Stručna radna grupa priprema i piše novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima; veliki deo posla je završen, ali ima ga još prilično. Brojna važna pitanja postavljaju se u vezi s novim Zakonom, jednim od najobimnijih u nas: kakvi se efekti očekuju od njega, na šta se konkretno odnose najave o pooštravanju kaznene politike, koje izmene se razmatraju za mlade i neiskusne vozače...

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević

Ova tema zanima sve, jer smo svi mi svakodnevno učesnici u saobraćaju, kao vozači automobila, njihovi saputnici, pešaci, biciklisti, vozači električnih trotineta, motocikala i bicikala… Iz tog razloga ekipa „Pančevca” je bila u Upravi saobraćajne policije u Beogradu, gde je napravila ekskluzivni intervju s načelnikom Uprave policijskim pukovnikom Slavišom Lakićevićem, koji aktivno sa svojim saradnicima učestvuje u izradi Zakona.

„Pančevac”: Šta je cilj radne grupe, zašto se, generalno, priprema novi Zakon?

Slaviša Lakićević: Radna grupa je, kao što je i primereno, multidisciplinarna i sposobna je da se uhvati ukoštac sa svim aspektima aktuelnih problema. Cilj radne grupe je da zakon bude jednostavan i primenljiv kako za saobraćajnog policajca, tako i za sudije, što znači da će se iskristalisati bolji efekat na građane – jasna granica između prihvatljivih grešaka kao blažih prekršaja i nedopustivih ponašanja za koja se predviđa rigorozna sankcija. Radna grupa je započela prošle godine pisanje celovitog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer je sadašnji na snazi od 2009. godine i od ključnog je značaja da se, pre svega, isprave nelogičnosti koje su nastale usled njegovih 19 izmena; uglavnom su izmene bile minimalne, a dve koje bih istakao kao suštinske nastale su 2018. i 2023, kada smo uveli električne trotinete u saobraćaj. Takođe, želimo da pratimo savremene tehnologije i nove tendencije koje su u međuvremenu nastale. Uz to, Zakon moramo da prilagodimo direktivama Evropske unije: među obavezama koje je Srbija preuzela u procesu pridruživanja EU je i potpuno usklađivanje propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja, tako da će se istovremeno raditi na implementaciji odredaba relevantnih propisa EU, gde će nam biti dragocena podrška kolega koje se bave evropskim integracijama. Jedan od razloga je i taj što je stanje bezbednosti u saobraćaju bolje nego u brojnim proteklim godinama, ali je za nijansu bilo lošije u 2024. godini u odnosu na 2023; imali smo 11 poginulih više, 514, od kojih je šesnaestoro dece – putnika u vozilima. To moramo da promenimo nabolje promenom svesti učesnika u saobraćaju o tome da svi treba više da pazimo i da u svakom trenutku poštujemo sve propise. Imamo ideje čiji je cilj ne samo povećanje bezbednosti na putevima već i unapređenje celokupne saobraćajne kulture i zaštite životne sredine, uz korišćenje modernih tehnologija i edukacije.

• Kada će novi Zakon stupiti na snagu?

– Nadamo se da će novi Zakon biti usvojen u drugoj polovini ove godine, ali ne možemo biti izričiti u pogledu datuma. Nakon što radna grupa završi svoj posao, uslediće aktivnosti po poslovniku Vlade Republike Srbije pre nego što Nacrt preraste u Predlog zakona i dođe pred poslanike Narodne skupštine. Ono na šta ne možemo u potpunosti da utičemo jeste konsultativni proces sa Evropskom komisijom, s obzirom na to da će usvajanje ovog zakona i pratećih podzakonskih akata biti ključni korak ka usaglašavanju s pravnim tekovinama EU. Dakle, u prvih šest meseci ove godine ćemo završiti Nacrt, potom će tekst biti u formi Predloga zakona, a onda u skupštinskoj proceduri. Jeste pomalo ambiciozno, ali ti kratki rokovi nam predstavljaju podsticaj, a što je najvažnije, to treba da bude kvalitetan propis, koji će biti primenljiv i dati rezultate na sistemskom rešavanju pojedinih pitanja ili celina. Neophodan nam je, što pre, dobar, moderan pravni okvir, neophodne su krupnije izmene u regulativi, propisivanju odgovornosti i nadzoru nad radom, pa ćemo zato angažovati sve svoje kapacitete. Ne želimo da eksperimentišemo, već da mere koje su dale rezultate u drugim državama i sistemima implementiramo kod nas.

