Početak edicije „Kulturni centar live”

Džez, prijatelji i dobar glas Pančeva

U neformalnoj atmosferi na platou ispred Kulturnog centra nedavno je promovisano prvo izdanje edicije „Kulturni centar live”. Reč je kompakt-disku „Strictly jazz”, koji je nastao iz potrebe da se sačuvaju magični trenuci Pančevačkog džez festivala. Album je snimljen uživo i inspirisan je stvaralačkom energijom čuvenog američkog pijaniste i kompozitora Bila Evansa. Pored Kulturnog centra, izdavač je i „Wagner production”, a izdanje je upotpunjeno kvalitetnim fotografijama, za koje je zaslužan Danijel Vesić, kao i korisnim tekstovima o izvođačima. Tom prilikom, 27. maja, održan je koncert pod nazivom „Ivan Aleksijević i prijatelji”, na kome su nastupili muzičari koji su učestvovali u nastanku ovog diska, kao i njihovi prijatelji i kolege.

– Povod za ovaj svojevrstan neformalni džez samit jeste jedan divan događaj s prošlogodišnjeg Džez festivala u Pančevu. Svirali smo aranžmane našeg starog Pančevca kome je osamdesetak godina, ali ima srce jednog mladića.

Njegovo ime je Robert Hauber i on je pisao aranžmane za simfonijski orkestar i džez kvintet. Ja sam imao čast da budem solista u tom orkestru i na pančevačkom festivalu je bila premijera tog projekta. Koncert i atmosfera na njemu su bili toliko divni da je posle njega Kulturni centar odlučio da ga objavi u audio-formi i predstavi široj javnosti. Posebno mi je drago što su ključni izvođači na koncertu bili Pančevci – istakao je Aleksijević i dodao da je i u svetu malo toliko grandioznih i glamuroznih džez produkcija sa orkestrom koji broji čak 26 članova.

Prvi deo promotivnog koncerta bio je posvećen standardnim džez kompozicijama koje pripadaju main stream-u, a svirali su Ivan Aleksijević, Marko Đorđević, Luka Ignjatović, Slobodan Bata Božanić i Duca Ivanišević. U drugom delu je nastupio sekstet koji je izvodio muziku Majkla Brekera, s tri tenor saksofona, i interpretirao neke kompozicije koje su obeležile život jednog od najvećih tenor saksofonista svih vremena. Muzički urednik Kulturnog centra Slobodan Tanasijević (ujedno i urednik izdanja) istakao je da je ovaj kompakt-disk odlična prilika da se pančevački muzičari predstave široj publici, a istovremeno doprinosi promociji rada ove ustanove kulture.

– Mi smo odlučili da prvenac edicije „Kulturni centar Pančevo live” bude potpuno autentičan. On je dokumentarnog karaktera, nije poliran niti obrađen u nekom studiju, već predstavlja realan tonski zapis sa te večeri. Pustili smo ga sirovog, uz sve nedostatke i prednosti takvog snimka. Ovo je prvo izdanje, a srećna okolnost je što se na njemu nalaze dva značajna pančevačka muzičara – kompozitor i aranžer Robert Hauber i Ivan Aleksijević, koji pronosi dobar glas Pančeva gde god nastupa – rekao je Tanasijević.

On je iskoristio priliku da najavi sledeće izdanje, koje će se pojaviti veoma brzo. Zvaće se „Sentimental journey” i na njemu će biti zastupljeni muzičari koji su nastupali u Kulturnom centru nezavisno od festivalskih programa.

Jubilej značajnog gradskog festivala

„Grrr!” kao feniks i kao most

Malo je gradova koji se mogu pohvaliti deset godina dugom tradicijom negovanja strip-umetnosti, kreativnosti i umrežavanja kreativaca, kao što je to slučaj s Pančevom, koje ima festival „Grrr!”.

Sve je počelo od ideje Saše Rakezića, poznatijeg kao Aleksandar Zograf, i Kulturnog centra, davne 2002. godine. Tada je nastao Internacionalni festival autorskog stripa „Grrr!” i trajao je u tom obliku sve do 2006. godine. Nakon toga su usledile metamorfoze prvobitne ideje.

Najpre se dogodilo „Grrr! Finale”, izložba posvećena istoriji stripa u Srbiji, a ubrzo je usledilo objavljivanje monografije Zdravka Zupana „Vek stripa u Srbiji” (2007) i, najzad, formiran je „Grrr! Program” u obliku u kom danas postoji.

