Osam i po godina je prošlo od Partizanovog prethodnog učešća u Evroligi, isto toliko i od poslednjeg susreta crno-belih sa litvanskim velikanom, Žalgirisom iz Kaunasa. Svoj poslednji meč na domaćem terenu u Evroligi, u sezoni 2013/14, Partizan je odigrao 4. aprila 2014. baš protiv Žalgirisa i ostvario poslednju pobedu (77:67).

Tamni oblaci su se tada već nadvili nad Partizanom, finansijska situacija u klubu postajala je sve teža, ali u tom trenutku niko nije mogao ni da pomisli da crno-belima sledi višegodišnje odsustvo iz elitnog evropskog društva. Međutim, samo 21 dan kasnije crno-beli su doživeli pravi nokaut od kog su se godinama oporavljali. Pogađate, u pitanju je ona čudesna trojka Nolana Smita na fajnal-foru (AdmiralBet) ABA lige, 25. aprila 2014. kada je Partizan ostao bez plasmana u Evroligu, što je vrlo brzo izazvalo katastrofalne posledice po klub, a mladi tim ogromnog potencijala se rasuo po svetu.

Dugo se Partizan od toga oporavljao, njegov povratak u Evroligu je pre dve i po godine prolongirala i pandemija koronavurusa, ali ovog leta su se crno-beli konačno vratili na najveću evropsku scenu, gde su trinaest godina uzastopno nastupali pre te famozne trojke Nolana Smita. Od početka tekuće sezone odigrana su četiri kola, tim Željka Obradovića ima jednu pobedu i tri poraza, a u petom kolu Partizan će dočekati Žalgiris u četvrtak od 20.30h.

Prethodni susret ova dva kluba koji smo na početku pomenuli nije imao veliki takmičarski značaj, igralo se za prestiž, ali i da se izbegne poslednje mesto u grupi na kraju Top 16 faze. Partizan je u tome uspeo, završio je na kraju na sedmoj poziciji sa skorom 4-10, a Žalgiris je ostao na poslednjem mestu sa dve pobede manje. Bio je to meč 13. kola tadašnje Top 16 faze Evrolige i Partizanova ukupno četvrta pobeda u grupi koju je ostvario u beogradskoj “Areni“ pred, zvanično, 12.505 gledalaca.

Partizan je fantastično počeo meč, predvođen raspoloženim Lovernjom i Tepićem. Ekspresno su crno-beli poveli sa 13:0, a posle osam minuta igre i trojke Bertansa bilo je i 21:4. Trener Partizana Duško Vujošević je već do poluvremena je ukazao priliku gotovo svim igračima, jedino je Đoko Šalić čekao na svoju šansu do finiša utakmice. I to govori da je Partizan sve vreme imao situaciju pod kontrolom i bez većih problema je uspeo da dobije ovaj meč. Na kraju je najefikasniji u Partizanu bio Davis Bertans sa 17 poena i 10 skokova, što mu je bio prvi dabl-dabl u karijeri. Milenko Tepić je meč završio sa 14 poena, a Žofri Lovernj sa 11 poena i 3 skoka. Bogdan Bogdanović je te večeri bio potpuno van šuterskog ritma, završio je meč sa samo 2 poena (1-6 iz igre), ali je upisao 5 skokova i po 4 asistencije i ukradene lopte. Ekipu Žalgirisa tada je predvodio Gudaitis sa 13 poena i 7 skokova, dok su Jankunas i Pocijus postigli po 11 poena.

Ovaj susret je obeležila i jedna nesvakidašnja situacija. Utakmica je bila završena rezultatom 78:67 za Partizan, ali su sudije naknadno pregledale jednu spornu situaciju iz druge četvrtine, kada je Borisu Dalou greškom pripisan poen, pri rezultatu 35:18. Posle pregledanog snimka, sudije su naknadno korigovale rezultat na zvaničnih 77:67. Dva meseca pre toga, Žalgiris je u svojoj “Zelenoj šumi“ savladao crno-bele sa 89:77, a prethodno su se u Evroligi sastajali i u sezoni 2010/11, kada su opet i jedni i drugi bili uspešni pred svojim navijačima – Žalgiris je u Kaunasu slavio sa 73:62, a Partizan u “Pioniru“ sa 68:62. Ako tradicija ima neki značaj, u četvrtak treba očekivati da Partizan nastavi niz pobeda nad litvanskim velikanom na domaćem terenu.

Kada je u pitanju lična karta Žalgirisa, klub je osnovan 1944. godine, a samo tri godine kasnije je već osvojio prvu titulu prvaka Sovjetskog Saveza. Ima ukupno pet titula prvaka SSSR, a od kada je Litvanija nezavisna država, Žalgiris je 23 puta bio šampion. Tokom prethodne decenije je bio apsolutno dominantan na domaćoj sceni, sve do proleća ove godine, kada ga je šokirao Lijetkabelis, pod vođstvom Nenada Čanka u polufinalu plej-ofa. Titulu je kasnije u finalu osvojio Ritas.

Ono što je za Partizan april 1992. u Istanbulu, za Žalgiris je april 1999. u Minhenu, gde je pobedom nad Virtusom u finalu (82:74) prvi put postao prvak Evrope. Godinu dana ranije, Žalgiris je osvojio i “Saporta kup“, u to vreme drugo po snazi evropsko takmičenje. Beograd im je tada ostao u najlepšoj uspomeni, jer je litvanski tim do te titule došao u dvorani “Pionir”, gde je u finalu savladao Olimpiju iz Milana sa 82:67.

Pred početak ove sezone, Žalgiris su mnogi smatrali najvećim autsajderom u Evroligi, ali ekipa koju sa klupe vodi Kazis Maksvitis je u prva četiri kola osvarila dva trijumfa – oba na svom terenu i oba u dramatičnim završnicama. Prvo je litvanski tim velikim preokretom u finišu meča i serijom 8:0 stigao do pobede nad Virtusom od 68:65, iako je tim iz Bolonje imao vođstvo 65:60. Brazdeikis sa 14 i Smits sa 13 poena su se posebno istakli u tom susretu, a samo 48 sati kasnije u Kaunasu je pala i Barselona (73:72). Trojka Butkevičijusa je imala ogroman značaj na 26 sekundi pre kraja, a onda i promašaj Kalinića na drugoj strani pri rezultatu 72:70 za Žalgiris koji je zatim u penal-završnici osigurao trijumf. Ovoga puta najefikasniji u pobedi Žalgirisa bili su Kinan Evans sa 18, Ulanovas i Smits sa po 15 poena i među ovim imenima treba tražiti i najveću opasnost po Partizanov koš u četvrtak. Ali, i crno-beli su ubedljivom pobedom nad Virtusom značajno podigli samopouzdanje, imaju kvalitet i treba očekivati još jedan njihov trijumf. Atmosfera u Partizanu je sada mnogo pozitivnija nego u proleće 2014. i ako su se tada crno-beli opraštali od Evrolige, sada su na novom početku i uz mnogo nove energije.

Sportske.net