„Punih 16 godina pokušavala da se ostvarim kao majka. Imala sam pet bezuspešnih vantelesnih oplodnji i onda mi je na klinici doktorka rekla da mogu da pokušam samo donacijom jajnih ćelija, a jedna od mogućnosti je tada bila u Pargu. Tako da sam 2014. godine i otišla u Prag“, priča u razgovoru za Euronews Srbija Danijela Nikolić, koja je svoju želju da postane majka posle duge borbe ostvarila donocijom jajnih ćelija van granica Srbije.

Sada je takva mogućnost dostupna i ženama u Srbiji. Projekat koji po prvi put uvodi kao opciju doniranje jajnih ćelija i reproduktivnih materijala iz uvoza zaživeo je nedavno i ovde, a u banci u Višegradskoj za sada je prijavljeno više od 300 zainteresovanih za vantelesnu oplodnju doniranim materijalom.

Od subote je za ovaj proces moguće prijaviti se i preko E portala. Na taj način parovi koji na drugi način ne mogu da se ostvare kao roditelji neće morati da idu u inostranstvo, već će celu proceduru moći da završe u Srbiji.

Danijela kaže da ima dosta prijateljica koje su posle nje otišle u Prag, čak i Solun, i ostvarile su se kao majke.

„Posle bilo kog mog javnog izlaganja dobijam dosta privatnih poziva i pričam o svom iskustvu. Žene su u nedoumici, tako da slušajući moje iskustvo i moj optimizam odlučuju se da idu na donaciju i da ne gube vreme vantelesnom ukoliko su im loše jajne ćelije ili je kod supruga problem“, kaže ona.

Donirani materijal stiže ih Španije i Danske, u Srbiji za sada 300 prijavljenih

A kako je proces zamišljen u Srbiji? Ana Mitrović Jovanović, predsednica republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju za Euronews Srbija kaže da će dodonorstvo u ovom trenutku biti rešavano tako što će se uvoziti jajne ćelije i spermatozoidi.

„Svesni smo činjenice da unazad preko 10 godina jedan ogroman broj naših građana je odlazio u zemlje regiona, posebno u Češku, Kipar, Grčku i Severnu Makedoniju da kupe jajne ćelije i spermatozoide i vraćali se sa urađenim procedurama sa donorskim materijalom u Srbiju“, objašnjava ona.

Sada će taj proces biti moguće uraditi u Srbiji, sa doniranim materijalom koji će stizati iz banaka u Španiji i Danskoj. U banci u Višegradskoj do sada je prijavljeno više od 300 zainteresovanih.

„Očekuje se potpisivanje sa još nekim bankama, poput banke u Češkoj. Tako da sve ono što bude dostupno na tržištu Evrope biće omogućeno i našim parovima“, objašnjava ona.
Ona ističe da je potrebno raditi i na promociji donorstva kod nas jer iako već nekoliko godina postoji mogućnost doniranja materijala u banku u Višegradskoj, donora gotovo da nema.

„U ovom trenutku za nekoliko godina koliko postoji banka u Višegradskoj mi imamo doniranih samo pet uzoraka i to muških reproduktivnih ćelija, jajnih ćelija nema“, kaže ona.

Dodaje da je donorstvo reproduktivnog materijala nije mnogo popularno kod nas, ali da postoje i druge prepreke.
„Mi smo mala zemlja i stari smo kao nacija, a za donorstvo posebno reproduktivnih jajnih ćelija donorke mogu biti žene između 21. i 34. godine života, uz ispunjavanje drugih kriterijuma – da su zdrave i da prođu sve potrebne testove. S obzirmom da je kod nas prosečna starost žene skoro 42 godine jasno nam je da nemamo veliki pul iz kog možemo očekivati donorstvo. Pošto procedura za doniranje ženskih reproduktivnih ćelija nije toliko jednostavna kao za donaciju muških uzoraka, i u budućnosti ćemo imati veći broj doniranih muških reproduktivnih ćelija“, objašnjava ona.

Ko može da se prijavi?
Doktorka Mitrović Jovanović navodi da pravo na prijavu imaju svi parovi do 45 godina kod kojih je prethodno na svim komisijama i postupcima ispitivanja i lečenja neplodnosti pokazano da je jedini način za dobijanje potomstva postupak sa doniranim materijalom, bilo da se radi o jajnim ćelijama, što je daleko češće, ili o doniranim spermatozoidima.
„Mogu se prijaviti i žene do 45 godina koje ispunjavaju uslove koji su jasno propisani. Takođe mogu se prijaviti i parovi posle 45 godine, kod kojih je takođe donacija jedini način da dođu do potomstva, ali o sopstvenom trošku“, precizira ona.

Doktorka navodi da budući roditelje teško prihvate da je jedini način rešavanja neplodnosti doniranje reproduktivnog materijala. Ističe da postoje brige oko toga da li je žena samo inkubator i da li će to dete naslediti nešto od nje.

Međutim, naglašava da se pri izboru reproduktivnog materijala uvek vodi računa da dolazi od žene koja je sličnih fizičkih karakteristika, pa i krvne grupe kao majka.
To je bio slučaj i sa Danijelom Nikolić, koja je ispričala kako je izgledalo njeno iskustvo i precizirala da se za donora birala žena koja je sličnih fizičkih karakteristika kao ona.

„Morali smo da popunimo upitnik o visini, težini, boji kose, očiju, krvnoj grupi da bismo našli donorku koja je slična meni. Ja samo imam podatke da je u pitanju mlada osoba koja je fakultetski obrazovana, koje je visine i boje kose i ništa više se nisam ni raspitivala i nije mi bilo bitno“, rekla je ona.

Za novi projekat u Srbiji kaže da je to odlična ideja, zato što će i finansijski i logistički omogućiti mnogo brže i mnogo kvalitetnije da se žene što pre ostvare kao majke.

„Da su mene upućivali na to i ranije možda bi to bilo i pre, ali u suštini nikada nije kasno. Tako da će ta mogućnost mnogo olakšati parovima da dođu do svog potomstva“, rekla je ona za Euronews Srbija.

Omugućavanje parovima da se na ovaj način ostvare kao roditelji u Srbiji je, prema njenom mišljenju, odlična ideja jer će, kako kaže, žene mnogo brže i mnogo kvalitetnije moći da se ostvare kao majke.

(Pančevac/Euronews Srbija)