Makedonski narod 1. januara po starom, odnosno 14. januara po novom kalendaru, slavi tri praznika: Obrezanje Gospodnje, Svetog Vasilija Velikog i pravoslavnu Novu godinu.

Praznik Sveti Vasilije, koji je u narodu poznat kao Vasilica, pada u period tzv. nekrštenih dana. To je period koji traje od Božića do Bogojavljenja, kada, prema legendi, Isus nije kršten i đavoli su pokušali da ga prevare da ne bi bio kršten i da se ne bi ispunila volja Božija. Veruje se da su ovi dani opasni za čoveka, jer se tada mrtvi kreću, deluju nečasne sile, kao što su vampiri, karakondžule, veštice, vile i na svaki način žele da mu naude. Za zaštitu od ovih negativnih demona, čovek je u ovom periodu izbegavao teške poslove, ali je obavljao i razne magijske zaštitne radnje.

Privatna arhiva

Poznati su običaji, kao što su babarski, rusalski i sl., čiji su tragovi ostali na tlu Makedonije do danas. Posebno je zanimljiva dramska igra sa maskama koja je zastupljena u svim krajevima Makedonije, ali u svakom kraju ima različito ime: u Ohridu – vasiličari, u Bitolju – babari, u Skoplju i Tikvešu – džamalarii tako dalje. Iako se na mnogim mestima ova dramska predstava igrala tokom svih dvanaest nekrštenih dana, uglavnom se vezuje za praznik Vasilicu.

Privatna arhiva

Ovaj običaj kod Makedonaca u Srbiji tradicionalno neguje udruženje „Vardar” iz Kačareva. Svake godine za ovaj praznik organizuju maskenbal sa tradicionalnim babarima i njihovim karakterističnim nošnjama, te zapale vasiličarsku vatru ispred udruženja. Tada se peva i igra, pije kuvana rakija i vino, a slavlju se pridružuju i meštani Kačareva.

Za Vasilicu domaćice obično prirpemaju pogaču ili tradicionalni makedonski maznik, u koji stavljaju novčić. Veruje se da će član porodice koji izvuče novčić imati sreće tokom cele godine.

(Pančevac)