• Pored postojeće privremene, mnogo se govori o propisivanju mere trajnog oduzimanja vozila kod najtežih prekršaja…

– Ta ideja je postojala i ranije, uz trajno oduzimanje prava upravljanja vozilima u određenim kategorijama. Sada želimo to da omogućimo, pre svih, sudijama za prekršaje. Naravno, sankcionisaće se lica koja grubo krše saobraćajne propise, ona što su izazvala saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom i ponavljaju prekršaje. Takva mera jeste generalna prevencija, što se pokazalo u drugim državama. Kod nas i dalje, u manjini, ima vozača što izazivaju nezgode s fatalnim posledicama, koje ćemo ovom merom isključiti iz sistema upravljanja vozilima. Inače, još nismo završili s pisanjem kaznenih odredbi, ali želimo da ih pooštrimo kada u saobraćaju imamo prevoženje dece u vozilu i decu pešake. Teže sankcije će biti predviđene i za izazivače nezgoda prilikom upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kao i za upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje i nevezivanje pojasa. Moram reći da nam nije želja da napravimo rigidan zakon, već da svi shvate sledeće: ne postoji u istoriji delatnost koja je unapredila ljudski rod i život kao saobraćaj, a s druge strane nijedna delatnost ne uzima toliko života – godišnje u svetu u saobraćajnim nezgodama gine preko milion i po ljudi, a preko pedeset miliona osoba biva povređeno. Društvenoekonomske posledice po Srbiju kada se radi o saobraćajnim nezgodama teže preko 4,5 milijardi evra na godišnjem nivou. Dakle, nezgode su fatalne za porodice poginulih, povređene, kao i za društvo u celini.

Od početka rada na Nacrtu zakona šira i stručna javnost ima priliku da upućuje svoje predloge na imejl adresu zbs.predlozi@mup.gov.rs

• Kojim preventivnim aktivnostima se može promeniti svest učesnika u saobraćaju?

– Razvijamo sistem prevencije kroz koji prevashodno na mlade vozače želimo da utičemo na taj način da pre nego što postanu nesavesni, tj. sakupe određeni broj kaznenih poena, prime pismo upozorenja u kome će stajati da moraju da prođu jednodnevni seminar o unapređenju znanja o važnosti defanzivne vožnje, nasuprot brzoj vožnji i kršenju propisa, čime dobijaju mogućnost da se poprave. Takvi sistemi postoje u svetu; nama najviše vozača gine u prvih osam godina vozačkog staža. Benefit koji će mladi imati je ukidanje obrasca probne vozačke dozvole, jer želimo da mogu da upravljaju vozilom u inostranstvu. Ostaće određena ograničenja. Ono o čemu radna grupa sada najviše diskutuje je to da li da ostane ograničenje na 80 kilovata i da li da ostane zabrana upravljanja od 23 sata do 6 ujutro, zato što im sada ograničavamo neke osnovne životne potrebe, a s druge strane znamo da u noćnim satima imamo najviše saobraćajnih nezgoda čiji su učesnici mladi vozači i ne želimo da benefitom koji će neko dobiti ugrozimo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Želimo da imamo sistem u kome će mladi vozači biti pod posebnom lupom, kako bi stekli iskustvo koje je neophodno da bi mogli da na pravi način upravljaju vozilima.

