog austrijskog kaplara imenujem za rajhskancelara”. Četiri dana nakon toga, on postavlja Adolfa Hitlera za premijera.

U znak protesta, šef Generalštaba nemačke armije baron Kurt fon Hamerštajn podnosi zahtev za prevremenu penziju i započinje dugotrajnu, prikrivenu borbu protiv fašizma. Knjiga apsolutnog gospodara esejistike Hansa Magnusa Encenzbergera „Hamerštajn ili nepokolebljivost” govori o doslednom otporu ovog čoveka silama nacističkog zla.

Pisana majstorski, dakle uzbudljivo i zavodljivo, ova žanrovski složena knjiga vodi nas kroz lavirinte špijunaže i unutarpartijskih obračuna i suočava nas s posledicama ratne propagande i mračne politike onoga vremena.

Takođe, na jedinstven način opisuje dramu plemićke porodice u vihoru zastrašujućih zbivanja.

Encenzberger na primeru ličnosti generala Hamerštajna, čiji su život i sudbina krcati uzbudljivim događajima pa sami po sebi deluju kao roman, pokazao je da je otpor nepravdi i političkom zastranjenju uvek moguć, ma kako sistem delovao konzistentno i neprobojno. „Strah ne može biti vizija sveta”, poručio je ovaj diskretni heroj pobune.

Jedna od ruta u „Noći muzeja”

Blistavi portret grada

Jedna od zanimljivijih ruta „Noći muzeja” mogla je početi od najelitnije pančevačke srednje škole.

Mnogo sveta je prodefilovalo kroz Gimnaziju „Uroš Predić”, gde su učenici prve godine i profesori, po uzoru na prošlu godinu, osmislili veoma sadržajan program, zasnovan na koreografijama kojima su predstavljeni naši i svetski značajni književnici. Maskirani gimnazijalci su bili tematski raspoređeni u više učionica, pa su posetioci, koji nisu krili oduševljenje viđenim kreacijama, mogli da se otisnu u svet bajki s braćom Grim, da donose teške odluke sa Šekspirovim Hamletom, da pređu „preko mosta s Ivom Andrićem” i naposletku da se opuste u „Boemskoj četvrti”.

Tako su učenice Andrijana Simić i Mirjana Radovančev, poput sveštenika iz resavske škole, odistinski prepisivale Miroslavljevo jevanđelje. Nataša Radaković je bila Crvenkapa, Katarina Grbić – Pepeljuga, Danka Bojić je prezentovala sve o nobelovcu Ivi Andriću, Ivana Svilarević je pozirala u kostimu Turkinje, a David Aksović je, s lobanjom u ruci, uporno izgovarao „Biti ili ne biti”.

Za to vreme su u „Boemskoj četvrti” za istim stolom raspravljali o umetnosti, recitovali i pijuckali Đura Jakšić (Nikola Brazovan), Mika Antić (Nebojša Brankić) i Stevan Raičković (Nemanja Kicošev), dok je pozadinu krasila izložba dela pomenutih velikana i učeničkih radova.

U galeriji-suvenirnici Turističke organizacije Pančeva posetioci su do ponoći mogli da vide izložbu publikacija o Pančevu pod nazivom „Portret grada”, koje su objavljene u nekoliko proteklih godina u izdanju TOP-a, a čiji je autor Zorana Vladu.

U izdanjima kao što su „Kalendar manifestacija 2012”, „Pančevo Cycling”, zatim publikacije u okviru kampanje „Green Tuorism Pančevo” – „Parkovi”, „Eko-turizam”, „Ribolovni turizam”, „Lovni turizam” i „Ptice”, viđen je savremeni vizuelni identitet kao značajan element komunikacije i imidža grada.

Ovogodišnja „Noć muzeja” u TOP-u privukla je znatno više posetilaca nego prošlogodišnja – od onih najmlađih, do najstarijih, a svi su na poklon dobili razglednice Pančeva. Zaposleni su zadovoljni pozitivnim reakcijama i ostvarenom interaktivnom komunikacijom.