Interesantan naziv ove manifestacije potiče od internacionalno prepoznatljivog uzvika koji se već stotinu godina upotrebljava kako bi se opisali gnev i bunt. On će se teško čuti u autentičnoj životnoj situaciji kao izraz besa, već je ipak vezan za domen stripa (i neformalne pisane komunikacije na savremenim društvenim mrežama). Prepoznatljivog naziva i poruke koju sa sobom nosi, ovaj festival je uspeo gotovo nemoguće – da privuče strane umetnike u Pančevo i napravi od lokalne sredine globalno prepoznatljiv brend. Tokom protekle decenije na njemu je gostovalo mnogo umetnika iz dalekih zemalja i svi oni su stvarali nove stripove, inspirisane našim gradom.

Mnogi od tako nastalih stripova objavljivani su u nedeljniku „Pančevac” i književnom časopisu „Kvartal”.

Izložba posvećena jubileju otvorena je 4. juna u Galeriji savremene umetnosti i može se opisati kao kolaž svega značajnog što se na festivalu dešavalo. Između ostalog, publika ima priliku da se podseti gostovanja eskimskog umetnika Alutuka Ipelea, kao i britanske umetnice Li Kenedi, koja je u svojim stripovima posebnu pažnju posvetila hotelu „Tamiš” i stanju u kome je zatekla taj objekat. Zanimljivo je bilo podsetiti se i strip-crtača, muzičara i bivšeg prodavca cipela, poznatijeg kao Mr Spiral. On je organizovao niz radionica u vreme trajanja „Grrr! Festivala”. To je uključivalo sesije crtanja na cipelama, uz imitiranje ambijenta prodavnice u kojoj je radio, a radovi kreirani tim povodom bili su predstavljani njegovim „mušterijama”. Zanimljivih događaja i odličnih nastupa (između ostalih, koncerte su održali Dorit Chrysler, Rita Braga, Dame Darcy i pisac Slobodan Tišma) bilo je sijaset, a muzika je od početka važan segment manifestacije. Međunarodno interesovanje pratilo je ovaj festival od samog početka i jedan od najobimnijih prikaza o njemu objavljen je već prve godine održavanja u „The comics Journalu”, praktično najvažnijem časopisu u Americi koji se bavi teorijom i vestima u oblasti stripa.

– Današnji „Grrr! Program” je poput feniksa iz pepela ponovo pokrenuo čitavu ideju prvobitnog „Grrr! Festivala”. Verujem da je „Grrr!” skratio put mnogim ljudima koji se bave stripom. Rekao bih da je neka naša mala pobeda to što sada postoji već nekoliko autora koji se bave stripom i činjenica da je „Elektrika” postala izdavač koji objavljuje stripove s veoma dobrim odzivom u inostranstvu. Naša misija je da spojimo različite realnosti i da svoju realnost približimo tom velikom svetu. S druge strane, zapravo sam iskoristio prisustvo svih tih ljudi da bih doneo neku svežinu ovom gradu. Svaki put kada imamo neko dešavanje, okupi se mnogo posetilaca i umetnika koji žive izvan ovog grada, često i iz inostranstva.

Neki od njih su se čak i nastanili u našem gradu. U svetu se strip-dešavanja uglavnom održavaju u gradovima veličine Pančeva ili manjim. To je zgodno zato što ljudi koji tu dođu imaju prisan kontakt i lakše se ostvari razmena ideja – rekao je Aleksandar Zograf, ponosan na uspeh i domete lokalno-globalnog festivala na čijem je čelu već čitavu deceniju.

Izložba traje do subote, 9. juna.

Ne propustite „Eks teatar fest”

Festival na granici i u traganjima

Pozorišna ostvarenja mladih neafirmisanih autora * Nagrada publike najmerodavnija

Novi, 41. festival eksperimentalnog, alternativnog, niskobudžetnog i angažovanog pozorišnog izraza „Eks teatar fest” biće održan u našem gradu od četvrtka, 7. juna, do nedelje, 10. juna, na nekoliko lokacija. Ukupno će biti prikazano sedam predstava, a pozorišni program će pratiti izložba plakata i redovne diskusije o prikazanim delima. Organizator je Dom omladine Pančevo, a uloga selektora festivala ove godine je pripala reditelju Vladanu Đurkoviću. Čitav projekat je realizovan sredstvima iz budžeta Grada Pančeva i uz podršku brojnih prijatelja festivala.