O bezbednosti u saobraćaju u južnom Banatu

Jedna od tema intervjua bila je aktuelna bezbednosna slika u saobraćaju na putevima u Južnobanatskom okrugu.
– Za Južnobanatski okrug je simptomatičan povećan broj saobraćajnih nezgoda s poginulim licima u prethodne dve godine. Iako svakodnevno šaljemo „presretače”, to jest vozila sa specijalnim uređajima za utvrđivanje prekršaja na teritoriju Pančeva i okoline, nažalost mnogo je nezgoda gde nismo imali drugog učesnika u saobraćaju, a imamo izletanja s puta usled brzine. Putevi su takvi da određeni vozači ne poštuju saobraćajne propise, odnosno ograničenja brzine i onda je to jedan od glavnih uzročnika nezgoda s poginulim licima. U Vojvodini se procentualno više koristi sigurnosni pojas nego u ostalim delovima zemlje, ali i u pokrajini nedovoljno. Na području Policijske uprave u Pančevu pojačaćemo naše prisustvo na kritičnim deonicama, „crnim tačkama”, kao i naše druge aktivnosti da bismo unapredili stanje bezbednosti kroz savremene metode, a to su kamere za detekciju brzine i svih ostalih prekršaja koje čine vozači – rekao je Slaviša Lakićević.

• Imate i jasnu ideju o tome kakva prevencija treba da se primenjuje kod starijih vozača…

– Naravno. Što se tiče alkohola, pao je na četvrto mesto uzročnika saobraćajnih nezgoda s poginulim i teško povređenim licima i u njima učestvuje od 12 do 18 procenata: imamo preventivne akcije u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, lokalnim samoupravama i drugim subjektima, pričamo koliko umanjuje psihofizičke i motorne sposobnosti, pa je manje alkoholisanih vozača, ali to nije naša željena cifra – preko 50.000 prijava saobraćajna policija napiše svake godine zbog vožnje pod uticajem alkohola. Kao sistem generalne prevencije želimo da imamo nultu toleranciju na alkohol. Sankcionisanje će ostati po sadašnjem predlogu – na 0,21 promila alkohola u krvi. Biće nedozvoljeno da upravljate vozilom ako ste pod dejstvom alkohola, ali nećemo nikoga sankcionisati do te granice. Postavili smo pitanje pred radnu grupu da li ćemo vozače koji imaju alkohola u krvi do te granice isključivati iz saobraćaja na šest do dvanaest sati i o tome se još polemiše. Postoji i gradacija između 0,21 i preko dva promila alkohola u krvi kada se radi o zaprećenim kaznama, a među njima su i visoke novčane kazne i zatvor. U slučaju prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu, vozač se automatski isključuje iz saobraćaja i piše mu se prijava, a tu ćemo biti sigurno rigidniji, pogotovo kod dvotočkaša. Naglasio bih da je brzina, kao i svuda u svetu, u Srbiji glavni uzročnik saobraćajnih nezgoda s poginulima, povređenima i materijalnom štetom. Svakodnevno pravimo i preventivne i represivne akcije kako bi ovaj problem bio rešen.

Na putevima u Srbiji i Evropi

Načelnik Uprave saobraćajne policije odgovorio je i na pitanje kakvo je stanje bezbednosti u saobraćaju kod nas u poređenju s drugim evropskim državama:
– Naznaka dobrog perioda je to što u poslednjih pet godina konstantno imamo najveće opadanje broja poginulih i po tome smo u prvih pet država u Evropi. Oko petsto poginulih jeste smanjenje, ali je daleko od onoga što želimo da postignemo. Strateški ciljevi su nam da u odnosu na 2019. godinu imamo prepolovljen broj poginulih, značajno manje povređenih i da od 2030. godine nemamo poginulu decu u saobraćajnim nezgodama – naravno, odmah ako je to moguće. Zato, odlučili smo da Zakonu dodamo nove materijalne odredbe koje će doprineti da na putevima budemo tamo gde želimo, a to je među deset najbezbednijih zemalja Evrope, koja je najbezbedniji kontinent na svetu.

