Velika Britanija, albanski zahtevi za azil po hitnom postupku – ubrzano deportovanje odbijenih
Premijer Riši Sunak namerava da uskoro o promenama u imigracionoj politici razgovara sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Debata oko britanske imigracione politike ušla je u nemirne vode izjavom ministarke unutrašnjih poslova Suele Brejverman da „narod Britanije zaslužuje da zna koja stranka se bori protiv invazije južne obale, a koja to ne čini“.

Ministarka je istom prilikom rekla poslanicima Donjeg doma parlamenta da je imigracioni sistem nefunkcionalan, te da je useljavanje izmaklo kontroli.

Suela Brejverman precizira da je samo ove godine Lamanš ilegalno prešlo oko 40 hiljada ljudi.

Samo njihov smeštaj po hotelima širom zemlje dnevno poreske obveznike košta 6,8 miliona funti.

Većina ilegalnih imigranata u Britaniju stiže iz Albanije

Britanski ministar za imigracije Robert Džendrik objašnjava da četiri petine migranata potiču iz Albanije, koju ministarstvo unutrašnjih poslova smatra“bezbednom zemljom“.

To znači da London ne smatra da su politički i ekonomski uslovi u Albaniji takvi da bi građani te zemlje tražili azil u drugoj zemlji.

Poređenja radi, pre dve godine u jeku pandemije, opasan put preko mora prešlo je samo pedeset migranata iz Albanije.

Prošle godine taj broj je bio četrdeset puta veći – 800 Albanaca morem je došlo do Britanskih ostrva.

Ove godine broj prelazaka je petnaest puta veći nego prošle. Procenjuje se da je u Britaniju u 2022. godini stiglo dvanaest hiljada albanskih migranata. Pet šestina su odrasli muškarci bez porodice.

Prošle nedelje, komandat jedinice za borbu sa pretnjama bezbednosti na Lamanšu Den O’Mahoni rekao je parlamentarnom komitetu za unutrašnje poslove da „razloge za eksponencijalni skok albanskih migranata treba tražiti u činjenici da su albanske kriminalne bande našle uporište u severnoj Francuskoj“.

Prema podacima britanske Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala, albanska mafija organizovala je masovno i strateško uzgajanje kanabisa u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pored toga, navodi agencija, albanski kriminalci u Britaniji uzimaju lavovski deo profita o trgovine kokainom, koja godišnje donosi pet milijardi funti profita.

Prošle godine britansko ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je poseban program za prevenciju kako bi se sprečilo da se albanski tinejdžeri, koji odrastaju u Britaniji, pridruže postojećim albanskim bandama trgovaca ljudima ili kokainom.

Albanci čine i najveću etničku grupu stranaca u britanskim zatvorima. Procenjuje se da je 10 odsto zatvorenika u 1500 zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu albanske nacionalnosti.

Šta posle iskrcavanja?

Većina migranata iz Albanije uopšte ne traži azil po dolasku u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Oni se jednostavno utope u masu i rade „na crno“.

Ono, koji zatraže azil, uglavnom tvrde da su žrtve trgovine ljudima i pozivaju se na Zakon o modernom ropstvu iz 2015. godine.

Albanci su najveća etnička grupa, koja u Britaniji traži azil po ovom osnovu.

Samo do juna ove godine azil je zatražilo 7.267 Albanaca. Nešto više od pola zahteva bude i odobreno. 14 odsto zahteva podnose muškarci bez porodice.

Povratak kući
Albanci predstavljaju i najveću etničku grupu, čije pripadnike Britanija vraća kući.

U prvoj polovini ove godine, u Albaniju je vraćeno 440 osoba, mahom muškaraca.

Prošle godine, ministri unutrašnjih poslova Albanije i Britanije postigli su bilateralni sporazum, kojim je procedura repatrijacije ubrzana za one, kojima je zahtev za azilom odbijen.

Razlozi za napuštanje Albanije
Ako je verovati istraživanjima Galupa, šezdeset odsto populacije Albanije želi da napusti zemlju tri decenije posle pada diktature Envera Hodže.

Kao razloge, građani Albanije navode korupciju, male plate i loše uslove za rad.

Ako računamo u funtama, srednji godišnji prihod po domaćinstvu u Albaniji iznosi 1.997 funti.

U Britaniji je on, prema statistikama starim dve godine, bio 30.500 funti.

Šta dalje?
Premijer Riši Sunak namerava da uskoro o promenama u imigracionoj politici razgovara sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova u međuvremenu planira da uvede hitan postupak za razmatranje albanskih zahteva za azil i ubrza repatrijaciju onih, koji budu odbijeni.

(RTS)