Unapređivanje praktične nastave srednjih škola

Tri miliona za kabinete

Srednjoškolci će moći da se zaposle odmah nakon mature

Članica Gradskog veća Tanja Lukić u petak, 18. maja, dodelila je direktorima pet srednjih stručnih škola ugovore o finansiranju projekata namenjenih opremanju kabineta za praktičnu nastavu. Vrednost donacije iz gradskog budžeta iznosi tri miliona dinara, a ta sredstva su podelile Elektrotehnička, Mašinska, Poljoprivredna i Tehnička škola, kao i škola „Mara Mandić”.

Tanja Lukić je izrazila uverenje da će se ova investicija vratiti Pančevu kroz mlade i obrazovane ljude koji će moći da steknu i praktična znanja u strukama za koje se školuju. Dodeljivanje novca za unapređivanje nastave je obaveza lokalnih samouprava u skladu s reformom srednjoškolskog obrazovanja započetom 2007.

godine. Taj propis predviđa da praktična nastava dobije više vremena u nastavnim planovima stručnih škola, a opremanje kabineta za njeno izvođenje pada na teret budžeta gradova i opština.

Direktorka Tehničke škole „23. maj” Snežana Popov rekla je da će dobijeni novac biti upotrebljen za opremanje kabineta za geodeziju i grafičarstvo najsavremenijim digitalnim uređajima, dok će ŠOSO „Mara Mandić” kupiti industrijsku peglu i sto za peglanje na kojima će se obučavati učenici smera šivači tekstila. Goran Bimbašić, direktor Poljoprivredne škole „Josif Pančić”, izjavio je da će budžetska sredstva biti utrošena na izgradnju novog savremenog plastenika. U njemu će se učenici obučavati za proizvodnju povrća, cveća i lekovitog bilja.

Piroška Onodi Lukić, direktorka Elektrotehničke škole „Nikola Tesla”, najavila je da će nabaviti savremenu računarsku opremu namenjenu novim obrazovnim smerovima: elektronika, procesno upravljanje i telekomunikacije, ali i svim ostalim učenicima.

Njen kolega iz Mašinske škole Milorad Ilić planira da opremi kabinet za zavarivanje, jer su zavarivači trenutno vrlo traženi u čitavoj Srbiji, a i nabavka te opreme omogućila bi školi da otvori nov smer: tehničar-reparator.

Pomoćnica gradskog sekretara za obrazovanje Ljubica Cvetanović istakla je da će donacija za opremanje kabineta pomoći mladim ljudima da se odmah po završetku srednje škole zaposle ili iskoriste neki od programa za podsticanje samozapošljavanja.

Bivši radnici „Utve avio-industrije” pred slepom pravdom

Od ignorancije do „revnosti”

Petnaest godina bezuspešnih natezanja s državom oko naplate zarada

Kako funkcionišu nezavisno pravosuđe i „pravna država Srbija” na sopstvenoj koži već deceniju i po osećaju bivši radnici Fabrike aviona „Utva”. Oko 300 njih od 1997. godine pokušava da preko svojih advokata naplati blizu 3,5 miliona evra, koliko im ovo preduzeće duguje na ime zarada za 1996, 1997. i 1998. godinu.

Novak Stanić, zastupnik dveju trećina bivših „utvaša”, podseća na to da njegovi klijenti 15 godina nastoje da se izbore s različitim pravnim propisima i njihovim tumačenjima koja, kako ispada, služe svemu samo ne zaštiti prava radnika. Sud je krajem devedesetih godina prošlog veka doneo jedan broj presuda u korist radnika, ali nije bilo moguće izvršiti ih jer su svi objekti „Utve” bili pod hipotekama, račun je bio u blokadi, a radnici koji su ostali u firmi nisu dozvoljavali sudskim izvršiteljima da zaplene mašine, strahujući za sopstvenu egzistenciju, objašnjava naš sagovornik.

Posle neuspelog pokušaja privatizacije, pančevačku fabriku aviona je preuzela Agencija za privatizaciju i ubrzo je uvela u postupak restrukturiranja. To znači da su svi poverioci, uključujući i bivše zaposlene, ponovo onemogućeni da naplate dugove.

Stanić kaže da se tada obratio Ustavnom sudu zahtevajući ocenu ustavnosti odluke države da onemogući poverioce u naplati potraživanja i pravu da tako raspolagažu sopstvenom imovinom. Odgovor je bio nepovoljan.