Zgrada MUP-a u Palati SrbijaFoto: Radovan Đerić

• Koje se pojave još ističu kao uzročnici nezgoda s fatalnim posledicama?

– Nekorišćenje sigurnosnog pojasa i nepropisno prevoženje dece. U prethodne dve godine dve trećine putnika, kao i polovina poginulih vozača, u momentu saobraćajne nezgode nisu koristili sigurnosni pojas. Ako kažemo da sigurnosni pojas štiti do pedeset procenata, a prema svim istraživanjima štiti i više i putnike i vozače, koliko bismo poginulih imali manje na godišnjem nivou – od 100 do 150, a tako bismo bili jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi. Na primer, u Švedskoj i Norveškoj se pojas na prednjim sedištima vezuje u preko 96, a putnici pozadi to čine u preko 92 odsto slučajeva. A kod nas je do 85 odsto njih napred osigurano pojasem, a pozadi samo od 18 do 22 odsto! To je samo jedan segment. Mi napišemo preko 170.000 prekršajnih prijava za nekorišćenje pojaseva i preko pola miliona zbog prekoračenja dozvoljene brzine godišnje! U Srbiji sada imamo tri miliona vozača, kao i 1,2 miliona vozila na našim putevima više nego 2012, većina poštuje saobraćajne propise, ali koliko njih kaznimo… Naravno, ima i mnogo recidivista, povratnika, što me posebno zabrinjava. Postoji primer da smo jednom vozaču sedam puta privremeno oduzeli vozilo zbog najtežih prekršaja, a to je najbolji pokazatelj koliko neki ljudi ne poštuju društvene norme. Kako takvog vozača i njemu slične vratiti na pravi put, osim da im se trajno uzmu vozilo i vozačka dozvola, što ne garantuje da neće voziti tuđ auto bez nje. Niko nema pravo da vam oduzme život ili da nekog napravi invalidom. Na tome zdušno radimo, a rezultati se ove godine već vide, značajno je bolje: sada imamo 26 poginulih i preko stotinu povređenih manje nego u istom periodu u 2023. Želimo da nastavimo s tim trendom.

Kamere na uniformama

Novo doba sa sobom donosi i tehnološki napredak. Tako je saobraćajna policija, koja ima najviše interakcija s građanima, počela da nosi kamere na uniformama.
– Svi koji rade na specijalnim vozilima „presretačima” imaju „bodi kamere”, koje su važne ne samo za unapređenje našeg rada, već i za dokazivanje koruptivnih dela i za zaštitu svih učesnika u saobraćaju. Imali smo i pritužbe na naš rad, a 99 odsto njih je bilo neosnovano i to bi se videlo na snimku, jer ljudi u afektu kažu mnogo toga, pa onda to i zaborave. Poenta je u tome da svi shvatimo da ta kamera ne služi za detekciju prekršaja, već zakonite primene policijskih ovlašćenja. Potrudićemo se da u najskorije vreme svaki saobraćajni policajac ima na uniformi audio-video kameru, kojom će snimati svoje postupanje, što je standard u svim zapadnim zemljama.

Deo istorije policijeFoto: Radovan Đerić

• Postoji li još neki važan faktor za bezbedniji saobraćaj u Srbiji?

– Upravi saobraćajne policije, kao i MUP-u generalno, važno je da sve ovo što radimo bude u fokusu medija. U poslednje tri godine povećali smo prisustvo u medijima za preko 300 procenata, jer bez vas ne možemo da budemo tamo gde želimo – među građankama i građanima Srbije, koji treba da znaju šta preduzimamo da svima nama životi budu bezbedniji i bolji.

(Pančevac / Siniša Trajković)