Loša dioptrija

Menjati dlaku za ćud

Dani prolaze. „Možete preći Ulicu Bate Mihailovića”. Lete meseci. „Možete preći Ulicu Bate Mihailovića”. Ulice menjaju nazive, ali ne i natpise. „Možete preći Ulicu Bate Mihailovića”.

Međutim, sada sledi još zanimljiviji period. „Možete preći Ulicu Bate Mihailovića”. Da vidimo ko će promeniti dlaku.

„Možete preći Ulicu Bate Mihailovića”. A ko ćud.

Abeceda nege, azbuka lepote

Tretmani lica tokom leta

Piše Bojana Ćorluka, kozmetičarka

Sunce, velike vrućine, suv vazduh i klima-uređaji dodatno isušuju i iritiraju kožu lica. Zato se tokom leta preporučuju hijaluronski tretmani za intenzivnu hidrataciju, kao i klasični tretmani za čišćenje.

Hijaluronski tretman je namenjen za dehidriranu, zrelu, suvu kožu, koju treba trenutno revitalizovati.

On počinje desetominutnom masažom hijaluronskim gelom. Lice je nakon toga očišćeno, hemijski pilingovano i napeto. Potom se nanosi hijaluron-maska, koja intenzivno hidrira i zateže kožu i smanjuje otoke. Nakon upotrebe losiona za efikasnu sintezu kolagena, sledi stavljanje hijaluronskog seruma, koji se koristi čak i za kožu oko očiju i usana. Pored hijaluronske kiseline, taj serum sadrži i kompleks aminokiselina i vitamina za dodatnu ishranu lica.

Molekul hijalurona je veliki, tako da je potreban ultrazvuk ili neki drugi aparat za njegovu bolju asimilaciju. Tretman se završava kada se nanese hijaluronski antirid gel za masnu ili hijaluronski krem za suvu kožu.

Klasičan tretman lica je neophodan leti, pogotovo posle boravka na moru, jezeru ili bazenu, odnosno posle korišćenja zaštitnih krema za sunčanje. Lice nam tada obično postaje problematično. Nekima se javljaju sitne bele bubuljice od velike vrućine, sunca i blokatora iz zaštitnih krema koji delimično zapušavaju pore. Tretman čišćenja lica tu umnogome pomaže. Na očišćenoj koži se uradi piling, a potom i opuštajuća masaža. Bilo bi idealno kada bi se ispod termomaske stavila i biljna maska od kamilice i belog sleza kako bi se lice umirilo i pripremilo za čišćenje.

Nakon toga se nanosi maska, koju valja izabrati zavisno od tipa i stanja kože, a potom i odgovarajući serum (uglavnom retinol za obnavljanje i regeneraciju).

Čitaoci fotografišu

Radno-pazarni dan

Naš sugrađanin Momčilo Mrčković poslao nam je nekoliko zanimljivih fotografija, a jedna od njih je ova na kojoj se vidi traktor parkiran ispred supermarketa. Stalno kukamo na krizu i besparicu, a radnje nam pune ljudi s natovarenim kolicima.

Kad prtljažnik automobila postane mali, ne treba stišavati kupoholičarske strasti, nego povećati transportne kapacitete.

Slikajte nered

Pozivamo čitaoce da nam na imejl pancevac@pancevac-online.rs pošalju fotografije različitih vrsta komunalnog nereda, kao i informacije kada su i gde one snimljene. U obzir dolaze besmislene građevine, divlje deponije, mesta obrasla korovom, polomljeni mobilijar, nelegalno parkirana vozila, čopori životinja bez vlasnika i drugi prizori za koje naši sugrađani procene da bi mogli da budu zanimljivi čitaocima. Cilj je da se nadležnim institucijama i na taj način skrene pažnja na brojne komunalne probleme u gradu.

Na prvoj sednici novog Gradskog veća

Obećano zavrtanje rukava

Obrazovana Komisija za primopredaju dužnosti i službenih akata * Novi većnici najavili da će dati sve od sebe da poboljšaju život građana * U lokalnoj vladi lekari, prosvetari, menadžeri...

