Zamolite svoje roditelje

Zamolite svoje roditelje

da vam kažu gde se žito melje.



Saletite svog velikog strica

da vam kaže gde raste pšenica.



Dovedite dedu iz predgrađa

da vam kaže kako se hleb rađa.



Da li vam je bar u školi neko

objasnio gde izvire mleko?



Sutra ćete biti moreplovci,

a ne znate šta raste na ovci.



Sutra ćete biti vojskovođe,

a nećete znati gde zri grožđe.



Stasaćete bistri i veseli

ne znajući šta ste dužni pčeli.



Stasaćete lepi, jaki, zdravi

ne shvativši šta ste dužni kravi!

Letnji intervju – Nina Janković, glumica

Snovi se ostvaruju

Mala Nina

Hm...

... lepa je

DEČJA STRANA: Kako provodiš ove letnje dane?

NINA JANKOVIĆ: Upravo sam završila snimanje serije „Budva na pjenu od mora”, pa se sada malo odmaram. Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa svojim najbližima, koje sam zapostavila zbog posla. Na odmor ću krajem jula, a kuda – to još ne znam.

• Uloga Valerije u sjajnom filmu „Montevideo...” doneo ti je neverovatnu popularnost. Da li se od tada nešto promenilo u tvom životu, jesi li očekivala toliki uspeh filma?

– Nisam znala da će mi film doneti toliku popularnost, ali sam imala osećaj da radimo dobru stvar. Na snimanju je bilo veoma zabavno i svi smo se lepo slagali. Mislim da smo pozitivnu energiju koju smo tada imali preneli i na film.

• Pored role u „Montevideu...”, imala si značajnu ulogu i u popularnoj seriji „Cvat lipe na Balkanu”.

– Svaka uloga donosi neko novo iskustvo i trudim se da dočaram lik onako kako ga ja vidim. U Lani iz „Cvata lipe” prepoznala sam Valeriju iz tinejdžerskih dana. Drago mi je da je serija imala dobar prijem kod gledalaca.

• Čitaoci časopisa za decu „Vitez” izabrali su te za najomiljeniju glumicu. S obzirom na to da je sud dece najiskreniji, koliko ti znači to priznanje?

– Kod dece postoji pravilo: ili te vole ili ne vole. Ja imam tu sreću da me vole i pošto su uvek iskrena, njihovo mišljenje mi mnogo znači.

Ovo priznanje ima posebno mesto u mom srcu.

• Kada si bila dete, koje su ti igre bila najomiljenije?

– Uvek sam imala mnogo drugova i drugarica, tako da smo znali da, kada nam dosade šetnje po parku, svi dođemo kod mene u dvorište.

Omiljene igre bile su mi žmurke s društvom iz ulice i pravljenje sokova od cveća dan i noć s najboljim drugaricama, kao i igranje lastiša i nezaboravne igre s barbikom.

• Šta si volela da čitaš?

– Pored obavezne lektire, čitala sam Zmaja i Miku Antića. Antićeve pesme sam recitovala na takmičenjima. I dandanas ga čitam s uživanjem.

• Kada si odlučila da postaneš glumica?

– U mojoj porodici svi vole umetnost, pa su tu ljubav preneli i na mene. Oduvek sam želela da postanem glumica, da budem originalna. Naravno, prvo sam bila član tatine dramske sekcije, a onda su krenule pripreme za recitovanje, uloge u Šabačkom pozorištu, pa Akademija.

• Jesi li imala uzore?

– Uvek su mi bili uzori ljudi iz mog okruženja – hrabri, plemeniti, snalažljivi. Najveći uzor mi je tata, koji je svu ljubav prema pozorištu i filmu uspeo da prenese na mene i da učini da se najlepše osećam na sceni.

• Koji su tvoji dalji planovi?

– Volim da radim, pa možda zato i priželjkujem mnogo novih uloga.

• Šta bi poručila najmlađim čitaocima našeg lista?

– Snovi se ostvaruju, samo treba biti uporan.