Pravda s odloženim dejstvom

Nakon toga se jedan broj radnika obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Odatle je odgovoreno da je država u obavezi da namiri poverioce preduzeća, pa makar se radilo i o privatnoj firmi, a potom da sama naplaćuje iz prodaje imovine. Vrhovni kasacioni sud u Beogradu tek posle toga donosi odluku da se od firmi u restrukturiranju mogu naplatiti samo radnici, ali se tu slučaj ne završava. U međuvremenu je donet nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u kom piše da će odluke suda u Strazburu za Srbiju biti obavezujuće tek kad zemlja uđe u EU! Stanić objašnjava kako, čak i da su propisi povoljniji po njegove klijente, i dalje nije realno očekivati laku naplatu potraživanja jer su računi preduzeća i dalje blokirani, hipoteke na objektima stoje, a mašine su pod zalogom „Jugoimport SDPR-a”, pod čijim patronatom fabrika aviona sada radi. Ipak, ovaj pančevački advokat naglašava da je u poslednje vreme imao dobru saradnju s predstavnicima „Utve” i SDPR-a, koji su potpuno sarađivali s njim i pokazali spremnost da doprinesu rešavanju problema.

Ćutanje države

Rezultat tog odnosa je nedavno postignut sporazumom dveju strana o tome da će „Avioindustrija” bivšim radnicima isplatiti oko 800.000 evra umesto 3,5 miliona, koliko ukupno iznosi dug, uz garanciju u vidu hipoteke nad placom površine 17 hektara na „Utvinom” aerodromu. Ovaj dokument poslat je pre dva meseca Agenciji za privatizaciju na odobrenje kako bi se poverioci-radnici obezbedili upisivanjem zaloga na zemljište, ali do danas im nikakav odgovor nije stigao.

Naš sagovornik kaže kako je zbog ćutanja države odlučio da preko suda nastavi postupak naplate dugova, ali je bio neprijatno iznenađen saznanjem da je neki „revnosni” službenik u sudskoj arhivi spalio stotinak predmeta iako nisu okončani. Stanić je sada prinuđen da ih rekonstruiše kako zna i ume ne bi li mogao da nastavi procese. Sudska vlast koja je na taj način gotovo onemogućila jedan broj građana da ostvare zakonska prava ovih dana pravi nov obrt.

Naime, u napadu iznenadne revnosti ili zbog straha da im se ne natrlja na nos sporost u radu, sudije počinju da ubrzavaju sprovođenje naplate dugova, ali bez adekvatne imovine čija bi prodaja to omogućila. Stanić opominje da time sud takođe ugrožava sprovođenje zakona, umesto da ga omogući. On i njegove kolege koje zastupaju ostale poverioce sada moraju da se dovijaju tražeći proceduralne načine da pariraju efikasnom sudstvu kako bi kupili vreme dok se Agencija ne smiluje da odgovori na predlog sporazumnog poravnanja. A možda do tada Srbija uđe u Evropsku uniju pa odluka iz Strazbura postane obavezujuća.

Održana skupština malih akcionara „Skrobare”

Zajednički interes

Mali akcionari pančevačke Industrije skroba „Jabuka” održali su u sredu, 23. maja, osnivačku Skupštinu, na kojoj je odlučeno da registruju udruženje kako bi mogli da zaštite svoju imovinu, koja iznosi 27 procenata akcija preduzeća.

Stotinak prisutnih radnika, bivših i sadašnjih, i penzionera ove firme za predsednika Skupštine jednoglasno je izabralo Milivoja Jankovića, a imenovani su i članovi Upravnog odbora.

Uskoro treba očekivati registraciju udruženja i početak njegovog zvaničnog delovanja.

Razlog ovog organizovanja je to što će Miroslav Aleksa, većinski vlasnik „skrobare”, početkom jula potpuno raspolagati svojim delom vlasništva, koji iznosi 70 procenata, nakon čega treba očekivati početak trgovanja akcijama. Brokerska kuća „Sinteza” je svojim klijentima manjinskim akcionarima savetovala da se udruže kako bi postigli što bolju cenu svojih deonica i zaštitili se od mogućeg pokušaja većinskog vlasnika da im obori vrednost.