Novoizabrani gradonačelnik Pančeva dr Svetozar Gavrilović u utorak, 10. jula, sazvao je, kao predsednik novog saziva Gradskog veća, prvu sednicu lokalne vlade. Pored njega, prisustvovali su joj zamenik gradonačelnika Saša Pavlov, kao i svih 11 većnika.

U okviru prve tačke dnevnog reda jednoglasno je doneto rešenje o obrazovanju Komisije za primopredaju dužnosti i službenih akata između izabranih lica kojima su 7. jula prestale da važe funkcije gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća i onih koji su tog dana izabrani na te funkcije. Za predsednika te komisije izabran je član Veća Željko Lazić, a za njene članove većnici Milan Stanojković, Miodrag Radojković, Goran Pandurov, Milosav Urošević i Aleksandar Farkaš, kao i zamenica načelnika Gradske uprave Danijela Raketić.

Zadatak Komisije je da sačini zapisnik o primopredaji, koja treba da se izvrši najkasnije do 16. jula, a čiji će sastavni deo biti izveštaji o radu, stanju finansija, kao i o predmetima i projektima u toku.

Potom su se čelnici grada, iznošenjem svojih biografija i ideja o tome čime će se najpre pozabaviti, predstavili jedni drugima i novinarima, a pošto će „Pančevac” u narednim brojevima pisati o svakom članu gradske vlade ponaosob, ovde ćemo samo u najkraćem obliku javnosti dati na uvid ko će predstavljati građane do narednih izbora.

Skupština grada je za gradonačelnika izabrala dr Svetozara Gavrilovića (SPS), specijalistu interne medicine, supspecijalistu gastroenterologije s hepatologijom, nekadašnjeg direktora Zdravstvenog centra „Južni Banat” i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. On će predsedavati Gradskom veću. Njegov zamenik je pravnik Saša Pavlov (URS), koji na mesto drugog čoveka grada dolazi s pozicije generalnog direktora „HIP–Petrohemije”.

Većnik zadužen za sport i omladinu je Aleksandar Farkaš (URS), sadašnji direktor pančevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je isti sektor u Veću vodio od 2005. do 2008. O pančevačkim selima u lokalnoj vladi brinuće menadžer marketinga Glogonjac Dejan Živanović (DSS), čime se on već bavio od 2004. do 2008. Dr Dušan Malić (SNS), specijalista neurolog zaposlen u Opštoj bolnici, zadužio je oblast zdravstva, a Radomir Radosavljević („Jedinstvena Srbija”), samostalni referent mašinske baze i dugogodišnji sindikalac, rad i zapošljavanje. Stojan Tegeltija (SNS), čovek koji je 27 godina radio u ATP-u, preuzeće brigu o saobraćaju, a Milosav Urošević (SPS), diplomirani likovni umetnik i direktor OŠ „Vasa Živković”, o kulturi.

Poljoprivreda je oblast koja će biti sfera interesovanja Gorana Pandurova (SNS), Pančevca u čijoj biografiji stoji da je radio u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a privreda, preduzetništvo i investicije oblasti su koje će pokrivati mašinski inženjer iz Kačareva Milan Stanojković (PUPS). Miodrag Radojković („Nova Srbija”), profesor koji 35 godina radi u obrazovanju, preuzeo je upravo taj resor, dok će poslove većnika zaduženog za finansije obavljati Željko Lazić (SPS), diplomirani ekonomista – master. Iz prošlog saziva Gradskog veća tu je samo profesor Vladimir Delja (DSS), u čijem je opisu posla ekologija.

Jedino on i Aleksandar Farkaš neće biti na stalnom radu u Veću.

Postoji 11 resora kao i tokom prethodne četiri godine, s tim što su oblasti koje oni pokrivaju donekle izmenjene. Zanimljivo je da u ovom sazivu Veća nema žena.

