Loša dioptrija

Šetati sa otpacima

Treba razmišljati trezveno: čemu bi uopšte koristile kante za smeće duž Ulice oslobođenja? Naime, ako se prolaznik ne oslobodi otpadaka na raskrsnici između Koteža 1, centra, Tesle i Mise, a reši da ide levom stranom, prva kanta na koju će naići nalazi se tek na trgu kod Zelene pijace i Autobuske stanice! Onome ko je kesicu od sladoleda ili neki drugi otpadak prošetao od Stevana Šupljikca do centra grada sigurno neće smetati da se, bez obzira na to da li se kanta nalazi na predviđenom mestu ili na zemlji (što je čest slučaj), tu oslobodi viška. Stanje nije mnogo bolje ni na desnoj strani Oslobođenja, kao ni u paralelnoj – Ulici braće Jovanovića.

Skupe su kante.

Svetski dan borbe protiv zloupotrebe droge

Deca, marihuana i sedativi

Povodom 26. juna, Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, lekari Zavoda za javno zdravlje Pančevo u sredu, 20. juna, u restoranu Opšte bolnice Pančevo održali su predavanje pod nazivom „Prevencija narkomanije kod mladih”. Tom prilikom bilo je reči o istraživanju upotrebe droga kod mladih u Srbiji i o vrstama psihoaktivnih supstanci i rizicima koje ih prate. Predavanju je prisustvovalo oko 200 zdravstvenih radnika iz pančevačke bolnice i polivalentnih patronažnih službi domova zdravlja iz Južnobanatskog okruga.

Kako se moglo čuti, u Srbiji je osam odsto šesnaestogodišnjaka probalo neku drogu. Najčešće je korišćena marihuana, koju je sedam odsto učenika probalo bar jednom, a posebno su izražene razlike između mladića (devet odsto) i devojaka (četiri procenta). Ova razlika je izražena i kod upotrebe sedativa bez lekarskog recepta, koje je, prema rezultatima istraživanja ESPAD-a iz 2011. godine, bar jednom u životu koristilo 10 odsto devojaka i pet odsto mladića. Procenat učenika koji su probali ili drogu ili sedative bez lekarskog recepta iznosi 16,5 odsto. U poređenju sa 2008. godinom nema značajnih razlika.

Zavod za javno zdravlje preventivno deluje tako što učenike sedmih razreda osnovnih škola na teritoriji okruga već osam godina kontinuirano edukuje o narkomaniji. Edukaciju čine zdravstvena predavanja na temu štetnosti droga i radionice za razvijanje veština odbijanja ponuđenje droge. Svake godine te časove prođe oko 800 učenika iz 23 južnobanatske škole. Uz dobru saradnju i zainteresovanost škola ovakav vid rada biće nastavljen i u školskoj 2012/2013. godini.

Cilj ovogodišnje kampanje „Globalna akcija – Zdravo okruženje bez droge” jeste motivisanje mladih za zdrave stilove života. Stručnjaci zavoda podsećaju da uspešne preventivne mere svakako podrazumevaju zajedničko delovanje porodice, škole i zajednice.

Pomoć za Gabrijelu Trifu

Operacija će promeniti sve

Gabrijela Trifu (1981) iz Alibunara boluje od tumora na mozgu. S tom bolešću se nosi već nekoliko godina i nedavno je oslepela. Međutim, za nju još ima nade jer bi se njeno stanje popravilo nakon operacije u Nemačkoj.

Za taj medicinski zahvat potrebno je 40.000 evra. Ukoliko se građani udruže i pomognu porodici Trifu, Gabrijela će već krajem jula otputovati u Nemačku na pregled i verovatno će joj već tada biti zakazana operacija.

Gabrijelina majka je umrla, a otac Josif Trifu je prosvetni radnik koji nema pun fond časova u školi, tako da su njegova primanja prilično skromna. Gotovo sve što zaradi on ulaže u ćerkino lečenje. Gabrijela je bila odlična učenica i bolest ju je otrgla od studija psihologije.

Građani koji žele da pomognu ovoj devojci mogu to učiniti uplatom na račun Gabrijele Trifu : 200416139474-21. Otac i ćerka žive u Ulici Žarka Zrenjanina 22 u Alibunaru. Ovo je njihova najteža životna bitka.

