Jednostavan test ravnoteže izgleda da može da ukaže na opasnost od preuranjene smrti. Ovaj test je alatka za upozorenje, a ne neumoljivi sudija. Ravnoteža se vežba, a nikada nije kasno da se promene druge životne navike koje bi mogle skratiti život.

Ravnoteža se obično ne proverava tokom rutinskih lekarskih pregleda starijih osoba. Međutim, nedavno je objavljeno istraživanje koje sugeriše da bi to trebalo promeniti. Međunarodni tim istraživača koji stoji iza ovog istraživanja otkrio je da su osobe stare od 51 do 75 godina koje nisu mogle da 10 sekundi održe ravnotežu stojeći na jednoj nozi bile u za 84 odsto u većem riziku od smrti od svojih vršnjaka. Ovo je zaključeno nakon što su uzeti u obzir starost, pol, indeks telesne mase i komorbiditeti kao što su bolesti srca, visok pritisak i dijabetes.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „British Journal of Sports Medicine“.

Dugotrajno istraživanje
U istraživanju je učestvovalo nešto više od 1.700 Brazilaca. Svi učesnici su prošli standardni lekarski pregled. Pored njega, prošli su i osnovni test ravnoteže. Test ravnoteže je podrazumevao da stoje bosi na ravnoj platformi držeći ruke sa strane i pogledom uprtim napred. Zatim su dobili mogućnost da tri puta prbaju da održe ravotežu 10 sekundi stojeći na nozi po njihovom izboru. Neko od zdravstvenih radnika bi stajao u blizini kako bi pomogli ispitaniku da zadrži ravnotežu ako bi počeo da pada.

Nakon ispitivanja, naučnici su pratili ispitanike u medijalnom vremenu od sedam godina. Nijedan učesnik nije odustao.

Naučnici su otkrili da je sposobnost ispitanika da polože test ravnoteže brzo opadala nakon 60 godine. Dok je otprilike 95 odsto ispitanika starosti od 51 do 55 godina moglo da balansira na jednoj nozi, samo je 82 odsto ispitanika starosti od 61 do 65 godine to moglo. Samo 46 odsto ljudi u starosnoj kategoriji 71-75 uspelo je da položi test ravnoteže.

Foto: Pixabay

Budući da je veća verovatnoća da će stariji ljudi pasti na testu ravnoteže, nije čudno da je pad povezan sa većom verovatnoćom smrtnosti. Ta verovatnoća je, kako su otkrili naučnici, skoro pet puta veća. Međutim, čak i kada se ispitanici uklope po godinama, kada se uzmu u obzir varijable poput gojaznosti i drugih zdravstvenih problema, rezultat je i dalje bio veoma ubedljiv. Nemogućnost da se održi ravnoteža na jednoj nozi tokom 10 sekundi, bila je povezana sa 84 odsto većom verovatnoćom od smrtnosti usled bilo kog uzroka.

Predskazivači smrti
Kad se kaže „predskazivač“ smrti ne misli se na nešto što ukazuje na tačan datum ili slično već na nešto što upozorava na opasnost od preuranjene smrti. Preuranjene u odnosu na moguć životni vek.

Ranije je utvrđeno da su fizički testovi poput ovog korisni predskazivači smrti. Na primer, istraživanja dosledno pokazuju da starije osobe sa čvršćim stiskom ruke žive duže. Stisak ruke se inače koristi kao pokazatelj ukupne fizičke snage, žive duže. Ove osobe imaju mnogo manji rizik od smrti u odnosu na starije osobe sa slabijim stiskom.

Kada se posmatraju zajedno, izgleda da ovi rezultati sugerišu da veća fizička kondicija u starijem dobu obezbeđuje i druge prednosti pored zdravlja srca i boljeg metabolizma. Moguće je da se događa i nešto drugo biološki korisno.

Još jedno objašnjenje koje su ponudili naučnici za razliku u stepenu rizika od smrti jeste da je manja verovatnoća da će osobe sa dobrom ravnotežom pasti.

„Procenjuje se da svake godine oko 684.000 osoba širom sveta umre usled padova“, naveli su. Čak i ako pad ne rezultira direktno smrću, on svakako može dovesti do fizičkog ili kognitivnog invaliditeta. A to bi moglo drastično smanjiti očekivani životni vek.

S obzirom na to da se test ravnoteže pokazao kao toliko moćan predskazivač smrti, naučnici smatraju da bi ga možda trebalo uvrstiti u rutinske lekarske preglede.

(penzin.rs)