Noći na visokom stubu

Mesto za opasnu zabavu

Dosad su letele flaše i psovke, svi strahuju da neko ne nastrada

Mladi ljudi iz našeg grada pronašli su sasvim nesvakidašnje mesto za druženje i ludiranje. Kako su nam javili sugrađani s Tesle, mladež se penje na jedan od tri stuba kraj železničke stanice Predgrađe i na njegovom vrhu konzumira alkohol pa okolnom stanovništvu pravi probleme. Tako su čoveku iz susedstva koji im je rekao da siđu odatle polupali krov. Očevici kažu da okupljanja počinju predveče, a mladići i devojke na stubu ostaju i do pet ujutru. Oni bacaju flaše i užasno galame, pa ih je nekoliko puta rasterivala policija.

Međutim, onda to mesto zaposedne druga ekipa i problemi se nastavljaju.

Iako su ogorčeni zbog toga što im mladi remete mir, ljudi iz okoline najviše strahuju da neko od njih ne padne i da cela ova ujdurma ne dobije tragičan ishod. Oni se pitaju zašto im JP „Železnice Srbije – Beovoz” ne onemoguće prilaz tom stubu.

Fluorografisanje pančevaca od avgusta

Preventivno snimanje pluća

Instutut za plućne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice od 1. avgusta do 2. oktobra sprovodiće preventivnu akciju snimanja pluća (fluorografisanje), koja treba da obuhvati sve građane Pančeva rođene 1982. godine i starije, a odvijaće se po unapred utvrđenom planu.

Banatski Brestovac – plato u centru, Maršala Tita 2 – 1. avgusta, od 10 do 16 sati.

Omoljica – plato ispred Mesne kancelarije, Cara Dušana 2 – 2. i 3. avgusta, od 10 do 16 sati, i 6. avgusta, od 10 do 13.

Ivanovo – plato ispred Doma kulture „Žarko Zrenjanin”, Dože Đerića 62 – 6. avgusta, od 14 do 16 sati.

Starčevo – plato ispred Doma kulture „29. novembar”, Trg neolita 2 – 7, 8. i 9. avgusta, od 10 do 16 sati.

Dolovo – plato ispred zdravstvene stanice, Žarka Zrenjanina 2 – 10. i 13. avgusta, od 10 do 16 sati.

Banatsko Novo Selo – plato ispred Mesne zajednice, Maršala Tita 67 – 14, 15. i 16. avgusta, od 10 do 16 sati.

Kačarevo – plato ispred Mesne zajednice, Maršala Tita 37 – 17, 20. i 21. avgusta, od 10 do 16 sati.

Jabuka – plato ispred Doma kulture „Kočo Racin”, Ive Lole Ribara 2 – 22. i 23. avgusta, od 10 do 16 sati.

Glogonj – plato ispred Mesne zajednice, Beogradska 7 – 24. avgusta, od 10 do 16 sati.

MZ Gornji grad – plato ispred Mesne zajednice, Dimitrija Tucovića 74 – 27, 28. i 29. avgusta, od 10 do 16 sati.

MZ Kotež – plato ispred Mesne zajednice, Braće Jovanović b. b. – 30. i 31. avgusta i 3. i 4. septembra, od 10 do 16 sati.

MZ Strelište – plato ispred Mesne zajednice, Veljka Vlahovića 19 – 5, 6, 7. i 10. septembra, od 10 do 16 sati.

MZ Tesla – plato ispred Mesne zajednice, Ljubomira Kovačevića b. b. – 11, 12. i 13. septembra, 10 do 16 sati.

MZ Mladost – parking ispred Sportskog centra „Mladost”, Makedonska b. b. – 14, 17. i 18. septembra, od 10 do 16 sati.

MZ Centar – plato ispred Mesne zajednice, Maksima Gorkog 25 – 19, 20, 21, 24, 25, 26. i 27. septembra, od 10 do 16 sati.

MZ Vojlovica – plato ispred Mesne zajednice, Trg 12. vojvođanske brigade 5 – 28. septembra i 1. oktobra, od 10 do 16, i 2. oktobra, od 10 do 13 sati.

