Kultura svakodnevice: Ko još Pančevcima piše razglednice

Razglednice nisu slali ni stari Grci i Rimljani, ni monasi iz srednjovekovnih manastira, ni konkistadori, ni Petar Veliki, ni Karađorđe, ni Dositej Obradović. Pa ni mi ih danas ne šaljemo. Njihova istorija je počela tek krajem 19. veka i trajala je očigledno samo malo duže od sto godina. Jer kao što je pošta bila revolucija koja je razglednice donela, tako ih je izgleda era mobilnih telefona smestila u kulturno nasleđe.

Nema ih nigde

Zapravo samo reda radi, autorka ovog teksta zaređala je po trafikama da traži razglednice. I kao što se i dalo očekivati, nigde ih nije bilo. Ali čudno je bilo to što se nijedna prodavačica nije začudila, niti je mislila da je onaj koji tako nešto traži možda i malo luckast. Istovremeno, bilo je dirljivo gledati njihove pomalo tužne, a sigurno setne face. Mada, ruku na srce, u pitanju su bile postarije gospođe. Kao da su se pravdale dok bi mi odgovarale da ih ne drže kada bih upitala: „Da možda nemate razglednice?” Naravno, nije ih bilo ni u knjižarama.

– To se sada svelo na čuvenu varijantu mobilnog telefona. Odeš ispred crkve sa dva tornja, škljoc, i pošalješ to svima. Kakva razglednica. Kvalitet očigledno nije bitan. Ljudi od 50 plus nekada je i kupe ili možda dođu neki stranci, pa traže onu klasičnu. Ali u Pančevu je to verovatno na nivou od tridesetak razglednica godišnje – komentar je i Dejana Gaćeše, koji je do pre koju deceniju pomalo zarađivao i tako što je pravio razglednice Pančeva od svojih fotografija.

Dejan Gaćeša – Nekada se moglo nešto i zaraditi od razglednicaPrivatna arhiva

Ali mali broj Don Kihota nije dovoljan za finansijsku konstrukciju za pravljenje i štampanje razglednica.

– Imalo je možda smisla to raditi do pre dvadesetak godina. A mislim da je u pitanju čak i prošli vek kada sam ih prvi put štampao. Ceo tiraž od po i 500 komada tada je išao na pravom kartonu. A u poslednjih desetak godina u pitanju su samo digitalne dorade starih razglednica i fotografija i štampanje po pedesetak komada na mnogo tanjem kartonu ili bolje rečeno jačem papiru. Ali mislim da ni to neću ponavljati jer je broj prodatih minoran, a nemaš ni gde da ih prodaješ. Ranije ih je bilo i u pošti. A u jedinoj pravoj knjižari u gradu, u knjižari Kulturnog centra, to je jako malo. Novim generacijama nikada nije ni stigla nijedna razglednica – rekao nam je Dejan.

Razglednice Dejana Gaćeše

Ipak, naš poštar Zoran svedoči da i dalje ima onih koji ih šalju.

– Uglavnom za katolički Božić, i to dosta iz Vojlovice, kada idu i za inostranstvo. A ubacujemo ih u poštanske sandučiće češće i tokom leta, jer ih ljudi šalju s mora. U stvari najčešće su to unuci koji pišu svojim bakama i dekama s mora. Nedavno smo morali da napravimo pravu istragu da bi razglednica koju su deca poslala sitgla na pravu adresu. A to smo tek shvatili iz teksta – priča o svojim iskustvima Zoran, koji je poštar već nekoliko godina.

Porodične i gradske istorije

Ipak, nekada ih je bilo neuporedivo više. A nije mali broj onih koji su ih turili u neku kutiju, upravo kao Alisa Ćosić, mada nijedna nije mlađa od tridesetak godina.

– Nekada nisi smeo da se vratiš, a kao da na moru nisi ni bio, ako nisi poslao bar deset razglednica. Bio je to pravi ritual kada se biraju na trafici, a zatim namenjuju rođacima, komšijama, drugovima, a kasnije, kada smo išli sami, bez obzira na to što smo roditelje zvali iz govornice, i njima. Stajale su na staklu vitrine bar do Nove godine. A i sad se sećam kada mi je tata iz Berlina poslao Brandenburšku kapiju koja je svetlucala. Ali nemam vremena da sve to pregledam. A nadam se da ih moji naslednici neće uništiti – priča Alisa.

I jesu razglednice svedoci porodičnih istorija, putovanja, sitnih osvrta na doživljaje, pored onog obaveznog: „Mi smo dobro, a kako ste vi?” Ali su razglednice i svedoci izgleda gradova. Jer kako bismo znali kako je Pančevo izgledalo bar od kraja 19. i početka 20. veka.

Ipak, i u digitalnom obliku biće dovoljno vizuelnih svedočenja i današnjih vizura Pančeva. Ali sigurno je da tu nema pismenosti ni u tragovima, jer preko mobilnog telefona nikada ne napišemo: „Mi smo dobro, a kako ste vi?”

(Pančevac / Nevena Simendić)

NAŠ SUGRAĐANIN POSLAO RAZGLEDNICU REDAKCIJI PANČEVCA: Pozdrav za sve čitaoce sa regate Vode Vojvodine! FOTO