Filmska preporuka

Neven

U zlatnoj eri jugoslovenske kinematografije snimljen je veliki broj sjajnih filmova za najmlađe. Većinom su to tople priče o iskrenom prijateljstvu, poštovanju prema starijima, prvim simpatijama, ljubavi... Mnogi od tih filmova, nažalost, retko se repriziraju. Naša ideja je da starije podsetimo šta su gledali kao mali i da deci preporučimo neka od tih umetničkih ostvarenja.



„Neven” je igrana, svojevremeno veoma popularna TV serija za decu. Snimljena je 1973, a režirao ju je Timoti Džon Bajford. Sadržaj je stvoren po motivima dela znamenitog stvaraoca za decu Jovana Jovanovića Zmaja.

Lik legendarnog pesnika tumači Mića Tomić, a pored njega pojavljuju se i Olivera Marković, Dragan Zarić, Petar Kralj, Milutin Butković, Milan Srdoč i drugi.

Serija je reprizirana u više navrata i uvek je bila sjajno prihvaćena među svim generacijama.

Savremeni stvaraoci za najmlađe

Šahista u literaturi za decu

Mnoge generacije odrastale su uz Zmaja, Desanku Maksimović, Duška Radovića, Miku Antića... Putem koji su ovi velikani trasirali s manje ili više uspeha kreće se veliki broj autora. Kako bismo najmlađima približili stvaralaštvo pesnika koji nisu previše poznati široj javnosti, a to svakako zaslužuju, na „Dečjoj strani” ćemo ih predstaviti s kratkom biografijom i sa po jednom pesmom.

Đurađ Đuro Maričić

Đuro Maričić je rođen 1934. godine u Hašanima.

Objavio je desetak knjiga pesama za decu. Piše pitkim i slikovitim jezikom, izbegavajući nejasnoće, tako da se njegove pesme lako pamte i bliske su mališanima. Najpoznatije među njima su: „Kad se majka smeje”, „Mala Dara”, „Deset ludih dečaka”, „Mala tajna” i „Zbogom, Esma”. Zastupljen je u više antologija. Godi nama sarađuje u mnogim časopisima. Bavi se i novinarstvom, kao i uređivačkom delatnošću.

Zanimljivo je da je Đuro Maričić istaknuti šahovski radnik. Bio je i predsednik Šahovskog saveza Hrvatske, a takođe je i šahovski sudija. Sudio je čak na pet šahovskih olimpijada. Iako u poznim godinama, još uvek piše i objavljuje s velikim uspehom i entuzijazmom. I trudi se da neguje srpski jezik na prostoru Hrvatske, gde već dugo živi.

Kad se majka smeje

Kad ozari osmeh lice

sretnog starca ili bake,

s neba ko da vetar

čisti magluštine i oblake.



Kad je lice nasmejano

razneženog tmurnog tate,

vesele se zlatna polja

i planine nepoznate.



Kad se vedro smeje dete

ko da gorki potok teče,

ko proletni dan da cveta

i ne kani doći veče.



A kada se smeje majka,

njen je osmeh sretan, pravi,

tad se smeju ded i baka

i deca joj, muž garavi.



U tom smehu ima sunca,

zlatnog polja, plavog neba,

tu je potok, gora, more,

sve što srećan čovek treba!

Bane

Kako lepo Bane na gitari svira

u lokalnom klubu košarku trenira,

talasasta kosa, oči plave boje

gledaju ga baš sve drugarice moje.



Mnogo mi se sviđa, možda i ja njemu,

al’ neće da priča sa mnom na tu temu,

horoskope čitam, šta mi zvezde kažu,

da li nam se znaci astrološki slažu.



Po poslednjoj modi oblači se Bane

kao da je sišao sa naslovne strane

i prija mu, vidim, što je tako tražen,

da li je zbog toga malo uobražen.



Nemoj više Bane, da se važan praviš

kad kraj mene prođeš, nećeš da se javiš.

Vodi me u disko, šetnju il’ na piće,

veruj, tebi sa mnom uvek lepo biće.

Kad su roditelji bili deca

Od Toma i Džerija do Mandraka

Kada su roditelji današnjih mališana bili u njihovim godinama, voleli su, kao i njihova deca sada mnogo toga.