MZ Stari Tamiš – plato ispred ambulante, Ulica kestenova 4 – 2. oktobra, od 14 do 16 sati.

Građani neće dobijati pozive na kućne adrese, već će o fluorografisanju moći da se informišu posredstvom medija, u mesnim zajednicama i zahvaljujući plakatima. Na snimanje pluća treba da ponesu ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu ili neki drugi lični dokument.

Čekajući gradsku odluku o suzbijanju ambrozije

O opasnom korovu i administrativnoj šumi

Mnoštvo nadležnih, a rezultati mršavi

Polenski pozdrav s tamiškog keja, 11. jul 2012.

Dok se u pojedinim evropskim zemljama naplaćuju kazne onima koji ne unište ambroziju, na teritoriji našeg grada ima površina toliko načičkanih ambrozijom da je pitanje kako oni koji su alergični na polen tog korova u pojedinim mesecima uopšte uspevaju da dišu. Nekome ko često saobraća između grada Pančeva i pojedinih naseljenih mesta sigurno nije stran prizor mnoštva stabljika ambrozije duž puteva. Stoga bi mogao da donese (pogrešan) zaključak da se suzbijanjem te biljke ovde niko ne bavi. U suštini, možda bi sve zaista bilo mnogo lakše kada bi se smanjio broj onih koji su nadležni za taj posao.

Babice i kilavo dete

Ambrozije ima kraj vodotokova, uz puteve različitih kategorija, pored pruga, u šumama, na privatnim posedima, što znači da se s njom posebno, tj.

samostalno i nekoordinisano bore preduzeća zadužena za puteve, vodotokove, šume i železnice. Kada su u pitanju privatni posedi, u igru ulazi i republička fitosanitarna inspekcija. Uz sve njih, konkretno, o javnim površinama u Pančevu se staraju Tim za suzbijanje ambrozije, odnosno JKP „Zelenilo” i saveti mesnih zajednica devet sela.

Zdenka Miljković, koordinator navedenog tima pri Gradskoj upravi, kaže da bi sve bilo mnogo lakše kada bi, kao u Subotici, bila doneta gradska odluka o suzbijanju ambrozije.

– Nekoliko godina iniciramo donošenje te odluke jer bi time našoj inspekciji bile odrešene ruke i bila bi skraćena komplikovana procedura. Put preko republičke fitosanitarne inspekcije je veoma dug jer inspektora ima malo, oni pokrivaju područje celog južnog Banata, a pritom je ambrozija samo jedan segment njihove delatnosti. Donošenje te odluke omogućilo bi da lokalna samouprava lakše rešava probleme na sopstvenoj teritoriji – rekla je Zdenka Miljković.

Kada smo prethodnih godina pisali o pojedinim privatnim parcelama u centru grada koje su bile pune ambrozije, ispostavilo se da je suzbijanje te biljke užasno spor, dugotrajan i iscrpljujuć administrativni proces. Valja pritom imati u vidu da je cela procedura tekla pred očima javnosti. Ni to nije mnogo pomoglo.

„Zelenilo” u akciji

Iz budžeta Grada Pančeva ove godine je izdvojeno 1.200.000 dinara, od čega je po 30.000 prosleđeno mesnim zajednicama u selima, a 800.000 dinara JKP-u „Zelenilo”. Zdenka Miljković kaže da su seoske mesne zajednice prethodnih godina nabavile mehanizaciju, pa je zato sada obezbeđen novac samo za gorivo. Pored plana površina obaveznih za košenje, „Zelenilo” mora da reaguje i kada mu to nalože inspekcija za zelenilo i fitosanitarna inspekcija. Danilo Bjelica, direktor navedenog javnog komunalnog preduzeća, rekao je da ih sugrađani ne zovu često i pozvao ih je da se slobodno obrate toj firmi ako negde na javnoj površini uoče ambroziju. Ako je pak reč o ambroziji na privatnom posedu koju nema ko da ukloni ili neko ne želi da to učini, sugrađani mogu da iskoriste usluge „Sistema 48 sati” ili da se direktno obrate fitosanitarnoj inspekciji.