Hitna pomoć

Simptomi trovanja hranom

Leto je za mnoge od nas najdinamičnije godišnje doba.

Bez obzira na to da li putujemo ili se odmaramo nedaleko od domova, vreme koje provodimo u rekreativnim aktivnostima povezano je i s nekim zdravstvenim rizicima. Prema podacima o najčešćim boljkama koje su ovih dana imali naši sugrađani, ti rizici se uveliko ispoljavaju. Alergije, kožne infekcije, krpelji, zapaljenja uha i ždrela, stomačne tegobe i traume povećale su broj ambulantnih pregleda. Ovome treba pridodati hipertenzije, kolapse, alkoholisanost i saobraćajni traumatizam kao najčešće razloge za intervencije u kućnim uslovima i na javnom mestu.

Putovanje i godišnji odmor moraju se dobro isplanirati uz preduzimanje preventivnih aktivnosti koje su bitne za naše zdravlje. To se posebno odnosi na osobe s hroničnim tegobama. Po pravilu, ovi pacijenti treba da ponesu dovoljno lekova za ceo period svog odmora, vodeći računa da im budu pri ruci za vreme putovanja kako se ne bi zagubili. Iako mnogi praktikuju da putuju u kasne sate, statistike govore da su alkohol, premorenost i loša vidljivost noću razlozi za veći broj saobraćajnih nezgoda s fatalnim posledicama. U samom mestu boravka veoma je važno kakvi su uslovi pripremanja i čuvanja hrane, održavanja lične higijene i snabdevenosti vodom. Trovanje hranom najčešće se dešava usled konzumiranja termički nedovoljno obrađenih mesnih prerađevina, kontaminiranog sirovog povrća i nepasterizovanih mlečnih proizvoda. Važno je da se pridržavamo nekih pravila kako bismo umanjili rizike trovanja hranom.

Skuvanu ili odmrznutu hranu moramo što pre da upotrebimo, a njeno držanje na sobnoj temperaturi ne sme biti duže od dva sata (jedan sat na 32 stepena Celzijusa). Sirovo meso i ribu treba da držimo odvojeno od druge hrane, pogotovo od povrća koje nameravamo da koristimo u salatama. Obavezno je pranje ruku i noževa posle obrade sirovog mesa.

Pre konzumiranja, voće i povrće moramo temeljito oprati. Temperatura čuvanja hrane u frižideru ne sme biti viša od pet stepeni Celzijusa.

Simptomi trovanja hranom se razlikuju zavisno od mikroba koje smo uneli, ali se najčešće ispoljavaju mučninom, povraćanjem, bolom u stomaku,prolivom i temperaturom. U najvećem broju slučajeva, ovi znaci se brzo i spontano povlače.

Nekada je potrebno da unosimo manje nemasne obroke i adekvatan rastvor koji možemo i sami da napravimo (pola kafene kašike soli, pola kafene kašike sode bikarbone, četiri velike kašike šećera na litar prokuvane vode). Ukoliko su simptomi uporni i ozbiljni, telesna temperatura viša od 38 stepeni, s jakim bolom u stomaku i nemogućnošću unosa tečnosti i hrane i s eventualnim sluzavim i krvavim stolicama, obavezno je potražiti pomoć lekara.

Realizacija projekta „Angela”

Sigurna kuća u sigurnim rukama

Pokrajinski Sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodine odobrio je finansiranje projekta „Angela” Centra za socijalni rad „Solidarnost” Pančevo. Ciljevi tog projekta jesu upoznavanje stanovnika Južnobanatskog okruga s novim resursima naše lokalne zajednice i podizanje svesti građana i građanki o neprihvatljivosti nasilja kao modela ponašanja, ali i povećanje senzibilizacije javnosti za problem porodičnog nasilja.

Realizacija programa trajaće narednih šest meseci, kako u našem gradu tako i u celom Južnobanatskom okrugu. Tokom tog perioda biće izrađena internet prezentacija Sigurne kuće, i osmišljen i odštampan propagandni materijal, koji će biti deljen prilikom obilaska južnobanatskih centara za socijalni rad i u okviru predavanja i tribina na temu zaštite žena i dece žrtava porodičnog nasilja. Takvi događaji će biti organizovani u radnim organizacijama u kojim prevashodno rade žene.

