Učestali rast euribora poslednjih meseci, mnogim građanima koji su kupili stan na kredit zadaje veliku glavobolju. Mesečna rata porasla je za 10, 20, 30, pa i stotinak evra. Na udaru je oko 150.000 građana koliko ih ima stambeni kredit u Srbiji i svi imaju istu brigu – kako na ova poskupljenja odvojiti još i za ovaj iznenadni izdatak, i do koliko će povećanje ići.Činjenica je da rate kredita ne zavise samo od toga da li ste uzeli kredit sa fiksnom ili varijabilnom kamatom, već i od toga koliko je prošlo vremena od kada ste podigli kredit, pa i ne čudi što su najveće povećanje rata osetili oni koji su nedavno ili pre par godina potpisali ugovore sa bankom, dok su manje opterećenje na džep osetiti oni koji su otplatili većinu kredita.
Beograđanka koja je nekretninu na kredit uzela pre četiri godine kaže da je u očaju jer joj rata raste svaki mesec. Kako kaže ako se ovako nastavi, ni sama ne zna kako će na ova poskupljenja od mesečne plate uspeti da plati obavezanu ratu banci.
– Uzela sam kredit 2018. godine. Rata mi je varirala svaki mesec, ali otprilike se kretala oko 245 evra. Sada u prethodnih nekoliko meseci krenula je da raste, tako da sam u septembru platila 272 evra, a već u oktobru ću platiti 285 evra. Očajna sam zbog ovoga i ne znam kako ću plaćati ako nastavi da raste – kaže J.D. iz Beograda za Blic Biznis.
Ništa manju brigu nema ni M.K. koja je kredit za kupovinu stana od 45 kvadrata podigla krajem prošle godine.
– Rata za stambeni kredit mi je iznosila 277 evra, a sada mi je 345 evra. Nisam mogla da verujem kada mi je stigao račun. Praktično sam svega desetak meseci plaćala ratu po prvobitnoj ceni. Moraću da smanjim ostale mesečne izdatke da bih imala na vreme da platim ratu. Više od tog povećanja me plaši neizvesnost da li će i dalje rata rasti i koliko – rekla je za „Blic Biznis“ M.K. (29).
Nešto bolje prošli su dužnici koji su kredit podigli pre više godina. Varijacija euibora im je u jednom periodu čak i smanjila ratu, dok je poslednjih meseci ona ponovo povećana. Međutim, kako su već većinu duga otplatili, na ostali iznos povećanje nije bilo više od 30 evra.
– Kredit za stan sam uzela 2009. godine 50.000 evra, i rata mi je tada bila oko 300 evra. Euribor je tada bio 5,2 pa je u međuvremenu i rata za kredit pala ispod 250 evra. Poslednjih šest meseci ona je došla do 290 evra – kaže S.L.
Slično je doživeo i M.J. koji je stambeni kredit uzeo iste godine, i za osam meseci rata mu je skočila za oko 20 evra.
– Stambeni kredit sam podigao sam 2009. godine i to 28.500 evra. Rata u februaru mi je bila oko 150 evra, sada je 170 evra – kaže naš sagovornik.
Prema poslednjim dostupnim podacima u Srbiji je podignuto više od 150.000 stambenih kredita, što znači da barem pola miliona ljudi direktno ili indirektno sa velikom zebnjom prati sve što se poslednjih meseci dešava na finansijskom tržištu, rast čuvenog euribora koji se direktno odslikava i u rastu rata za uzete stambene kredite.
Ko treba da bira fiksnu kamatu i kada
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je nedavno „da je vreme da se prilikom uzimanja kredita razmatra prelazak na fiksnu kamatnu stopu, ali da treba videti konkretnu ponudu banke“.
– Vreme je da se razmatra prelazak na fiksnu kamatnu stopu, ali treba videti za koliko je ona viša od varijabilne, jer banka tu preuzima rizik budućeg kretanja euribora. Za nove korisnike nema dileme da treba preferencija da bude fiksna kamata, ali treba videti ponudu banke. Za postojeće korisnike bitan momenat je da li ste na polovini otplatnog perioda ili pri kraju. Za te koji su pri kraju, ne treba razmatrati prelazak na fiksnu kamatu- rekao je ovom prilikom on.
Problem je što su retke banke koje uopšte nude fiksnu kamatnu stopu, a posebno one koje nude prelazak sa varijabilne na fiksnu.

Fiksne i varijabilne kamatne stope
Kamata se sastoji iz dva dela – marže banke u procentualnom iznosu i fiksne ili varijabilne kamatne stope. Prilikom podizanja kredita vi se opredeljujete za jednu od dve kamatne stope – fiksnu ili varijabilnu.
Fiksna se ne menja tokom otplate kredita i njena prednost je izvesnost obaveze koju imate prema banci, dakle, zaštićeni ste od mogućih promena i skoka kamatnih stopa. Međutim, za kredite sa fiksnim kamatnim stopama banke obično traže višu kamatnu stopu, nego za kredite sa varijabilnim, kako bi se zaštitile od povećanja.
Varijabilne kamatne stope određuju se na bazi referentne kamatne stope uz dodavanje odgovarajuće kamatne marže. One sa sobom nose takozvani kamatni rizik, što znači da se u slučaju rasta referentnih kamatnih stopa tokom isplate kredita – visina rate uvećava. Korekcije rate kredita se vrše periodično u skladu sa ugovorom – obično u razmaku od tri ili šest meseci.
Euribor najviši još od 2009. godine
Čitavu prethodnu deceniju vlasnici stambenih kredita nisu mnogo obraćali pažnju na euribor pošto je on bio skoro „zakucan“ i trpeo je veoma male promene, a samim time i rate kredita su bile skoro pa fiksne. I tako sve do 2022. godine i početka rata u Ukrajini…
Od 2016. taj čuveni euribor od kojeg ponajviše zavise rate vaših stambeni kredita bio je u blagom minusu, u 2022. smo ušli sa vrednošću od -0,540 procenata, da bi od aprila krenuo prvo blagi rast, u julu je već bio pozitivan, u septembru je prešao vrednost od jedan odsto, a krajem prošle nedelje probio je psihološku granicu od dva odsto?! Što je najviše još od 2009. godine…
Podaci pokazuju da je u januaru ove godine euribor bio – 0,539 procenata. Do oktobra meseca njegova vrednost polako je iz minusa dolazila u plus, da bi njegova vrednost u ovom mesecu bila + 2,027 procenata.
Slična situacija vila je i 2007 godine kada je euribor u januaru iznosio – 0,539 procenata, da bi postepeim povećanjem za godinu dana došao na +4,709 procenata.
(Blic Biznis)