Za kraj ovog putešestvija dobro je legla „Noć vinila u noći muzeja” – u letnjoj bašti Doma omladine ploče s rok hitovima iz šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih puštali su Ace positive, Miros i Sloba Jovanović.

Gala koncert u Kulturnom centru

Najlepše operske arije

Tradicionalna saradnja Kulturnog centra i Opere Narodnog pozorišta * Najlepši način popularizovanja klasične muzike

„Majski gala koncert” bio je spektakularan

Orkestar, hor i solisti Narodnog pozorišta u Beogradu nastupili su 19. maja u punoj dvorani Kulturnog centra.

Reč je o tradicionalnom „Majskom gala koncertu”, koji je održan šesti put, u saradnji ovih dveju eminentnih kulturnih institucija. Ove godine datum održavanja se poklopio s manifestacijom „Noć muzeja”, što je upotpunilo bogat kulturni program te noći u našem gradu.

Iako je u pitanju bio koncert klasične muzike, posećenost je bila odlična, a publika zainteresovana, angažovana i radoznala da čuje dobro poznate arije iz opera. Sudeći po atmosferi u dvorani Kulturnog centra, naši sugrađani su željni kvalitetnih i velikih muzičkih događaja poput ovog.

Poseban raritet ove godine bilo je to što su se publici, pored dobro poznatih pevača, predstavili i oni čije su karijere u usponu. Hor je, pored samostalnih kompozicija, učestvovao i u pratnji solista, i bilo je pravo uživanje slušati njihova precizna, harmonična i muzikalna izvođenja.

Pomoćnik direktora beogradske Opere Narodnog pozorišta Dragan Stevović istakao je koliko je važno negovanje klasične muzike i postojanje adekvatne medijske podrške.

– Uvek s radošću dolazimo u Pančevo. Pančevačka publika nas voli i mi se ovde osećamo veoma prijatno, kao kod kuće. Prvi put mogu da najavim da ćemo imati nekoliko novih solista, koji su na prvim ugovorima u našoj Operi, i oni će se predstaviti pančevačkoj publici. Možda će posetioci poželeti da ih ponovo vide i u nekim drugim ulogama, pored naših veterana, na sceni Narodnog pozorišta. To su, između ostalih, Biljana Soldo, Ljubica Vraneš, Darko Đorđević, Vuk Zekić i Marija Mitić Vasić. Veoma je važno popularizovati opersku muziku na ovaj način i kada bismo imali veću podršku televizija, marketinga i više pomoći lokalnih zajednica, mogli bismo da pravimo mnogo više ovakvih koncerata – zaključio je Stevović, zadovoljan prijemom u našem gradu.

Koncert je otvorio odličan orkestar Narodnog pozorišta, uvertirom iz opere „Karmen” Žorža Bizea. Nakon toga je samouvereno u ulozi Đokonde iz istoimene opere, koju je komponovao Amilkaro Ponikijeli, nastupila solistkinja Tatjana Mitić.

Bas bariton Aleksandar Stamatović oduševio je publiku svojom interpretacijom (kao i scenskim nastupom) arije Bartola iz Rosinijeve opere „Seviljski berberin”. Ljubodrag Begović je izmamio veliki aplauz prisutnih arijom Renata iz Verdijeve opere „Bal pod maskama”, dok je Svetlana Bojčević Cicović impresivno otpevala tradicionalnu kompoziciju „Santa Lucia”. Ništa manje uspešni u svojim ulogama nisu bili ni ostali solisti: Ivanka Raković Krstonošić, Aleksandra Stamenković Garsija, Ljubica Vraneš, Biljana Soldo, Vera Mikić, Vuk Zekić, Željka Zdjelar, Aleksandar Dojković, Darko Đorđević, Marija Mitić Vasić i Gordana Tomić. Sa preko 120 učesnika na sceni, publika je zaista imala šta da čuje i „Majski gala koncert” je opravdao sva očekivanja ljubitelja klasične muzike.