Tako nešto već se dogodilo u dva navrata krajem prošle i u aprilu ove godione, kada je cena pojedinačne akcije pala s početne 4.000 na 3.100 dinara. Moguće je da se to uskoro nastavi kroz pojedinačnu prodaju, pa je zbog toga malim akcionarima savetovano da nastupe zajedno i tako steknu jaču pregovaračku poziciju.

Ukoliko uspeju u tome, radnici bi mogli da računaju na lepe svote novca pošto se može očekivati da Aleksa vrlo brzo uđe u pregovore o prodaji. Na Skupštini malih akcionara iznet je podatak kako je on zainteresovan za dobijanje izvoznih kvota za EU, a neće moći da ih dobije ukoliko ne postane vlasnik najmanje 90 odsto akcija firme.

Sve će biti jasnije 30. juna, kada se očekuje vanredna Skupština fabrike skroba i do kada bi mali akcionari morali da osnuju udruženje i dogovore se o svojoj pregovaračkoj poziciji.

Predstavljena omladinska platna kartica

„Plastika” koja donosi popuste

U Omladinskom resursnom centru u petak, 18. maja, predstavljena je evropska omladinska platna kartica.

Ovo je debitna kartica, nastala kombinovanjem platne kartice „Dina” i evropske omladinske kartice, koja omogućava veliki broj popusta na teritoriji čitave Evrope.

Mladi ljudi, studenti ili nezaposleni uz otvoren tekući račun u bankama „Piraeus”, „Hipo” ili „Universal” mogu dobiti ovu karticu. Potrebno je i da plate godišnju članarinu, koja iznosi 900 dinara. Uz evropsku omladinsku karticu dolazi i besplatno putno osiguranje, koje pokriva troškove lečenja u instranstvu do sume od 5.000 evra.

Spisak prodavnica, ugostiteljskih objekata i drugih mesta na kojima mladi mogu ostvariti popust nalazi se na veb-prezentaciji organizacije„Global project agency”, zadužene za izdavanje navedenih kartica u Srbiji. Jelena Stanković, menadžer u toj organizaciji, kaže da najviše popusta mladi mogu ostvariti u Beogradu, kao i da se u Pančevu trenutno pregovara s firmama koje bi ponudile ovakve uslove kupovine.

Pančevci koji su prisustvovali prezentaciji u Omladinskom resursnom centru, dobili su besplatnu članarinu za godinu dana i vaučere s popustima za kupovinu u nekoliko prodavnica po sopstvenom izboru.

Novine koje donosi Zakon o sprečavanju pranja novca

Računovođa ili doušnik?

Regionalna privredna komora organizovala je u utorak, 15. maja, sastanak predstavnika računovođa iz Pančeva i Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Tom prilikom su predstavljeni zakon koji reguliše tu oblast i novine koje se odnose na računovodstvene agencije kada je reč o sprečavanju pranja novca.

Bilo je reči o obavezama računovođa u skladu s ovim zakonom, kao i o postupku koji oni treba da sprovedu ukoliko posumnjaju u legalnost poslovanja svojih klijenata. Ovaj dokument treba da na što više nivoa onemogući ulazak novca stečenog kriminalom u legalne tokove. Uslov da računovođe nastave delatnost jeste da do oktobra polože stručni ispit koji ih kvalifikuje za prepoznavanje finansijskih malverzacija. Ispit košta 10.000 dinara, licenca koja se dobije važi pet godina, a nakon tog perioda mora biti obnovljena. Od oktobra će inspektori Uprave početi da kontrolišu da li radnici u knjigovodstvenim agencijama imaju neophodan certifikat.

Predstavnici ovog državnog organa objasnili su da računovođe lako mogu primetiti ukoliko njihovi klijenti žele da na neki način operu novac, te stoga to moraju i da prijave. Iz Zakona o sprečavanju pranja novca proističe još nekoliko obaveza za knjigovođe – da vode nešto nalik dosijeima o svojim klijentima, kao i da procenjuju koliki je rizik od pranja novca kod svakog od njih.

Nekoliko knjigovođa koji su prisustvovali ovom sastanku negodovalo je zbog nametnutih obaveza, tvrdeći kako su prinuđeni da rade posao Uprave za sprečavanje pranja novca i špijuniraju klijente, rizikujući da zbog toga izgube njihovo poverenje. Predstavnici Uprave objasnili su im da se ne radi o doušničkom poslu, jer je dužnost svakog građanina da prijavi nezakonite radnje, te da u suprotnom knjigovođe mogu odgovarati prekršajno ili krivično.