Prema rečima selektora, ove godine su u program uvrštene predstave koje su nastajale na fakultetima kao završni ispiti studenata, a neke od njih su kao gotova dela dospele na repertoare gradskih pozorišta. Želja reditelja Đurkovića bila je da se na „Eks teatar festu” prikažu umetnički dometi i ostvarenja mladih umetnika koji još nisu našli svoje mesto pod okriljem institucija, već i dalje tragaju i nalaze se na granici, razapeti između anonimnosti i slave, projektnog i institucionalizovanog.

– Samim tim što radim u omladinskom pozorištu „Dadov”, ja sam se već opredelio za to da radim s mladim, neafirmisanim glumcima. Tako je i ova selekcija morala da prođe u tom znaku. Bilo mi je zanimljivo da se zajedno bavimo pitanjem šta je to što deli predstave koje su ušle u institucije od onih koje još uvek nisu došle na repertoare. U suštini, kada mladi ljudi završe fakultet, oni kao početni kapital dobiju tu neku predstavu koju urade pod mentorstvom profesora i njima je u cilju da to negde zaigra.

Često nisu umetnički kriterijumi ti koji presude da li će se neka predstava naći u nekom od zvaničnih pozorišta – rekao je selektor i nagovestio u kom će pravcu teći diskusije tokom festivala.

Snežana Manasić, urednica pozorišnog programa Doma omladine, naglasila je da je novina ove godine to što će po prvi put Festival imati svoju predstavu u vreme trajanja samog „Eks teatar festa”. To je ujedno i drugi put u dugoj istoriji ove manifestacije da ovaj festival napravi i sopstvenu produkciju. Dušan Sinđić, jedan od koordinatora festivala, ispričao je više detalja o tom komadu pod nazivom „Mnogo buke ni oko čega”, u režiji Ane Popović i Marije Lipkovski. Rad na predstavi je trajao oko dva meseca, a rad s glumcima-amaterima podrazumevao je i pripremne radionice glume, koje je za njih držala Alisa Lacko. Oleg Misirača, takođe koordinator, govorio je o raznovrsnom ovogodišnjem programu i na kraju podsetio prisutne predstavnike medija na pozorišnu istoriju Pančeva i na to kako se nekada publika odnosila prema svojim herojima „na daskama koje život znače”.

– Poslednjeg dana festivala biće upriličena dodela nagrada. Ove godine imamo nagradu publike, što je možda i najmerodavnije. Ako pogledamo malo pozorišnu istoriju grada Pančeva, kao i memoare Joakima Vujića i njegove pozorišne trupe, možemo pronaći veoma interesantne detalje. Joakim je pisao da je pančevačka publika bila ta koja je ocenjivala glumu trupa koje su dolazile u grad. Ako je trupa bila dobra, ostajali su mesec dana u gradu i uživali, a u suprotnom, kako je napisao Vujić, terali su ih vilama iz grada. Na osnovu te tradicije mi ćemo dodeliti nagradu publike. Svaki put kada posetioci budu ulazili na predstave, dobijaće listić s ocenama, koje će nakon završetka ubacivati u kutiju. Ti glasovi će biti prebrojani, napraviće se statistička sredina i tako će biti odlučen pobednik ovogodišnjeg „Eks teatar festa” – rekao je Misirača, ponosan na pozorišnu tradiciju pančevačke publike.

S obzirom na to da je deo predstava predviđen za igranje na otvorenom prostoru, nadamo se da će vreme narednih dana biti povoljno. Detaljan program možete pročitati ispod ovog teksta. Ne propustite ovu priliku, dođite na „Eks teatar fest”, glasajte za svoje favorite i pokažite da je publika u ovom gradu i dalje spremna da bodri prave umetničke napore mladih autora.

Program

Četvrtak, 7. jun

20 sati, ispred fontane u parku, kod „Krsta” – predstava „Mnogo buke ni oko čega”

22 časa, Studentski dom – svečano otvaranje festivala i izložba „Pozorišni plakat” Filipa Popovića

Petak, 8. jun

19.30, Studentski dom – predstava „Tigar”

21 sat, plato ispred hotela „Sloboda” – „Orkestar Titanik”

23 sata, „Studio 21” – tribina

Subota, 9. jun

18 časova, Studentski dom – predstava „Iza božijih leđa”

21 sat, Studentski dom – „Tre sorelle”

23 sata, „Studio 21” – tribina

Nedelja, 10. jun

19.30, Studenski dom – „Kraljice”

21 sat, Studentski dom – „Mr. Dolar”

23 sata, „Studio 21” – tribina, dodela nagrada i svečano zatvaranje „Eks teatar festa”

Majski dani knjige (2)