Energično i sigurno dirigovala je mlada Ana Zorana Brajović, koja iza sebe već ima izuzetno uspešnu, dugogodišnju karijeru i reputaciju.

– „Majski gala koncert” je kulturološki veoma bitan za Pančevo, jer prezentuje opersku muziku na popularan način. Kulturni centar je kao organizator veoma zadovoljan saradnjom s Operom Narodnog pozorišta. Podršku smo dobili i od Ministarstva kulture Republike Srbije, budući da je program realizovan u okviru projekta „Srbija u Srbiji”. Zahvaljujemo i Pančevcima, koji nas već šestu godinu prate i ovacijama pozdravljaju naše goste, učesnike programa – rekao je Slobodan Tanasijević, urednik muzičkog programa Kulturnog centra.

U svakom slučaju, nadamo se da će tradicija ovakvog, popularnog načina koncertiranja klasične muzike trajati još dugo, na radost i korist publike.

Kino-pesnica

Mangupi overavaju godišnjicu mature

„American Pie: Reunion”, SAD, 2012, 113 min.

Uloge: Džejson Bigs, Šon Vilijam Skot, Mena Suvari

Režija: Džon Harvic, Hejden Šlosberg

Pripadam baš toj generaciji kojoj je „Američka pita” bila namenjena kada se svojevremeno pojavila.

Verovatno smo čak i isto godište Stifler i ja. Pre trinaest godina ovaj film je preokrenuo uštogljenost američke mejnstrim komedije i prilagodio žanr novim generacijama. Tinejdžerska opsednutost prvim seksualnim odnosom poslužila je kao osnova za urnebesnu zabavu, a ovde je nastao i čuveni izraz „milf”.

„Američka pita”, na kojoj su domaći distributeri vežbali, ali ne isto što i junaci filma, već svoju kreativnost za prevođenje, pa su je nazvali „Mangupi overavaju maturu“, bila je toliko popularna da su ubrzo proizvedena još dva direktna nastavka, kao i još četiri spin-ofa rađena direktno za video. Po mom mišljenju, ti video-nastavci su čak i zabavniji od bioskopskih, jer su, oslobođeni stega, imali ekstremniji smisao za humor. Po toj numerologiji, ovo je sedmi nastavak originalnog filma, a naslovom se direktno stavlja do znanja da je stara glumačka ekipa opet zajedno.

„Američka pita: Ponovo na okupu” jeste gorko-slatko iskustvo, kao uostalom i svaka godišnjica mature. Stari prijatelji su ponovo s vama, ali ipak niste više tinejdžeri, koliko god to želeli.

Nostalgičan pristup, uz vraćanje baš svih starih likova, upućen je pre svega fanovima serijala. Čak se i Nadija pojavljuje nakratko! Međutim, nakon toliko godina i mnogo drugih filmova koji su dizali lestvicu, kao što je „Mamurluk u Vegasu”, nova „Američka pita” deluje pomalo bajato. Iako su Stifmajstor i Džimov tata i dalje nosioci najzabavnijih delova filma (Stifler čak ima i karmičku odmazdu za sve što mu je Finč uradio), rediteljski dvojac ipak ne uspeva da zamaskira ispraznost scenarija i neinventivnost u pristupu komediji.

Da su potrefili baš desetogodišnjicu mature te generacije, možda bi nostalgija bolje proradila. Reciklirani humor i uštogljeni pristup od „Američke pite 8” čine ostvarenje koje jeste donekle zabavno, ali je prilično nepotrebno.