Pored JKP-a „Zelenilo”, suzbijanjem ambrozije od prošle godine se bavi i JKP „Higijena”. Zahvaljujući programu prekogranične saradnje između Rumunije i Srbije, to preduzeće je u jesen 2011. godine dobilo multifunkcionalno vozilo, čija je osnovna namena suzbijanje ove korovske vrste, kao i deset kosilica i deset trimera.

Takođe, u okviru tog programa Institut „Tamiš” se uključio u proces kontrole alergenskih biljaka. Jesenas je u tu ustanovu stigla klopka za polen, koja će obezbediti kvalitetan monitoring.

Valja reći da se monitoringom polena u vazduhu već nekoliko godina bavi Zavod za javno zdravlje Pančevo, a rezultati rada te institucije na praćenju polena mogu se pogledati na njenom sajtu.

Korak po korak našim gradom

Ulice Nikole Tesle i Ignjata Barajevca

Privučeni mirisom pečenog roštilja iz Ulice Radomira Putnika, put nastavljamo ka pančevačkom keju.

Od ćoška „kod keve”, koji je nadimak dobio zbog kioska brze hrane, počinje Ulica Nikole Tesle. Ona se zvanično tako zove od 1946. U istoriji će ovaj naučnik ostati zapamćen kao autor više od 700 patenata, među kojima su polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhronizovani i sinhronizovani motor, Teslin transformator... Po njemu je jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa dobila ime.

Mada je kratak, ovaj šor je veoma značajan za Pančevo.

Stari Sunčani sat bori se da, neretko i kroz gust oblak dima, privuče pažnju prolaznika. Postavljen je još u 17.

veku, a krasi kuću u kojoj je nekada živeo pančevački pesnik Milan Ćurčin. On je u književnosti poznat kao jedan od predstavnika srpske moderne i kao književni kritičar, a važan je zato što je napisao čuveni programski tekst „O mojim pesmama”.

Malo dalje od Sunčanog sata su Agencija za privredne registre i stara Vajfertova letnja bašta, čuvena po tome što je godinama, pored gostiju iz Beograda i Zemuna, koji su dolazili lađom, ugošćavala i velika imena kao što su dr Svetislav Kasapinović, dr Dušan Duda Bošković, dr Jovan Jovanović Zmaj, dr Nikola Milutinović, Nikola Ćurčin, dr Nikola Dragićević, Uroš Predić...

Naspram sada već zaboravljene kafane nalazi se renovirana zgrada RTV-a Pančevo.

U istom kraju je i Ulica Ignjata Barajevca. U njoj je čuvena Gimnazija „Uroš Predić” (osnovana 1863). Interesantno je navesti da je ta škola izrasla iz „Oberschule-a” (1842–1843), da bi 1863. godine dobila stepen više realke, a nešto kasnije dopunjena je četvrtim, petim i šestim stepenom. Toma Sandulović i Ignjat Barajevac bili su školski dobrotvori, koji su svoju imovinu ostavili za osnivanje fonda zadužbine i izgradnju Gimnazije, definitivno izgrađene 1888. Od tada je nekoliko puta renovirana, a ove godine oko nje je postavljen Gimnazijski trg. S Trga se „izlivaju” Štrosmajerova ulica i Ulica Vuka Karadžića.

U središtu starog gradskog jezgra nalazi se „antičko srce” Pančeva. Ovaj kutak je možda jedini deo grada koji je zadržao stari šmek. Tu su se, pored kaldrmisanih sokaka i sada napuštenih kuća, nekada nalazile kafana „Kragujevac” i Tehnička škola. Baš ovakav izgled tog dela grada privukao je mnoge reditelje, pa su tako ovde snimani filmovi „Maratonci trče počasni krug”, „Skupljači perja”, „Balkan ekspres”...