Manifestacija koja spaja različite kulture

Fenomen neoosmanizma i savremeni turski identitet * Gostovanje dobitnika ovogodišnje NIN-ove nagrade privuklo pažnju posetilaca

Publika je naročito bila zainteresovana za gostovanje Slobodana Tišme

Treći dan manifestacije „Majski dani knjige” u sredu, 30. maja, počeo je skupom saradnika i urednika časopisa „Čitalište”. U okviru dečjeg programa, u predvečerje je predstavljena knjiga „Jovan s planine galebova” Jensa Albuma (u Gradskoj biblioteci), a u isto vreme i „Turci u Podunavlju” Olge Zirojević (u Istorijskom arhivu). Među posećenije programe ovogodišnje svetkovine knjiga mogu se uvrstiti gostovanja niškog pisca Dejana Stojiljkovića i renomiranog profesora i diplomate dr Darka Tanaskovića.

Kosovski boj u žiži

Dejan Stojiljković, autor bestselera „Konstantinovo raskršće”, i pisac Vule Žurić predstavili su Stojiljkovićev novi roman „Duge noći i crne zastave”. Reč je o prvom delu petoknjižja koje će se ticati pretkosovskog, kosovskog i pokosovskog perioda srpske istorije.

Ovo delo je interesantno zato što nije klasična istorijska priča; obrađena je na neobičan način i može se pripisati autorovom modernom pristupu književnosti.

– Kao što je u priču o borbi okupatora od 1941. do 1945. u Niš uveo ne samo četnike i partizane već i vampire, i od toga napravio klasičnu horor priču, tako ovde imamo perfektan siže za akcioni film.

Tu su tri superheroja, među kojima je najslabiji Miloš Obilić, što već ukazuje na neobičnost. Oni su na jednoj tajnoj misiji u dubini turske teritorije – rekao je Vule Žurić.

Pored novog Stojiljkovićevog romana, predstavljen je i strip „Konstantinovo raskršće”, prvi deo, koji je izašao iz štampe nekoliko dana pre ove prezentacije. Autor ga je uradio s Draganom Paunovićem, koji ga je odlično uobličio, te su na ovaj način spojena dva medija, dve publike.

O fenomenu neoosmanizma

Profesor Darko Tanasković govorio je o turskoj kulturi između prošlosti i budućnosti.

On je naglasio da se praćenjem kulturnih kretanja u poslednjih 20–30 godina može opipati bilo turske nacije i opisati trenutak koji dugo traje. U podužem, iscrpnom izlaganju naš poznati orijentalista oslikao je veliku dilemu savremene turske kulture između određene prošlosti i neizvesne budućnosti. Veliki izazov turske sadašnjosti predstavljaju napori da se uspostavi prava stvaralačka veza sa sopstvenom prošlošću. Reč je o vezi prekinutoj dvadesetih godina prošlog veka, kada je Ataturk sproveo radikalnu reformu turskog društva, odvajajući Turke jednim brutalnim rezom od osmanskog nasleđa, što je slučaj bez presedana u istorijama različitih naroda. Jedan od naziva ovog predavanja mogao je glasiti i „Kulturna dimenzija neoosmanizma”, a reč je o fenomenu mnogo većih dubina nego što se u prvi mah čini, koji je okosnica savremenog turskog identiteta.

Poslednji program bio je posvećen turskom piscu Gokčenuru Č. i njegovoj zbirci pesama „U svetu smo mi, u svetu su reči, ovde je sve tako savršeno” u prevodu Vesne Gazdić. Autor, inače gost Beogradskog poetskog festivala „Trgni se”, urednik knjige Milan Dobričić i Jasmina Topić razgovarali su o prvoj izabranoj knjizi poezije Gokčenura Č. Pored toga što je publika mogla da čuje stihove na turskom i srpskom jeziku, saznala je i neke detalje iz biografije pesnika i prevodioca, a bilo je reči o savremenoj književnoj sceni u Turskoj.

Završnica „Majskih dana” i NIN-ov laureat

Poslednji dan festivala vratio je publiku na domaću književnu scenu. Gostovao je pisac i muzičar Slobodan Tišma, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade. Najviše reči bilo je o njegovom nagrađenom romanu „Bernardijeva soba”, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. U konkurenciji je ove godine bilo 106 dela, a u najuži izbor ušlo je šest romana. Pored „Bernardijeve sobe”, tu su bili i „Majn kampf” Svetislava Basare, „Almaški kružoci lečenih mesečara” Franje Petrinovića, „Oda manjem zlu” Voje Čolanovića, „Sasvim skromni darovi” Uglješe Šajtinca i „Kontrolni punkt” Davida Albaharija.