Štampani materijal i usmena informacija biće dostupni građanima i građankama i tokom obeležavanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” na štandu koji će od 25. novembra biti postavljen u centru grada. Kroz ovakve aktivnosti svi zainteresovani imaće mogućnost da se upoznaju s radom Sigurne kuće i uslugama koje ona pruža (SOS telefon, savetovalište za žrtve porodičnog nasilja itd).

„Nastavak rada na ostvarivanju naših ciljeva u sprečavanju i rešavanju slučajeva nasilja u porodici i nasilja nad ženama omogućila je Gradska uprava Pančeva finansiranjem projekta „Angela 2”. Realizacijom ovog projekta uticaće se na smanjivanje tolerancije prema nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, razvijanje sistema preventivnih mera i mera podrške za izlazak iz nasilja”, navodi se u saopštenju Centra za socijalni rad – Sigurna kuća.

Zaposleni u toj ustanovi su zahvalili pokrajinskom Sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Sekretarijatu za javne službe i socijalna pitanja Grada Pančeva na ukazanom poverenju i pruženoj finansijskoj podršci u realizaciji tih ciljeva.

Prezentacija pokrajinskog Sekretarijata za mlade

Poboljšati život mladih

Novi ciljevi i prekogranična saradnja

Predstavnici pokrajinskog Sekretarijata za omladinu i sport predstavili su u sredu, 27. juna, u Omladisnkom resursnom centru IPA projekat prekogranične saradnje pod nazivom „Jadranska mreža mladih”, koji sprovode s partnerima iz nekoliko italijanskih provincija i Hrvatske. Tokom realizacije tog projekta biće napravljena baza podataka o omladinskim organizacijama, na osnovu koje će oni moći da sarađuju.

Pored toga ideja je i da državni službenici koji se bave mladima steknu nova znanja radi poboljšanja omladinske politike u Vojvodini.

Nakon ove prezentacije održan je i okrugli sto u kom su učestvovali predstavnici pančevačkih omladinskih organizacija. Predstavnici Sekretarijata želeli su da čuju kakve su sve projekte organizacije iz Pančeva sprovodile, koliko su aktivne i ko im je ciljna grupa. Ovi podaci biće objavljeni u bazi podataka u okviru sajta „Jadranske mreže mladih”, čime će ove organizacije biti promovisane, a biće im omogućeno i da lakše pronađu partnere iz drugih zemalja. Jovana Reba, savetnica u Sekretarijatu, želi da vidi kakva je situacija na terenu, kakvi su problemi s kojima se mladi susreću i kako pokrajinske vlasti na njih mogu da odgovore. Ona je rekla da na ovaj način oni žele da čuju smernice za razvijanje omladinske politike u Pokrajini. Objasnila je da se na pokrajinskim konkursima za dodelu novčanih sredstava prijavljuje veliki broj organizacija, ali zbog ograničenog budžeta ne mogu svi da dobiju novac koji traže i da su se zbog toga odlučili da promene ciljeve, odnosno da podrže projekte koje sprovodi više organizacija na većoj teritoriji.

– Želimo da podstaknemo saradnju između nevladinih organizacija i, na primer, kancelarija za mlade i obrazovnih institucija, da zajedno rade kako bi obuhvatili više gradova ili sela i na taj način menjali stvari u svojim sredinama – dodala je Jovana Reba.

Ovakvi okrugli stolovi organizovani su u Bečeju, Kikindi i Staroj Pazovi, a Jovana Reba je zaključila da su problemi s kojima se susreću mladi svuda isti – zapošljavanje na prvom mestu, a zatim apatija. Međutim, u svakoj sredini postoje mladi koji bez obzira na loš materijalni položaj rade na poboljšanju života svojih vršnjaka, najčešće bez novčane nadoknade. Shodno tome, budući zadaci pokrajinskog Sekretarijata biće upravo rešavanje ovih problema.

Upis dece u pančevačke vrtiće

Veliki pritisak na „Dečju radost”

Spiskovi će biti objavljeni do kraja juna * Podsećanje za roditelje: predškolski program je obavezan!

Najlepše je u društvu vršnjaka

Jedna od čestih tema među roditeljima dece predškolskog uzrasta ovih dana svakako je ona o upisu mališana u neki od 17 vrtića Predškolske ustanove „Dečja radost”. Lista čekanja postojala je i ranije, a situaciju je donekle zakomplikovalo to što je zimus zatvoren jedini veći privatni vrtić u Pančevu – „Snežana” na Kotežu 2.