Hitna pomoć

Hipertenzija, kolapsi, povrede

Visoke temperature s kojima se suočavamo ovih dana naterale su veliki broj sugrađana koji pate od hipertenzije da potraže pomoć Službe hitne pomoći. Prema rečima dr Miroslava Tepšića, načelnika navedene službe, u pojedinim slučajevima je neophodno korigovati terapiju jer su sada za neke pacijente potrebne manje doze lekova nego što je to bio slučaj tokom hladnijih meseci.

– Redovno ponavljamo našim pacijentima da se pridržavaju saveta i da, po mogućstvu, u svom domu obezbede što ugodniju temperaturu. Svesni smo da nemaju svi klima-uređaje, ali opet valja da pronađu neki način da rashlade prostorije u kojima borave – rekao je doktor Tepšić.

Uprkos strahovanjima da će na javnim mestima biti mnogo ljudi s kolapsom, načelnih Hitne pomoći kaže da ih je bilo samo nekoliko, što pokazuje da Pančevci vode računa o svom zdravlju.

Vrelinu je početkom nedelje pratila i visoka vlažnost, a poznato je da se pri takvim vremenskim uslovima toplota tela teže oslobađa.

– I dalje ima mnogo ozleda. Često je reč o traumama na radu, padovima sa skele i drugim povredama. Uslovi za rad na otvorenom su teški i vreline mogu da prouzrokuju pad koncentracije, malaksalost i povređivanje – objasnio je dr Miroslav Tepšić.

Kao i svakog leta, i sada je određeni broj građana tražio pomoć lekara Hitne pomoći zbog stomačnih tegoba.

Doktor Tepšić je sa žaljenjem konstatovao da su pančevački zdravstveni radnici tokom mesec dana ostali bez dve koleginice. Obe su stradale od nasilnika – jedna dok je prelazila ulicu, a druga u sopstvenom dvorištu. To, prema njegovim rečima, pokazuje da se i lekari suočavaju s rizicima kao i ostali svet, s tim što oni život posvećuju spasavanju drugih ljudi.

Lokalni ombudsman u društvu evropskih kolega

Poverenje građana raste

Autoritet zaštitnika građana jača

Pančevačka zaštitnica građana Slavica Tomović nedavno je postala članica Evropskog instituta ombudsmana. To znači da je u ovu međunarodnu organizaciju sada učlanjen i ovaj pančevački inokosni organ.

Prema rečima Slavice Tomović, ovo članstvo joj omogućava da prati evropske trendove u radu zaštitnika građana, što je ujedno i njena obaveza. Ova institucija sa sedištem u Insbruku u Švedskoj prošle godine održala je svoju redovu skupštinu u Novom Sadu, gde je Tomovićeva prisustvovala kao gost. Ona kaže da joj je to bila prilika da sa svojim kolegama iz cele Evrope razgovara i razmenjuje iskustva. Sama institucija zaštitnika građana je mlada, pa zbog toga u Srbiji ne postoji mnogo literature o ovoj oblasti, te je članstvo u Evropskom institutu ombudsmana važno i zbog toga.

Pored toga, Slavica Tomović kaže da je ove godine u Srbiji osnovano Udruženje lokalnih zaštitnika građana, koje broji 11 članova. Ona ističe da je osnivanjem ove institucije Pančevo ušlo u malu grupu opština i gradova koji smatraju da je kontrola javne vlasti neophodna demokratska tekovina. Ovo udruženje je značajno jer sada ombudsmani lakše mogu da kontaktiraju s institucijama i da sarađuju s međunarodnim organizacijama kao što je OEBS.

Slavica Tomović kaže da sve ovo ojačava autoritet zaštitnika građana.

Kada je reč o poverenju građana u ovaj organ, brojka od 300 Pančevaca koji su joj se obratili od početka godine najbolje to oslikava.

Ona kaže da su njihovi problemi različiti i da se uglavnom žale na javna preduzeća. Trenutno je u kancelariji ombudsmana otvoreno 40 slučajeva koje zaštitnica građana ispituje.

Slavica Tomović kaže da je u dosadašnjem radu imala dobru saradnju s lokalnom samoupravom i javnim preduzećima, te da oni uredno odgovaraju na njene dopise i uvažavaju njene preporuke.