OCENA: * *

Dani posvećeni knjizi

Turska kultura u nešto drugačijoj perspektivi

Istorijski osvrt na književnost Turske * Pažnja posvećena i stvaralaštvu mladih pesnika

Tradicionalna, deseta manifestacija „Majski dani knjige” biće održana u našem gradu od ponedeljka do četvrtka, 28–31. maja, u organizaciji Gradske biblioteke. Kao što je uobičajeno, svake godine je u centru interesovanja ove manifestacije kultura neke druge zemlje. Ove godine Pančevcima će biti predstavljene istorija i književnost Turske. Pored osvrta na književno stvaralaštvo, posetioci će imati priliku i da pogledaju izložbu fotografija turskih pejzaža, da čuju zanimljiva predavanja gostiju, kao i da se zabave uz tematski prilagođen muzički sadržaj.

Prema rečima direktora Biblioteke Dejana Bosnića, turska književnost je izabrana zbog svog obima i zanimljivosti, kao i zato što je nedovoljno poznata našoj široj čitalačkoj publici.

– Tek poslednjih nekoliko godina desio se zaokret na tom planu i sve veći broj uglednih domaćih izdavača prevodi savremene turske autore. Tome je, svakako, doprinela i privlačnost Orhana Pamuka, čija je Nobelova nagrada ujedno i svojevrsno priznanje celokupnoj turskoj književnosti. Takođe, želeli smo da ukažemo i na to da tursku kulturu ne odlikuju samo maratonske TV sapunice, koje su danas veoma popularne u našem narodu, već da je reč o višeslojnom intelektualnom i estetskom fenomenu koji u medijima dobija svoju krajnje površnu interpretaciju, pogodnu za razne, čak i političke instrumentalizacije – smatra direktor Bosnić.

On je dodao da je značajno to što će Pančevci prvi put ugostiti jednog turskog pisca, s kojim će ovdašnja publika moći da razmeni stavove i iskustva u književnom stvaralaštvu.

Ovogodišnju manifestaciju je Grad Pančevo podržao s 300.000 dinara, ali ona je prepoznata i kao regionalno značajna na pokrajinskom konkursu za kulturu, te ju je sa 200.000 dinara sufinansirao i pokrajinski Sekretarijat za kulturu i javno informisanje. U bogatom programu svako će moći da pronađe nešto što ga zanima. Između ostalog, preporučujemo gostovanja Darka Tanaskovića, Mirjane Marinković, koja za „Geopoetiku” prevodi Pamuka, i Dejana Stojiljkovića. Ne treba propustiti ni NIN-ovog laureata Slobodana Tišmu, koji predstavlja domaću književnu produkciju i na neki način uspostavlja lepu ravnotežu u manifestaciji mahom posvećenoj jednoj stranoj i pomalo egzotičnoj književnosti.

Ovogodišnje „Majske dane knjige” pomogli su i Kancelarija za kulturu i turizam Ambasade Republike Turske u Beogradu, pančevački Dom omladine, Kulturni centar, Istorijski arhiv, Omladinski resursni centar i „Treći trg”. Detaljan program dešavanja možete videti u okviru ispod ovog teksta.

Program „Majskih dana knjige”

PONEDELjAK, 28. MAJ

12 sati – foaje Kulturnog centra Predstavljanje dela Astrid Lindgren Gosti: Jelena Dragojlović („Kreativni centar”), Marija Vukosavljević („Odiseja”) i Maša Dakić

19 sati – čitaonica Gradske biblioteke Svečano otvaranje desetih „Majskih dana knjige” Gost: Derija Polat, ataše za kulturu i turizam Ambasade Republike Turske u Beogradu Razgovor na temu „Zašto turska književnost?” Gosti: Jasna Sibinović Novaković, urednik „Geopoetike”, Mirjana Marinković, prevodilac, Siniša Kolarić, urednik „Derete”, i Žarko Čigoja, direktor „Čigoje”. Razgovor će voditi Jasmina Topić.