Statistički pregled

Tokom 2011/2012. u objektima „Dečje radosti” bilo je 1.674 dece, a gotovo polovina njih (805) sada je ispisana, pošto je reč o mališanima koji su stasali za školu. Ovog maja je za polazak u vrtić konkurisalo 1.155 dece. Iako, logično, najviše mesta ima za predškolce, može se uočiti da je interesovanje za upis mališana veliko, bilo da oni imaju jednu (njih 194), dve (215), tri (261), četiri (137) ili pet (njih 87) godina.

Prema rečima Ružice Beč, v. d. direktora „Dečje radosti”, kao i godinama unazad, ni sada nisu svi roditelji prijavili svoju decu za predškolski program, koji je obavezan.

– Opštinska evidencija je pokazala da na teritoriji Pančeva ima još dece predškolskog uzrasta. Zbog toga upis za predškolce još nije završen – objasnila je naša sagovornica.

Prilikom upisa prednost su imala deca iz društveno-socijalne kategorije, deca samohranih roditelja, potom mališani čija su oba roditelja zaposlena, oni čiji su brat ili sestra već upisani, kao i treće i svako naredno dete u porodici.

Kako je rekla Ružica Beč, spiskovi upisane dece i tačan broj dece na listi čekanja biće objavljeni do kraja juna.

Razlozi za gužvu

Pritisak na ovu ustanovu je velik. Razlozi za to su jasni – niti ima novih objekata u okviru PU „Dečja radost” niti postoji alternativa u vidu većih privatnih vrtića. S druge strane, usluge koje nudi „Dečja radost” su odlične, a cene su minimalne. Treba li pominjati i nizak standard ljudi i nemogućnost mnogih roditelja da plate osobu koja će im čuvati decu dok su oni na poslu. Novac koji se izdvaja za jedan mesec boravka mališana u vrtiću (oko 4.000 dinara), ponekad je dovoljan da pokrije samo nedelju dana rada dadilje.

Ružica Beč je objasnila da je zatvaranje „Snežane” takođe uticalo na to da se pritisak na PU „Dečja radost” poveća.

S vremena na vreme mogu se čuti sugestije građana da bi grad mogao da otkupi objekat nekadašnje „Snežane”. Međutim, kako saznajemo, postoje određeni finansijski problemi zbog kojih to nije moguće učiniti i mnogo je isplativija izgradnja novih predškolskih objekata. Prvi je na spisku vrtić na Strelištu, koji će biti podignut po principima „zelene gradnje”. Glavni projekat je urađen i prezentovan je javnosti u maju. Kao što smo već pisali, za tu investiciju potrebno je oko 150.000.000 dinara, a potpisivanjem protokola između Grada Pančeva i Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, taj projekat je stavljen u prioritetno razmatranje i finansiranje. Predviđeno je da pokrajinski Fond učestvuje s 30 odsto sredstava, a odstatak treba da obezbedi naša lokalna samouprava.

Abeceda nege, azbuka lepote

Priprema kože za sunčanje

Piše Bojana Ćorluka, kozmetičarka

Sunce je izvor života, ono budi pozitivna osećanja, podstiče proizvodnju vitamina D, blagotvorno deluje na upale kože i ubrzava metabolizam. Umerenost i ograničavanje vremena provedenog u sunčanju se podrazumevaju.

Zabluda je da se može izgoreti samo na plaži. Koži je potrebna zaštita sve vreme kako bi ostala elastična i hidrirana. Boja dobijena u solarijumu nije adekvatna priprema za sunce.

Prvo bi trebalo uraditi piling kože celog tela, čime se uklanjaju izumrle ćelije, potom je treba nahraniti preparatima koji sadrže vitamine A, C i E, kao i koenzim Q-10. Oni će nahraniti kožu i učiniti je elastičnijom, a ujedno sprečiti delovanje slobodnih radikala.

Pravilna ishrana je takođe važna u pripremi kože za sunčanje. Treba konzumirati voće i povrće žuto-crvene boje (dinja, breskva, paradajz...), jer sadrži velike količine beta-karotena koji podstiče proizvodnju melanina i time se ubrzava tamnjenje. Lešnici, bademi i orasi imaju mnogo vitamina E, koji štiti ćelije od delovanja slobodnih radikala i održava elastičnost kože.