U ovoj rubrici približićemo deci nekadašnji čarobni svet njihovih roditelja, o kom su im oni nekad možda pričali. Mnogi odrasli će se s nostalgijom setiti lepih uspomena iz detinjstva.

Crtani film

Tačno u 19.15 na Prvom programu prikazivao se crtani film u trajanju od pet minuta. Nema deteta koje nije gledalo na sat nestrpljivo čekajući taj trenutak. Glavni junaci su bili Tom i Džeri, Pera Detlić, Duško Dugouško, Sofronije, Kalimero, Ptica Trkačica i mnogi drugi. Danas, kada se crtani filmovi prikazuju satima, a postoje i TV kanali koji emituju samo njih tokom celog dana, deci ovo može delovati pomalo neverovatno, ali „crtani u 7.15” je nešto čega će se njihovi roditelji zauvek sećati.

Dragan Laković

Glumac sjajnog glasa odlučio je da se posveti pevanju pesama za najmlađe. Za njega su komponovali najbolji autori tog žanra, poput Ace Koraća i Radoslava Graića, a tekstove su pisali Ljubivoje Ršumović, Dobrica Erić, Dragan Lukić... Tako su nastale antologijske pesme za najmlađe („Vuče, vuče, bubo lenja”, „Lako je prutu”, „Au, što je škola zgodna”, „Nema zemlje Dembelije”...). Deca su obožavala Dragana i s oduševljenjem išla na njegove nastupe. Mnoge od tih pesama rado se slušaju i danas.

Politikin zabavnik

S nestrpljenjem se čekao petak i izlazak novog broja „Politikinog zabavnika”. Prvi broj ovog popularnog časopisa izašao je još 1939, a zlatno doba imao je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Trećinu časopisa činili su stripovi, a ostatak tekstovi o istoriji, prirodi, nauci, muzici... Naročito je popularna bila druga strana sa zanimljivostima i Ginisovim rekordima. Godinama su se čuvali primerci „Zabavnika”, a često su stariji brojevi ponovo čitani. Ovaj list i danas izlazi i njegov sadržaj se nije mnogo promenio.

Vinetu

Indijanac iz serije romana Karla Maja. On i njegov prijatelj Old Šeterhend vodili su bitke protiv razbojnika, a ponekad su im na pravednom putu stajali i zli Indijanci.

Knjige su se čitale, a još više su se gledali filmovi s ovim junacima. Kada je u poslednjem nastavku Vinetu poginuo, nastala je velika žalost. Zanimljivo je da su i devojčice volele popularnog Indijanca i njegovog prijatelja. Danas poneko dete pročita nešto od Karla Maja, ali to nije ni blizu euforije koja je postojala pre nekoliko decenija.

Eurokrem

Slatkiš koji je osvojio mališane širom zemlje. Pogotovo su bile simpatične reklame koje su ga afirmisale.

Deca su obožavala da ga mažu na hleb. Ništa manje popularne nisu bile ni table ovog crno-belog proizvoda. Sada je u ponudi mali milion sličnih slatkih artikala, a nekad je eurokrem bio jedan jedini.

Mandrak

Popularni junak Mandrak Mađioničar, verovatno prvi stripsuperheroj. Njegove veštine su prevazilazile sposobnosti običnog iluzioniste. S najboljim prijateljem Lotarom i devojkom Najdom iz broja u broj je prolazio kroz neverovatne avanture i uvek zahvaljujući izuzetnom daru izlazio iz njih kao pobednik. Strip je kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama, bio veoma popularan. Čak je i čuveni reditelj Federiko Felini nameravao da snimi film o njemu.

Badminton

Sport pomalo sličan tenisu bio je veoma popularan. S dva reketa i lopticom s perom igrao se u prirodi, na ulici ili ispred solitera. Nekada se koristila mreža, a nekad se igralo bez nje. U ovom sportu, inače olimpijskom, naša zemlja nikad nije imala značajnije rezultate, ali je badminton kao vid rekreacije bio veoma rasprostranjen.

(Nastaviće se)