20 sati – koktel

21 sat – koncert „Virtuozna muzika Balkana i Bliskog istoka” Gost: dr Uroš Dojčinović (gitara)

UTORAK, 29. MAJ

18 sati – dodela nagrada najrevnosnijim čitaocima Dečjeg odeljenja i koncert dečjeg hora „Zvončići”

19 sati – otvaranje izložbe fotografija „Turska u slikama” u holu Gradske uprave Gost: Ivana Dukčević Buđa, autor

20 sati – književno veče „Pogled sa strane” Gosti: Gokčenur Č., turski pesnik, i Dejan Matić („Treći trg”). Razgovor će voditi Jasmina Topić. (gostovanje realizovano u saradnji s „Trećim trgom”)

21 sat – čitanje nove srpske poezije „Detelinarizacija satelita” (pesnici rođeni 1975–1989) Učestvuju: Nenad Patković (gitara) i Bojan Samson, recitator

SREDA, 30. MAJ

13 sati – „Prvih deset godina”: sastanak saradnika i urednika „Čitališta”

18 sati – predstavljanje knjige „Jovan s planine galebova” Jensa Albuma. O knjizi će govoriti Maša Avramović, Marija Vukosavljević i Mladen Sovilj.

18 sati – predstavljanje knjige „Turci u Podunavlju” Učestvuju: Olga Zirojević, autorka, i Milan Jakšić, direktor Istorijskog arhiva, a program će se odvijati u Istorijskom arhivu.

19 sati – promocija novog romana Dejana Stojiljkovića „Duge noći i crne zastave”. S autorom će razgovarati Vule Žurić.

20 sati – predavanje „Turska kultura između prošlosti i budućnosti’’ Gost: prof. dr Darko Tanasković

ČETVRTAK, 31. MAJ

18 sati – NIN-ova nagrada u Pančevu: „Bernardijeva soba” Slobodana Tišme. Učestvuju: autor, urednik Laslo Blašković i Vule Žurić.

20 sati – predavanje „Turska književnost – juče, danas, sutra” Gost: doc. prof. Mirjana Marinković s Katedre za turski jezik i književnostFilološkog fakulteta u Beogradu

21.30 – letnja bašta Doma omladine Džez eksperiment: Kvintet Nikole Stajića (koncert organizovan u saradnji s Domom omladine)

PRATEĆI PROGRAM:

Ponedeljak, 28. maj

20 sati – „Urlik”, čitanje drame „Hobo” Nikole Skočajića

Utorak, 29. maj

19 sati – književno veče mladih pesnika. Učestvuju: Tamara Šuškić, Uroš Kotlajić, Goran Korunović, Vladimir Tabašević i Bojan Vasić.

Sreda, 30. maj

19 sati – studenti FDU Miloš Ilić i Ivana Rajić predstavljaju filmove „Cria Cuervos” (1976) i „The PianoTuner of EarthQuakes” (2005) (prateći program biće održan u Omladinskom resursnom centru)

Uspeh najmlađih folklornih ansambala

Nagrađen KUD „Stanko Paunović NIS–RNP”

U Bačkoj Topoli je 20. maja održan pedeset prvi Muzički festival dece Vojvodine. To je bila lepa prilika da mnoga kulturno-umetnička društva predstave podmlatke i uporede rezultate svog rada. U programu završnih koncerata učestvovala su 34 dečja folklorna ansambla koji su bili uspešni na prethodnim selekcijama na opštinskom i regionalnom nivou, a u kojima su učestvovala 102 ansambla.

U kategoriji nižih razreda nastupilo je 10 ansambala, a naš grad je predstavljao dečji ansambl nižih razreda KUD-a „Stanko Paunović NIS–RNP”.

Najmlađi igrači „Paunovića” izveli su igre iz svrljiške kotline, u muzičkom aranžmanu Zdravka Ranisavljevića i koreografiji Dejana Trifunovića. Za izvođenje pomenute koreografije ovaj ansambl je visoko ocenjen i nagrađen zlatnom plaketom.

