Slučajevi masovnog opijanja maloletnika kojima smo prethodnih nedelja svedočili, otvorili su brojna pitanja u našem društvu – od ilegalne upotrebe i prodaje alkohola do posledica po zdravlje naših najmlađih. Kada se prekomernoj konzumaciji dodaju i energetska pića, ishodi mogu biti čak i katastrofalni.

Sve više je poziva Hitnoj pomoći u noćnim satima, u vreme kada se završavaju žurke i izlasci. Organizam srednjoškolaca, a pogotovo osnovaca, nije dovoljno zreo ni star da bi podneo veću količinu alkohola, kažu lekari.
– Na minimalne količine alkohola njihov organizam burnije reaguje, može doći do posledica, pogotovo uveče na žurkama dosta njih konzumira i onda se kupaju u bazenima, a u alkoholisanom stanju se to nikako ne preporučuje – kažu u Hitnoj pomoći.
Prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, više od 45 procenata dece od trinaest do sedamnaest godina pije. Pol više nije važan: čašicu podjednako vole dečaci i devojčice (odnos je 52 : 48). Od ukupnog broja ispitanih, polovina je izjavila da je alkohol prvi put probala u prisustvu i uz odobrenje roditelja.
Nedopustivo je da roditelj dozvoli maloletnom detetu konzumiranje veće količine alkohola, jer to može da utiče na kasniji razvoj, tvrde stručnjaci.
Cene alkoholnih pića su različite, a mlađi se obično odlučuju za jeftinija, kažu prodavci. Po zakonu, oni nemaju pravo da legitimišu kupce, ali mogu da odbiju da im prodaju alkohol ukoliko posumnjaju da imaju manje od osamnaest godina.
– Delujem na osnovu procene, da li je punoletan ili ne. Ako procenim da je maloletan, onda ne prodam, ako tvrdi da je punoletan, onda tražim da mi to dokaže, ili jednostavno pozovem nekog starijeg da dođe – navodi jedan radnik u marketu.
Istraživanja pokazuju da ga sedam od deset maloletnika redovno konzumira, pogotovo otkako su u modi alkoholni maratoni u pabovima, pivnicama, diskotekama, kao i žurke po stanovima prijatelja, gde se pije do padanja pod sto.
Koji je uzrok ovog kolektivnog sindroma?
Radoznalost? Inat? Ugledanje na roditelje ili možda filmske junake? Dokazivanje zrelosti? Želja za avanturom? Razočaranje što ih društvo ne prihvata?
Deo odgovornosti se pripisuje i želji za poistovećivanjem. Mladi gledaju odrasle kako se nalivaju, vide da čaša viskija ili vina lepo stoji i filmskim i TV junacima koji na ekranu neprestano piju, a sve to budi takmičarski duh.
Pod optužbom su i spotovi koji veličaju alkoholna pića, bez imalo kritičkog stava prema njihovoj neumerenoj potrošnji. U situaciji kada se 10 odsto maloletnika u proseku opija tri puta mesečno, reklamne kampanje bi morale da se založe za zdraviji način života, prikladan svim uzrastima potrošača.
Neverovatno, ali istinito: što je čovek mlađi, veći je rizik da bi mogao umreti od posledica bolesti izazvanih alkoholom. Budući da se danas pije od jedanaeste, organi ranije propadaju i organizam je nepopravljivo ugrožen.

(Pančevac)