Osnovna pravila kojih se treba pridržavati kod sunčanja su poznata, ali treba podsetiti na njih i usvojiti ih. Sunce treba izbegavati od 11 do 16 sati, kada je zračenje najjače. Kremu za sunčanje treba naneti 20 minuta pre sunčanja i to ponavljati svaka dva sata. Ne zaboravite da namažete nos, uši, dekolte... Dobre sunčane naočare, konzumiranje veće količine vode i šešir su obavezni. Posle sunčanja i tuširanja valja namazati kožu mlekom koje sadrži vitamin E.

Uz samo malo discipline uzećete od sunca samo najbolje.

Čitaoci fotografišu

Čuvari ambrozije

Naš sugrađanin Đorđe Anđelevski poslao je na imejl naše redakcije fotografiju ambrozije, koju je ovog vikenda snimio na omiljenom šetalištu Pančevaca – tamiškom keju.

Uprkos tome što i deca na Čuvarima prirode uče šta je ambrozija i koliko je ona opasna, ta korovska biljka može se videti na raznim lokacijama u urbanom delu grada. O šipražjima kraj puteva da i ne govorimo.

Slikajte nered

Pozivamo čitaoce da nam na imejl pancevac@pancevaconline.rs pošalju fotografije različitih vrsta komunalnog nereda, kao i informacije kada su i gde one snimljene. U obzir dolaze besmislene građevine, divlje deponije, mesta obrasla korovom, polomljeni mobilijar, nelegalno parkirana vozila, čopori životinja bez vlasnika i drugi prizori za koje naši čitaoci procene da bi mogli da budu zanimljivi čitaocima. Cilj je da se nadležnim institucijama i na taj način skrene pažnja na brojne komunalne probleme u gradu.

Kakav hleb jedemo

Vekna naša nasušna – bezbedna i kvalitetna

Emulgatori koji se dodaju nisu štetni, a konzervans se stavlja samo u tost * Od čega potamni crni hleb?

Potrošači se ponekad obmanjuju u vezi sa težinom i vrstom brašna

Beli, crni, ražani, tost, polubeli, dijet, nije važno o kojem je hlebu reč jer je za Srbe, a posebno za Lale, hleb osnovna namirnica i obavezan element svake trpeze. Koliki smo hleboljupci, pokazuje i podatak da svaki stanovnik Srbije godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je tri puta više od naših evropskih komšija. Međutim, to što generalno kao nacija volimo da ga jedemo, ne znači i da konzumiramo dobar hleb. Ovu činjenicu potvrđuje praksa i sve veći broj građana koji se žale na njegov kvalitet. I naši sugrađani koje smo anketirali dele isto mišljenje. Najviše im smeta što je gnjecav, što se mrvi i brzo izgubi svežinu.

Dobra pšenica, dobro i brašno

U Pekarskoj industriji Pančevo, koja se proizvodnjom hleba bavi već 65 godina, kažu da kvalitet hleba zavisi na prvom mestu od pšenice, kao i da je poslednjih nekoliko godina on sve bolji.

– Od loše pšenice dobija se loše brašno, a samim tim i krajnji proizvod nije kvalitetan. Međutim, mislim da je poslednjih godina hleb sve bolji, što dokazuju i iskustva kupaca, koji su zadovoljni našim proizvodima – objašnjava za naš list Olivera Uzelac, direktorka prodaje pančevačke Pekarske industrije.

Kontrole hleba pokazuju da je u Srbiji čak 99 odsto uzoraka mikrobiološki ispravno zahvaljujući standardima koji svaka ozbiljna pekarska industrija mora da ima. U pančevačkoj pekari se već godinama koriste sistemi ISO i HASAP, koji obavezuju proizvođača da poštuje standarde kako bi proizveo zdrav hleb. Dilema je, ipak, koliko su bezbedni aditivi i sustance sa oznakom E koje se dodaju u savremenom tehnološkom postupku proizvodnje.

– U hleb se stavljaju razne vrste aditiva, a to su uglavnom enzimi i vitamini, dok se konzervansi dodaju samo u tost, kako bi duže ostao svež.

Svi pomenuti sastojci se dodaju u striktno propisanim količinama i apsolutno nisu štetni po zdravlje ljudi – tvrdi Dragana Pejoski, direktor kontrole kvaliteta Pekarske industrije Pančevo i dodaje da je hleb u Srbiji daleko zdraviji od onog na Zapadu, u koji se stavlja mnogo više aditiva.