Nagrađeno delo se, prema rečima žirija, izdvojilo osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i ono izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima. U žiriju su ove godine bili književni kritičar i pisac Vasa Pavković (predsednik žirija), Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov, prof. dr Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

Pored autora, književnoj večeri je prisustvovao i urednik Laslo Blašković, a u ulozi voditelja bio je Vule Žurić. Tišma je pričao o svom neuobičajenom putu na polju književnosti. U početku se bavio samo poezijom. Poznavaoci istorije muzičke scene znaju da je Tišma osnivač kultnih novotalasnih bendova „Luna” i „La strada”.

Vule je podsetio publiku da je ovaj pisac gostovao i na „Grrr! Festivalu” pre osam godina, kao muzičar. Tek u poznim četrdesetim godinama on se okrenuo pisanju proze, ali bilo je potrebno da prođu godine da bi prihvatio sebe kao proznog pisca.

„Bernardijeva soba” je delo koje je imalo neobičan početak. Tišma je napisao priču s temom „olupine” za jedan časopis, a zatim je shvatio da je to u stvari početak romana, njegovo prvo poglavlje. Nastavio je da piše i poglavlja su se ređala jedno za drugim, bez nekog plana. Četiri meseca su bila dovoljna da nastane prva verzija romana, koju je dopunjavao i prerađivao narednih godinu i po dana. Publika je imala priliku i da čuje delove iz ovog romana, koje je čitao autor.

Ovogodišnje „Majske dane knjige” zatvorilo je predavanje „Turska književnost – juče, danas, sutra”, koje je održala doc. prof. Mirjana Marinković s Katedre za turski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Uz to, u saradnji s Domom omladine, u letnjoj bašti je (kao što je publika navikla da čuje četvrtkom) održan „Džez eksperiment”, na kome nastupio Kvintet Nikole Stajića.

Noć posvećena umetnosti

Šetnja kroz umetničke prostore

Manifestacija pod nazivom „Noć otvorenih ateljea” održaće se po drugi put u Srbiji, i to 9. juna, od 17 do 24 časova. Istovremeno će se odvijati u čak 34 grada širom naše zemlje i mnogi umetnici će učestvovati u ovom događaju. Te noći mnogi umetnički ateljei i drugi prostori biće otvoreni za posetioce. Publika će u neformalnom druženju s domaćinima imati prilike da izbliza vidi svet u kom nastaju umetnička dela i da oseti deo te često boemske atmosfere. U nekim od gradova autori koji nemaju svoj prostor organizovaće grupne izložbe, a jedan deo dešavanja će se odvijati i na otvorenom prostoru, čime će biti ostvarena neposredna interakcija s publikom. Ulaz se ne plaća ni na jednom od događaja i treba reći da čitava ideja predstavlja odličan način afirmacije umetnosti i daje odličnu priliku mladim autorima da predstave svoj rad široj publici.

U našem gradu brojni ateljei će takođe biti otvoreni te noći, a Udruženje likovnih umetnika „Svetionik” je najavilo svoje učešće. Otvorena će biti i vrata galerije „Dvorište”, ateljea Emila Sfere (u ulici Vuka Karadžića 6, na 11. spratu), kao i mnogih drugih mesta. Ne propustite priliku da se družite sa slikarima i osetite magiju stvaranja umetnosti.

Filmski ciklus u „Elektrici”

Stvaralaštvom protiv predrasuda

Tokom dva dana, koliko je trajao filmski festival „4 h 4”, održan 30. i 31. maja, prostor galerije „Elektrika” bio je rezervisan za specifičnu i angažovanu umetničku borbu protiv predrasuda. Četiri filma izabrana za prikazivanje tom prilikom posebna su upravo po tome što se bave specifičnim, često kontroverznim društvenim temama koje drugi često izbegavaju. Filmovi potiču sa sve četiri strane sveta (otuda i jedna četvorka u nazivu) i svaki od njih pokušava da osvetli probleme dece i adolescenata u sredinama koje manipulišu njima i koriste dečju naivnost za ostvarivanje svojih ciljeva. Pored toga, autori festivala su želeli da edukuju gledaoce i da ih upute i na one tokove medija koji nisu komercijalizovani i u žiži interesovanja šire publike.

Projekcija je od gledalaca zahtevala bar osnovno znanje engleskog jer su filmovi projektovani s titlovima na tom jeziku.

