„Mama, ne brini“, „Tata, ne brini“, „Đorđe, ne brini“… Ovo je samo deo natpisa na bilbordima koji su postavljeni širom Beograda i koje nemoguće da niste videli bar u nekom delu grada. U pitanju je intervencija u prostoru beogradske performans umetnice Julije Kasteluči, koja je ovog jula dobila svoje mesto širom Beograda.
Julija Kasteluči koristi tekst kao performativni medijum, nadahnut radikalnom empatijom, kako bi kroz svoje intervencije u javnom prostoru stvorila emotivne poruke. Njen rad “NE BRINI” nije umetnost za gledanje; on je poziv na razumevanje i povezivanje, inspirisan duhom tekstualnih performativnih radova u savremenoj umetnosti.

„Kasteluči započinje ovaj projekat iz lične perspektive, suočavajući se sa sopstvenim brigama i strahovima. Na zidovima svoje sobe, svakodnevno je pisala “JULIJA, NE BRINI”, pronalazeći umirenje u ovim rečima. Ova intimna praksa se proširila na njen uži krug, gde je delila poruke poput „MAMA, NE BRINI“ i „TATA, NE BRINI“ sa porodicom i prijateljima. Ove poruke su sada amplifikovane u javnom prostoru, noseći jednostavnu, ali snažnu poruku: “NE BRINI”. Kada su postavljene na bilbordima, one postaju univerzalni poziv na empatiju i saosećanje, podsećajući prolaznike na značaj brige za druge, ali i za sebe. Njen rad nas izaziva da preispitamo svoje brige i da prihvatimo mogućnost postojanja u stanju bezbrižnosti. Castellucci nas direktno podseća na mogućnost izbora. Serija radova “NE BRINI” obuhvata poruke poput „MAMA, NE BRINI“, „TATA, NE BRINI“, „NENSI, NE BRINI “ , “VLADO, NE BRINI“, „ANA, NE BRINI“, koje su namenjene umirivanju bliskih osoba. Međutim, kada su postavljene u javni prostor, te poruke dobijaju širi kontekst, postajući relevantne za svaku osobu koja ih pročita“, piše Jovana Stokić na portalu koji je posvećen ovom performansu.

Postavljanjem ovih poruka na bilborde, ona se suprotstavlja tendenciji društva da komodifikuje emocije i iskustva.

„Umesto da brigu i bezbrižnost posmatra kao proizvode koji se mogu kupiti ili prodati, Castellucci ih predstavlja kao osnovne ljudske emocije koje treba deliti i negovati. Njen rad nas poziva da preispitamo svoje stavove prema brizi i da prihvatimo radikalnu empatiju kao alat za društvenu promenu. Sam čin pisanja ovih poruka rukom unosi dodatnu dimenziju empatije, naglašavajući njihovu ličnu i univerzalnu vrednost. Rukopis prenosi osećaj bliskosti i autentičnosti, čineći poruke još moćnijima i relevantnijima u kontekstu javnog prostora. Castelluccin rad nas podseća da radikalna empatija može uneti dubinu i autentičnost u komunikaciji među ljudima“, piše Stokić.

Roditelji, spremite se: Na jesen poskupljenje đačkih ekskurzija