U kategoriji viših razreda nastupila su 24 ansambla, a Pančevo su predstavljali dečji ansambli Doma kulture „25. maj” iz Dolova, Doma kulture „3. oktobar” iz Banatskog Novog Sela, KUD-a „Abrašević” i KUD-a „Stanko Paunović NIS–RNP”. Igrači iz Dolova i Banatskog Novog Sela predstavili su se spletovima rumunskih igara, „Abrašević” igrama iz Belopalanačkog polja, a „Paunović” igrama iz Gornje Pčinje. Svi ansambli učesnici završne, pokrajinske smotre pedeset prvog Muzičkog festivala dece Vojvodine nagrađeni su plaketama. Srebrnu plaketu su dobili Dom kulture „25. maj” iz Dolova, Dom kulture „3. oktobar” iz Banatskog Novog Sela i KUD „Abrašević” iz Pančeva, dok je i u ovoj uzrasnoj kategoriji zlatnom plaketom nagrađen KUD „Stanko Paunović NIS–RNP”.

Pet ansambala najbolje ocenjenih na festivalu takmičiće se na republičkom nivou u Kraljevu, a naš grad će predstavljati KUD „Stanko Paunović NIS–RNP”.

Rekordna posećenost u „Noći muzeja”

Stvarnost, iluzija i noć posvećena kulturi

Bogat i raznovrstan program privukao Pančevce * Interesantne izložbe, koncerti i podsećanje na istoriju grada

U Narodnom muzeju bilo je mnogo posetilaca

U mnogim gradovima u Srbiji 19. maja je održana jedinstvena manifestacija, dobro poznata i dugo očekivana „Noć muzeja”. Pančevo je, kao i prethodnih godina, pripremilo zanimljiv program, pod sloganom „Izlazak iz tame”.

Kulturnih događaja izuzetnog kvaliteta i značaja bilo je kao nikada do sada. Verovatno je tome doprinela i finansijska podrška Grada, koja je ove godine iznosila 500.000 dinara, kao i odluka da se „Noć muzeja” od ove godine uvrsti u gradske manifestacije. Prema rečima Nemanje Vujića, menadžera manifestacije, u Pančevu je tokom „Noći muzeja” čak 10.000 posetilaca prošlo kroz sve kulturne ustanove koje su učestvovale u programu, a samo Narodni muzej (koji je ujedno i nosilac manifestacije) posetilo je oko 5.000 zainteresovanih Pančevaca.

U noći mirisa

Najbogatiji program te noći imao je Narodni muzej, koji je dozvolio našim sugrađanima da zavire u skoro sve njegove kutke. Pored stalne postavke, arheološke, etnološke i umetničke zbirke Muzeja, posetioci su obišli još pet lokacija u tom zdanju. Najveća atrakcija bila je u podrumu, gde su Pančevci pogledali izložbu „Štamparija ’Magistrat’ – izdavaštvo Pančeva u XIX veku” autorke Svetlane Mesicki, ali i kako je izgledao gradski pritvor u Magistratu.

Mada potpuno drugačija, ništa manje nije bila zanimljiva „Noć mirisa” – priča i izložba o etarskim uljima. Kako bi podsetila na to koliko su važni čulo njuha i mirisni molekuli – esencija prirode – ovu postavku je osmislila Dušanka Stepanov, koja je izložila oko 90 uzoraka. Priča o etarskim uljima je slojevita i ima istorijski, medicinski, hemijski, psihološki i kvantni aspekt.

Svaki od njih je zasebna tema, kako je istakla autorka, a reč je o neiscrpnom i bogatom štivu koje svakome može da koristi.

„A gde su živeli?”, bio je naziv postavke konzervatorasavetnika Nikole Vlajića u legatu Zorana Petrovića. Za „Noć muzeja” on je izdvojio 15 znamenitih ličnosti što su ostavile trag u različitim segmentima kulturno-istorijskog života Pančeva i prikazao na fotografijama kuće u kojima su nekada boravile.