Festival je počeo filmom „Love & Pop” japanskog reditelja Hideakija Ana.

On tematizuje otuđenje japanskog društva i bavi se „kompenzacijskim” sastancima između srednjoškolki i starijih biznismena.

Priča je prikazana iz perspektive devojke koja se nalazi na prelazu između fantazije bezbrižne adolescencije i surovog robno-novčanog sveta Japana.

Drugi film prikazan prvog dana bio je „Prinzessinnenbad” nemačke rediteljke Betine Blumner. To je priča o tri problematične devojke koje prolaze kroz period sazrevanja.

Svaka na svoj način percipira svoj doživljaj stvarnosti i na autentičan način učestvuje u rešavanju ličnih problema.

Drugi dan festivala počeo je američkim filmom „Jesus camp” rediteljki Hajdi Juing i Rejčel Grejdi. U pitanju je zaista šokantno filmsko ostvarenje, koje je izazvalo mnogo polemike u Americi.

Nakon prvog prikazivanja u toj zemlji, kamp o kojem se govori u filmu je zatvoren, a sam dokumentarac je postao predmet otimanja između antikonzervativnih struja. Na prilično uznemirujući način prikazano je „obrazovanje” (tačnije–dresura) dece, budućih TV evangelista, putujućih trgovaca Biblijom i američkih verskih ratnika.

Načini na koji se manipulisalo dečjom svešću i ispiranje mozga koje su mališani doživljavali zaista su zastrašujući, a pojedine scene su vrlo potresne. Poslednji je prikazan francuski film „Johnny mad dog” reditelja Žana Stefana Sovera. On se bavi šokantnom dečjom vojnom jedinicom, sastavljenom od siročadi koja se bori u građanskom ratu u Liberiji.

Knjige ko je se gutaju

Slavuj u kandžama zmaja

(„O Zmaju”, Laza Kostić, Matica srpska, Novi Sad, 1989)

Postoje knjige koje nadilaze vreme i sredinu u kojoj su nastale. To su dela napisana za buduće generacije čitalaca, za neka slobodnija i emancipovanija pokolenja koja će umeti veštije i nepristrasnije da tumače napisano, posve oslobođena bilo kakvih ličnih animoziteta u odnosu na autora i istorijsko razdoblje. Takve „jurodive” knjige mogu napisati samo neobični duhovi, oni po kojima se mere dostignuća čitave epohe.

Jedan takav gorostas našeg romantizma je zasigurno pesnik Laza Kostić.

Nažalost, za života nedovoljno shvaćen, često prezren, na udaru kritike, stalna meta palanačkih ogovaranja, vazda sumnjiv ugarskim agentima, rečju, persona koja se nikako nije uklopila u ondašnji vojvođanski milje. Onda ne treba da čudi zašto se ovaj ljubitelj visoke stilizacije obrušio na svog ličnog prijatelja, pesnika Jovana Jovanovića Zmaja.

Iako na momente svirep, a gotovo uvek sarkastičan, Kostić je u knjizi „O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovu pevanju, mišljenju i pisanju i njegovom dobu” dao najoriginalniju i najminuciozniju analizu poezije i možda najživlji portret pisca koji je kod nas napisan. Nema mnogo dileme da su one pesme koje je Kostić proglasio za najbolje – najbolje, a da su one koje je ocenio kao ništavne, to uistinu i bile.

Njegova polemička knjiga je i danas pravo remek-delo.

Sugestivna, prodorna, iskrena, dramatična. Malo je u svetskoj književnosti takvih dela koja bi po svojim kvalitetima mogla da pariraju ovoj duboko analitičkoj, oštroumnoj i temeljnoj studiji.

Izgrađena na „suprotici” dvaju oponentnih poetskih elemenata, „slavujskog” i „zmajskog”, ova knjiga otvara poetička pitanja koja još uvek predstavljaju predmet raznih polemika. „Knjiga o Zmaju” se temelji na psihološkoj rascepljenosti pesnikove ličnosti, koja neprestano varira i kreće se od tananog lirizma ka tendencioznoj poeziji. Kostić je s velikom dozom ironije osporavao to što njegov pesnički sabrat uništava liriku na brutalan način, mešajući je sa dnevnom politikom.

Počinje „Novo doba”

Nesvrstani strip u žiži

Već tri godine zaredom, na različitim lokacijama u Beogradu i Pančevu održava se festival „Novo doba”, u organizaciji udruženja „Turbo Comix”. Ove godine program će trajati od 5. do 10. juna. Lokacije na kojima će se sve dešavati su Centar za kulturnu dekontaminaciju, Kulturni centar „Reks”, Kulturni centar „Grad”, prostorije „Ineks filma” u Beogradu, kao i Galerija savremene umetnosti, galerija „Elektrika” i Dom omladine u Pančevu.

