Južni Banat
TRADICIJA SE NASTAVLJA U Sefketinu se na Uskrs održava manifestacija „Lov na uskršnja jaja“
Pravoslavna crkva danas obeležava Svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta
SLAVIMO SVETE MUČENIKE Danas izgovorite ovu molitvu!
Pravoslavna crkva danas obeležava Svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Marderija i Oresta.
Predanje veli da je Evstratije bio rimski vojvoda koji je služio cara u Satalionu. Evegnije beše njegov prijatelj u vojsci, Orest častan vojnik, Aksentije život beše posvetio svešteničkom pozivu, dok je Mardarije, osim što je bio običan građanin, bio i Evstratijev zemljak iz Aravarkina.
Surovi i nemilosrdni carski namesnici Lisije i Agrikola bacili su na muke jadnog sveštenika Aksentija. Evstratije se zgrozi ovim mučnim činom, te se sam prijavio Lusiju kao hrišćanin.
Kada su njega stavili na muke, prijavi se i Evgenije kao hrišćanin.
Kada su, nešto docnije, Evstratija vodili sa ostalim mučenicima kroz njegov rodni grad, vide taj prizor Mardarije. Oprosti se sa ženom i decom i pohita za ovom tužnom kolonom kako bi se i sam prijavio da je hrišćanin.
Pošto je Orestu ispao krst iz nedara, kada je nameštao nišan pred Lisijem, poznadoše ga da je hrišćanin, što je i sam naposletku ispovedio.
Strašne muke
Pošto su Aksentija posekli, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije u ognju pećnice.
Pred smrt svetog Evstratija je u tamnici pričestio sveti Vlasije.
Mošti ovih mučenika prenete su kasnije u Konstantinopolj gde behu položene u crkvi njihovog imena – Svetih Petočislenika.
Od svetog Evstratija ostala je krasna molitva koja se čita na subotnoj polunoćnici: Veličaja veličaju tja Gospodi.
MOLITVA
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
(Pančevac)