Ova zdanja, uglavnom bez spomen-obeležja, dosad nisu promovisana, te su naši sugrađani videli gde su deo svog životnog veka proveli, između ostalih, Jovan Jovanović Zmaj, M. Crnjanski, S. Kasapinović, S. Trumić i M. Antić.

Fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg srpskog zapisa, s kraja XII veka, poznatog po velelepnosti (sa oko 300 stilizovanih minijatura i inicijala u boji i zlatu), bilo je izloženo u svečanoj sali na spratu Muzeja. Pored toga što su znatiželjno listali knjigu, posetioci su mogli da pogledaju i fragmente filma „U početku beše reč” reditelja Boška Savkovića.

U istom prostoru, neprikladnom za velike formate slika, publika je videla, ali ne i u potpunosti sagledala, postavku pod nazivom „Crtež radi crteža” akademskog slikara Žarka Drinčića. Njegov rad je teško definisati, ali autor sam za sebe kaže da mnogo voli da crta i da se igra, i smatra da je sve u uglu gledanja. Drinčiću je svojstveno to da nečemu što je opštepriznato, on oduzima prvobitno značenje, te posmatrač nema kud, već prihvata iluziju kao stvarnost. On je spojio „mikelanđelovski crtež s eksperimentalnim i konceptualnim” i podario publici jedinstven umetnički ugođaj.

Muzikom i literaturom protiv tame

U okviru programa Narodnog muzeja naši sugrađani su prisustvovali i „Triptihu” – trodelnoj slici o gradskim igrama Srbije, koju je izveo KUD „Stanko Paunović NIS–RNP”, a kasnije je u dvorištu priređen svojevrstan muzički performans pod nazivom „Izlazak iz tišine”, u kom su nastupili Vladimir Nikić i prijatelji.

Kulturni centar Pančeva učestvovao je u programu izložbama koje se odvijaju u okviru ovogodišnjeg BUDI-ja, izložbom slika „Partiture” Milene Tomić, kao i velikim i spektakularnim „Majskim gala koncertom”. Muzički program priredili su u svojim prostorijama hor i orkestar „Jovan Bandur”.

Njihov nastup je obuhvatio horska i orkestarska dela gospel i džez muzike, a dirigovala je mr Bojana Matorkić Ivanović. Posebno lepo bilo je čuti crnačku duhovnu kompoziciju „My Lord what a morning” u horskom izvođenju, kao i solističke nastupe Marije Ligeti Balint, Milane Vlaović, Eli Krsteve i sestara Kristine i Ester Krstić.

Gradska biblioteka je ponudila sadržaj koji je na pravi način odgovarao na temu manifestacije. Posetioci su imali priliku da pogledaju izložbu printova „Svetionici civilizacije”, u okviru koje su predstavljena najznačajnija književna dela i autori svetske književnosti, po izboru Nemanje Rotara. Između ostalog, prezentovani su Biblija, Geteov „Faust”, kao i velikani Dante, Dostojevski i Šekspir. Drugu izložbu, pod nazivom „Zabeleške svetlom”, u galeriji Biblioteke, priredio je akademski slikar Mile Kulačić. Prema autorovim rečima, njega tokom stvaranja najviše zanima svetlost i njena ispoljenost u ovom pojavnom svetu i njegovi radovi su fokusirani upravo na fenomen svetlosti.

Pored izložbi, program u Biblioteci je obuhvatio i izuzetno zanimljivu promociju knjige „Mistika i mehanika” Vladislave Gordić Petković (o kojoj ćemo opširnije pisati u nekom od narednih izdanja). Istorijski arhiv je takođe odlučio da pažnju posveti književnosti, pa je tako organizovana izložba „Svet knjige” autorke mr Lidije Mustedanagić, višeg kustosa Muzeja Vojvodine. Pored toga, priređeno je i književno veče „Susreti s pesnicima”, na kome su učestvovali Milan Milošević, Dragoslav Lacković, Ljiljana Stojadinović Srpkinja, Dušan N. Pavlović, Branka Zeng i drugi. Zanimljiv program odvijao se i na drugim lokacijama u gradu pa se može reći da je ovo bila do sada najuspešnija „Noć muzeja” u Pančevu.

