Glumica Jovana Stojiljković našla se u glavnoj ženskoj ulozi trenutno najpopularnijeg balkanskog špijunskog filma „Vera“ koja je bila četvorostruki špijun za vreme Drugog svjetskog rata.

Kroz film, osim same Pešićeve, promiču i neke druge istorijske ličnosti, poput, pripadnika Trećeg Rajha Karla Krausa, četničkih vođa Koste Pećanca i Radoslava Đurića, komunističkog lidera Milivoja Perovića i mnogih drugih.

Kasting za glavnu glumicu je trajao više od godinu dana, a Jovana Stojiljković se vrlo ozbiljno spremala za ulogu špijunke Vere Pešić. Na setu je čekalo 70 snimajućih dana, dočaravanje južnjačkog akcenta, neke vrlo mučne i teške scene nasilja, kao i obuke i Verine vještine baratanja oružjem koje čine jednog špijuna. Život Vere Pešić nakon susreta sa nemačkim obaveštajcem, Karlom Krausom, kojeg tumači Petar Zekavica, nije više bio isti jer se tada uplela u vrtlog špijunaže i tuđih manipulacija.

Nakon što sam pročitala scenario o Veri, zanimalo me šta je tu deo istorije i faktografije, a šta je fikcija. Kada sam to raščlanila, Vera je postala naša filmska junakinja, onda sam pustila sve ono što je deo mog osećaja dok radim, pustila sam i da me moje kolege partneri iznenade na setu i doprinesu realizaciji. Nisam imala strogo planirano šta ću kad raditi u kojoj sceni, dopustila sam da i ja kao glumica, vođena njenom mišlju dočaram situacije. Apsolutno sam podržala lik Vere Pešić do kraja i pokušala da je što bolje razumem – rekla je Stojiljkovićeva.

Ona kaže da je kroz proces zavolela Veru kao najbližu drugaricu i da je ponosna što su takav jedan karakter uspeli da ekranizuju kako bi i mlađe generacije naučile nešto više o vizuri žene koja je učestvovala u političkim previranjima, o izuzetnim ličnostima naše istorije, ali i da suštinski kroz film propitaju odnos muškaraca prema ženama i upozori ih treba više da saosjećaju.

Njena sudbina je zapravo veoma tragična i svaki put kad bih se zapitala koliko je ona imala godina kada bi stradala, a šta je sve prošla, zapitala bih se zašto je to moralo biti tako. Lično mi je bilo vrlo važno što smo o njoj napravili filmski testament jer je teško naći vodeći ženski lik. Naša kinematografija ide, korak po korak, na bolje jer se bavimo važnim ženskim temama i važno je da to bavljenje ženskim likovima u prvom planu postane praksa, a ne da bude kao neki incident – ispričala je je Stojiljkovićeva za „Novosti“.

Pošto film sadrži i scene silovanja žene, razna zlostavljanja i nasilja, Jovana Stojiljković ne krije da joj je na setu bio veoma izazovno. Upravo ovakve scene izazvale su niz zgražavanja među publikom nakon odgledanog filma.

Meni su scene u kojima Vera ispoljava emocije, njen susret sa majkom, zatim kad Vera puca iz oružja, ali i istovremeno vrišti iz sebe, bile vrlo teške, turbulentne i trebalo mi je vremena nakon njih da se smirim. Scene nasilja nisu jednostavne, ali su sastavni dio ovog posla i važno je kako im pristupite. Publika, zapravo, vidi ono najgore – kaže Stojiljković.

Kroz odnose sa drugima, Verin lik zapravo raste, a posebno je intrigantan njen odnos sa majkom koja nije bila tipična, brižna majka. Čak se i Anđa isticala po svojoj hrabrosti da bude drugačija u jedno sivo vreme. Obe su, simbolično, plesale na ivici života i smrti.

U jednoj od scena s majkom ona upozorava, govori „Vera, dete, nije moje da ti govorim kako ćeš da živiš, ali…“ i tu sve postaje jasno. Veri su veoma važni svi međuljudski odnosi koje je imala, ona je morala da preživi – rekla je Stojiljković.

(vecernjenovosti.ba)