Šta ljuti kupce

Da je hleb bezbedan po zdravlje, potvrđuje i dr Radmila Jovanović, specijalista higijene, supspecijalista za ishranu i šef Odseka za unapređivanje ishrane i bezbednost hrane u pančevačkom Zavodu za javno zdravlje. Ona kaže da u internim kontrolama pekara koje ova ustanova radi nije bilo mikrobiološki neispravnih uzoraka, te da kod pekarskih proizvoda ne postoji epidemiološki rizik, što je slučaj s namirnicama animalnog porekla. Proizvođači su u obavezi da, pored mikrobiološke ispravnosti, proveravaju i senzorna svojstva (miris i ukus) proizvoda, kao i kvalitet hleba.

– Postoji niz parametara kada je reč o kvalitetu. Meri se težina hleba, ocenjuje se koliko je narastao, određuje se procenat vlage, utvrđuje se da li je hleb napravljen od brašna koji stoji na deklaraciji i, naravno, proveravaju se aditivi i vrsta emulgatora koji se nalaze u hlebu. Često se potrošači obmanjuju kada su težina vekne i vrsta brašna koju pekari koriste u pitanju. To ne spada u zdravstveni rizik, ali ljuti kupce – objašnjava dr Jovanović.

Promocija zdravog načina života i zdrave hrane unela je na našu trpezu i crni hleb, za čije se pravljenje koristi crno brašno. Međutim, iako mnogi proizvođači tvrde da proizvode crni hleb, treba znati da se crno brašno tipa T-1.100 u Srbiji ne pravi, tako da originalni tamni hleb nije moguće kupiti. Ipak, na našem tržištu, tvrde naše sagovornice, može se naći zdrav hleb.

– Tamni hleb se pravi od kvalitetnijeg brašna tipa T-850 i u njega se dodaje ječmeni slad, a to je prirodan sastojak koji se proizvodi u pivarama. Takođe, u hleb se mešaju i razne vrste žitarica i uljarica, kao što su suncokret, lan i susam i takav proizvod je veoma zdrav – zaključuje Dragana Pejoski.

Tradicionalno i jednostavno

Možda nije po pravilima zdrave ishrane, ali je sigurno najukusniji hleb koji se peče u pećima na drva, baš kao što su naše bake radile.

Tu tradiciju uspešno čuva naš sugrađanin Osman Paralangaj, vlasnik poznate pančevačke pekare „Partizan”, koji već 33 godine peče hleb u furuni na drva. U ovoj maloj i toploj radionici sve se radi ručno, osim mešenja, a za ceo proces spravljanja hleba potrebno je tri sata. Gazda Osman nam je otkrio tajnu dobrog hleba, koja se, čini nam se, krije u jednostavnosti.

– Za dobar hleb čovek mora da se pomuči i da sve radi natenane. Za pravljenje našeg hleba koristimo samo brašno, so i kvasac, aditive ne stavljamo, a i pored toga moji kupci kažu da hleb može da se jede tri dana. Poseban ukus dobija jer se peče na tradicionalni način, u peći na drva i šapurine – zaključuje Osman.

Koji god hleb da izaberete iz šarene pekarske lepeze, sigurno nećete ostati gladni.

Ipak, ukoliko niste zadovoljni ukusom, možda bi bilo najbolje da uronite ruke u brašno i umesite hleb po svom ukusu.

Turnir u malom fudbalu i proslava rođendana

Vesela subota u „Spomenku”

Gostovali štićenici iz doma u Zvečanskoj, iz Dečjeg sela iz Sremske Kamenice i beogradskog prihvatilišta za decu

U Domu za decu bez roditeljskog staranja „Spomenak” u subotu, 23. juna, održan je turnir u malom fudbalu. Tom prilikom u navedenoj ustanovi su gostovali štićenici centra iz Zvečanske 7, zatim oni iz Prihvatilišta za decu i omladinu iz Beograda i iz Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. Turniru je prethodio zajednički doručak i žrebanje ekipa, a posle podne je priređena rođendanska proslava za decu iz „Spomenka” koja su u poslednja tri meseca napunila godinu više.