Ekskluzivni prostori u muzejskoj noći

Svest šta menja svet

Priča o izdavaštvu Pančeva u XIX veku, o đavoljim rabotama i očitavanju istorije

U prostore koji su u „Noći muzeja” bili otvoreni za razgledanje naši sugrađani kročili su sada prvi put jer su oni dosad ili bili zatvoreni za javnost ili su imali drugu namenu. Tako je za ovu priliku Narodni muzej otvorio svoje lagume, a Gradska uprava je u budućem legatu Bate Mihailovića organizovala izložbu posvećenu znamenitim pančevačkim stvaraocima (o čemu će biti reči u sledećem broju „Pančevca”).

U lagumima istorije

U jednom od podruma Muzeja bila je postavljena izložba „Štamparija ’Magistrat’ – izdavaštvo Pančeva u XIX veku”.

Kustos-etnolog Svetlana Mesicki zabeležila je bitne datume vezane za izdavaštvo u našem gradu. Postavka je obuhvatila časopise, zanimljive oglase, razglednice i knjige, a autorka je podsetila posetioce i na delatnost braće Jovanović i Jovana Pavlovića, osnivača „Pančevca”. Pre šest godina Muzej je na poklon dobio štamparsku presu, koja je sada prvi put izneta pred naše sugrađane i ko je želeo, mogao je da je isproba.

– Ova postavka u potpunosti prati savremene muzejske tendencije. Civilizacija knjige se obrušava, sve preuzima internet, a priča o pronalasku prese je izuzetno lepa i lajtmotiv je ovogodišnje „Noći muzeja”. Iako je pronalazak štamparske prese doveo do demokratizacije znanja i početka prosvetiteljske ere, Gutenberg je smatran za nečastivog, a štamparija za đavolju rabotu.

U početku je bilo teško jer to nije bila popularna delatnost, međutim, ona je potpuno promenila svet – rekla je Svetlana Mesicki.

Postavka bez postavke

Drugi podrum današnjeg Muzeja bio je posvećen izložbi „Gradski pritvor u Magistratu” Srđana Božovića, kustosaistoričara. Nijedno dešavanje u noći „Izlaska iz tame” nije ostavilo dublji trag u svesti i dušama Pančevaca – bila je to postavka bez prave postavke, prostor koji, ogoljen, hladan, memljiv i potpuno autentičan, govori sam za sebe.

Gradski pritvor se nalazio pored kancelarija nekadašnje uprave grada, a u njemu su od 1833. u toku istražnih postupaka kratkotrajno boravili laki prestupnici, pijanci i skitnice, a nešto kasnije privođeni su i ozbiljniji kriminalci. Ukoliko bi bili osuđeni, bili bi odvođeni u zatvor.

– Nikakvih promena nije bilo ni za vreme Kraljevine Jugoslavije, s tim što je možda bilo više političkih zatvorenika između dva svetska rata.

Za vreme okupacije u podrumu su bili Jevreji. Na početku Drugog svetskog rata, 1941, tu su ih okupili Nemci, a zatim ih iz podruma odvodili u logor Svilaru i u koncentracione logore Topovske šume, Banjicu i na beogradsko Sajmište. Nakon rata, gradski pritvor je i dalje postojao, nove vlasti ga se nisu odrekle. Prvo su tu dovodili lokalne Nemce, a zatim razne narodne neprijatelje – naglasio je Srđan Božović.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, kada je zdanje Magistrata postalo muzejski prostor a gradska uprava se preselila, pritvor je prestao da postoji. Međutim, tragovi ostaju. U prvoj ćeliji sleva Jevreji su urezali Davidovu zvezdu, a odmah do nje, dvadeset centimetara dalje, zatočeni Nemci zabeležili su svoja imena. Na zidovima se i dalje očitava istorija.