Autori festivala su najavili da ova godina donosi brojne novine u kvantitetu i kompleksnosti. Po običaju, „Novo doba” pruža prošireni pogled nezavisne scene, a program se sastoji iz svakodnevnih izložbi, koncerata, videoprojekcija i radionica.

Dešavanja prati i obiman katalog, u kom su objedinjeni radovi autora iz celog sveta. Muzički program okuplja veliki broj izvođača svrstanih van glavnih tokova i dominantnih scena. Zvučna slika festivala obuhvata nojz, treš-hop, bas-gitare, improvizaciju, teški ambijent, penzionerske horove i sve ono što se inače ne može spojiti (kao ni izdvojiti) prema nepisanom pravilu ove manifestacije. Posebna pažnja biće posvećena i sito-štampi i starim video-zapisima.

U Pančevu će se program odvijati 9. i 10. juna na nekoliko lokacija, i mi vam prenosimo predviđen raspored dešavanja.

Program „Novog doba”

Subota, 9. jun

16.30, krov zgrade u Ulici braće Jovanovića 33 – izložba i predstavljanje knjige „Distorted mirror” izdavačke kuće „Elektrika”

17 časova, Galerija savremene umetnosti – zatvaranje izložbe „10 godina ’Grrr!’”

17.30, hol Gradske uprave – otvaranje izložbe „Pat moriarity”

18 sati, „Elektrika” – razgovor o izložbi i projekcija filma u saradnji sa strip-crtačima Aleksandrom Zografom i Dejvidom Tofolom

20 časova, plato ispred Kulturnog centra – koncert „Arbe garbe”

22 sata, Dom omladine – koncert na kom nastupaju „Crni Pek: spomenar devedesetih”, „Dr. Fuzz combo orchestra”, „Fast deadboy”, „Alone”, „Dve Bajage”...

23 sata, Dom omladine – sito-štampa, fanzin „Ceger” i Dunja Janković

Nedelja, 10. jun

17 časova, galerija „Elektrika” – prezentacija „Medijska arheologija”

19 časova, Galerija savremene umetnosti – izložba stripova i crteža

20.30, Dom omladine Pančevo – instalacija i performans „Sjeverozapadno od jugoistoka, Neven Korda”, grupna izložba „Treće doba – zlatno doba”

21.30, bašta Doma omladine – koncert, nastupaju Matt Carlson, „Klopka za pionira” i Ilan Manouach

Odlična izložba radova mladih autora

Duh starog Pančeva

Prostor budućeg legata Bate Mihailovića otvoren za mlade stvaraoce * Zaboravljene epohe sačuvane u detaljima na starim objektima

Prisutne je pozdravila Nada Berkuljan, članica gradskog veća zadužena za kulturu

Osam mladih autora došlo je na ideju da sačuva od zaborava duh minulih vremena u našoj varošici i osvetli nepravedno zapostavljene, neme svedoke istorije grada. Uz pomoć Kancelarije za mlade, nastala je izložba pod nazivom „(Ne)zaboravljeno Pančevo”, a 1. juna naši sugrađani su imali priliku da prisustvuju njenom otvaranju u prostorijama budućeg legata Bate Mihailovića. Svi autori su članovi reaktiviranog foto-kluba Doma omladine, u čemu treba tražiti lepu simboliku i dokaz da su mladi Pančevci i te kako zainteresovani za negovanje istorije i kulturnih vrednosti svog grada.

Stare fasade, detalji iz starih zgrada, zvona i razni ukrasi slikani su iz različitih perspektiva, a autori su se trudili da svaka fotografija prenese neku poruku. Njihov osnovni cilj je pre svega da pokušaju da ukažu na sitnice koje obično većina ljudi ne primećuje i uništava, nesvesna njihovog kulturno-istorijskog značaja. Na svu sreću, Sonja Barna, Nebojša Nadrljanski, Aleksandra Hrib, Marija Pantelić, Mladen Karadžić, Zoran Kompar, Božidar Teodorović i Dušan Sinđić načinili su prvi korak i sve nas podsetili na lepotu običnih stvari koje grade istoriju.