Organizovanje turnira predložili su sami štićenici pančevačkog doma za nezbrinutu decu. To je bila odlična prilika da se oni upoznaju i takmiče sa svojim vršnjacima iz sličnih ustanova. Zdenka Radojković, direktorka „Spomenka”, pozdravila je goste i najavila da će najbolja ekipa dobiti pehar, a najbolji strelac, golman i igrač – medalje.

Dr Novica Đorđević, većnik za zdravstvo i socijalna pitanja, rekao je da, pored Republike i Pokrajine, funkcionisanje „Spomenka” pomaže i Grad Pančevo.

– Prethodne četiri godine nismo gurali naše ideje, nego smo puštali rukovodioce i zaposlene u ustanovama socijalne zaštite da sami osmisle nešto, da krenu s programom, a mi smo im potom pomagali koliko smo mogli. Sada mogu da vam obećam da će se naša lokalna samouprava, ako ovakvih turnira bude i narednih godina, potruditi da obezbedi, recimo, dresove za ekipu koja pobedi, patike za najboljeg strelca i golmana itd. Dakle, umeto pehara i medalja, sledeće godine bi nagrade mogle da budu dresovi, patike i šortsevi najpoznatijih svetskih proizvođača – izjavio je Đorđević, a klinci su to pozdravili gromkim aplauzom.

Utakmice su trajale po 20 minuta i odigrane su tri polufinalne i jedna finalna.

Najbolja ekipa bila je ona iz Dečjeg sela, koja je imala najboljeg igrača i strelca. „Spomenak” je bio drugoplasiran, a najboljim golmanom je proglašen Nikola Mićin iz doma u Pančevu.

Evropski fondovi za obnovu Crvenog magacina

Podsticaj turizmu

Izrađena studija izvodljivosti, neophodan novac za rekonstrukciju

Početkom juna završnim konferencijama u Kanjiži i rumunskom gradu Žombolju okončan je prekogranični projekat Srbije i Rumunije „Jačanje turističkih kapaciteta u banatskom regionu”. U ovoj saradnji dveju država učestvovali su, s naše strane, Kanjiža, Novi Kneževac i Pančevo, i Žombolj, s rumunske.

Praktična korist za Pančevo od realizacije ovog projekta jeste izrada studije izvodljivosti pretvaranja Crvenog magacina u prostor namenjen za održavanje sajamskih i kulturnih manifestacija, koji će biti plaćen iz pretpristupnih fondova EU. Naš grad je time stekao pravo da konkuriše kod nekog od ovih fondova za novac nepohodan za rekonstukciju istorijski vrednog objekta na obali Tamiša, i njegovo privođenje novoj nameni.

„Jačanje turističkih kapaciteta u banatskom regionu” je nastavak i operacionalizacija uspešno okončanog prethodnog projekta „Banat 22”, u kom je učestvovao veći broj banatskih opština i gradova s obe strane granice. Njegov cilj je bio društveno-ekonomski razvoj regiona kroz isticanje specifičnih turističkih odredišta u Banatu.

Predavanje o šikraniranju na internetu

Sajber maltretiranje

Meta internet siledžija najčešće tinejdžeri

Aktivisti KOMPAS-a održali su zanimljivo predavanje o elektronskom nasilju u sredu, 27. juna, u Omladinskom resursnom centru.

Ovoj prezentaciju prisustvovalo je tridesetak srednjoškolaca, koji su s predavačima diskutovali o ovoj temi.

Iako pojam elektronskog nasilja nije mnogo poznat, šikaniranje na društvenim mrežema je ipak rasprostranjeno. Najčešće se ovakav vid zlostavljanja ogleda u širenju uznemiravajućih sadržaja, slika, video-snimaka i neprimerenih komentara. Žrtve ovakvog nasilja uglavnom su tinejdžeri, koji su i najaktivniji na društvenim mrežama.

Deo ovog predavanja bio je posevećen i onlajn zavođenju, iza čega se u velikom broju slučajeva krije trgovina ljudima. Pored konkretnih primera kako da se mladi ljudi zaštite, bilo je i reči o privatnim podacima na internetu, koji često mogu biti zloupotrebljeni.

Edukatori KOMPAS-a prošli su obuku o prevenciji elektronskog nasilja, koju je organizovala nevladina organizacija NOOR iz Rume, čime su proširli svoje aktivnosti na još jedan važan deo života mladih.