– U ovom prostoru će biti legat našeg nekadašnjeg sugrađanina, poznatog slikara Bate Mihailovića. Slike su iz Pariza stigle u Beograd i nalaze se u Narodnom muzeju. Ovih dana ćemo sigurno ići da pogledamo sve što je stiglo, biće urađena stručna obrada materijala i videćemo šta će dobiti Pančevo i koliki će biti obim onoga što će predstavljati legat Bate Mihailovića – rekla je Nada Berkuljan, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i informisanje.

Ona je najavila da će u narednom periodu biti urađena adaptacija drugog dela prostora legata, u kome će najverovatnije biti depo slika. Prema želji Bate Mihailovića, mladi umetnici će uvek moći da nastupaju ili izlažu svoje radove u prostoru njegovog legata.

Dušan Sinđić, jedan od autora ove izložbe, istakao je da vlasnici starih kuća često tokom renoviranja ne vode računa o skrivenoj lepoti starih stvari.

– Ovo je prva izložba Foto-kino kluba. Na njoj su zastupljene fotografije detalja sa starih kuća, zidanih krajem 19. i početkom 20. veka, koje polako iščezavaju. Želeli smo da skrenemo pažnju na činjenicu da vlasnici pri renoviranju kuća čak i uništavaju stare objekte i detalje na njima. Na primer, menjaju prozore i vrlo je moguće da za dvadese tak godina više nećemo imati kibic-fenstere. Zato smo ovom izložbom želeli da skrenemo pažnju vlasnicima da vode računa o zanimljivim ukrasima na tim starim kućama – poručio je Sinđić, izuzetno zainteresovan za očuvanje starog duha Pančeva.

Svečanoj atmosferi na otvaranju doprineo je i minikoncert naše poznate mlade harfistkinje Ane Brateljević. Ona je krajem maja, u foajeu Kulturnog centra, održala zapažen solistički koncert na pedalnoj harfi, izvevši zahtevan, klasičan repertoar, sastavljen od virtuoznih kompozicija napisanih za taj instrument. Za otvaranje izložbe izabrala je nešto drugačiji program, na nepedalnoj harfi, sa zvucima bluza, španske i irske muzike i drugih muzičkih stilova.

– Želela sam da publiku upoznam s tim da harfa ne mora da bude upotrebljena samo u klasičnoj muzici i da na njoj mogu da se izvedu i drugi muzički stilovi. Mislim da je to put kojim treba ići da bismo i našoj mlađoj publici učinili naš instrument pristupačnijim i da bi ona poželela da dođe na koncert klasične muzike. Iskoristila bih priliku da zahvalim što sam pozvana da sviram u ovom prostoru, budućem legatu Bate Mihailovića. Zaista je velika čast da budem među prvima koji su nastupili ovde – rekla je ova mlada muzičarka.

Ona je dodala i to da je oduševljena samom izložbom i da je posebno raduje to što su u pitanju mladi autori.

Koncert u Domu vojske

Poletna igra najmlađih ansambala

Kulturno-umetničko društvo „Stanko Paunović NIS–RNP” predstavilo je svoje najmlađe članove velikim koncertom u dvorani Doma Vojske Srbije, održanim 1. juna, u prisustvu brojne publike. U programu je učestvovalo deset dečjih ansambala uzrasta od pet do 17 godina. Na sceni je bilo oko 400 mladih igrača i muzičara, koji su svojom igrom, pesmom i nadahnućem pokazali da su dostojni naslednici ansambla veterana i prvog ansambla, koji su ih ovog puta bodrili iz publike.

Najmlađi igrači „Paunovića” izveli su 13 koreografija i time na slikovit način predstavili igračku i pevačku tradiciju srpskog naroda.

Programom je bio obuhvaćen veći deo srpskog etničkog prostora – od Crne Gore, preko Bele Krajine, Banata, Jadra, okoline Beograda, Šumadije, Like, Crne Trave i Gornje Pčinje, do Svrljiga. Ovo je ujedno bila i prilika da publika pogleda koreografije koje su nagrađene zlatnim plaketama na muzičkom festivalu dece Vojvodine, a to su prikaz lazaričkog običaja i igre iz Gornje Pčinje u izvođenju dečjeg ansambla viših razreda i igre iz svrljiške kotline u izvođenju dečjeg ansambla nižih razreda.

Ovaj dečji koncert bio je ujedno i generalna proba za koncert svih ansambala KUD-a „Stanko Paunović NIS–RNP”, koji će biti održan na Letnjoj pozornici Kulturnog centra 12. juna, od 20 sati. Publika u prepunoj sali pratila je nastup s velikim oduševljenjem i uživala u tačkama mladih, poletnih i nadahnutih izvođača.