Nekadašnji Dan republike 29. novembar i čitav ovaj period gde se susreću jesen i zima tradicionalno je doba kada se u našim krajevima praktikuje – svinjokolj. Idu slave i praznici, pa gurmani nastoje da pripreme zalihe ukusnih mesnih zalogaja za sve te prilike.
Ipak, da sve te švargle, kobasice, slaninice, čvarci i druge mesne đakonije ne bi nikom preseli i doneli dugoročne zdravstvene probleme, zakonska i moralna obaveza svakog domaćina tokom svinjokolja jeste da meso odnese na analizu kako bi se proverilo da ono nije zaraženo parazitom zvanim trihinela.

Valjkasta glista trihinella spiralis uzročnik je bolesti trihineloza, jedne od najrasprostranjenijih zoonoza, odnosno bolesti koje se prenose sa životinja na ljude. Ova glista se u obliku larvi nalazi u mesu zaraženih životinja, pre svega svinja – domaćih i divljih. Upotreba takvog mesa u ishrani dovodi do ozbiljnih i trajnih infekcija ljudi.
„Svinje se najčešće inficiraju ako za ishranu dobijaju termički neobrađene iznutrice, a ređe i proždiranjem zaraženih pacova. Oboljenje nastaje prilikom konzumiranja termički nedovoljno obrađenog mesa i prerađevina od mesa (sirovog, dimljenog i sušenog), u kome se nalaze žive larve trichinellae spiralis. Inkubacija može biti od jednog do četrdeset pet dana, a najčešće se simptomi javljaju nakon osam do petnaest dana. Klinički tok bolesti je vrlo različit, a najčešći su: gastrointestinalni simptomi, proliv i povišena temperatura. Specifični su bolovi u mišićima, otok očnih kapaka i lica i konjunktivitis. Kao posledica infekcije mogu da se jave kardiološke i neurološke komplikacije. Bolest se ne prenosi sa obolelog na zdravog čoveka”, navodi se u tekstu na veb-sajtu Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

Samo analiza pomaže

U Zavodu navode i da treba poštovati određene mere prevencije da bi se zaraza izbegla. Između ostalog, obavezna je veterinarska kontrola svake zaklane svinje i pored toga što su iz istog obora, kao i mesa divljači, i to metodom digestije, a ne trihineloskopskom metodom.

Veterinari kažu da često čuju izgovor: „To su moje svinje i znam i bez pregleda da su zdrave”, ali to je ogromna greška budući da životinja zaražena trihinelom ne pokazuje nikakve znake bolesti i zaraženost se može utvrditi jedino pregledom mesa. U Pančevu takve preglede vrši Veterinarski specijalistički institut, a analiza uzoraka mesa sprovodi se akreditovanom metodom veštačke digestije. Kontrolu mesa nude i pojedine privatne veterinarske ambulante.

Dobro obeležite uzorke

O tome zašto je važno da kontrolišete meso svake svinje i da pritom dobro obeležite koji uzorak kojoj životinji pripada, najbolje svedoči priča našeg sugrađanina Dragana koji godinama uzgaja svoje svinje.
– Mi redovno kontrolišemo meso i svesni smo koliko je to važno. Tokom jedne od ranijih epidemija jedan poznanik koji nije kontrolisao meso svinje koju je zaklao, zarazio se trihinelozom, a jednako je loše prošao i njegov sin. Čujem da sada doživotno moraju da piju neke lekove, jer taj parazit zauvek ostaje u organizmu. Ljudi moraju i da paze ako kolju više svinja i da dobro obeleže uzorke koje nose na analizu. Prijatelj je tako klao tri svinje, odneo sva tri uzorka i ispostavilo se da je samo jedna svinja bila zaražena. Međutim, on nije obeležio uzorke i nije znao o kojoj je svinji reč, tako da je bio primoran da baci sve meso – objašnjava Dragan.

On dodaje i da je naročito važno da se meso proveri ukoliko planirate da ga sušite ili da pravite kobasice, jer to meso neće biti termički obrađeno. Da to ima smisla, potvrđuju i iz Zavoda za javno zdravlje, gde kao jednu od mera prevencije protiv trihineloze navode upravo termičku obradu, i to na temperaturi višoj od 71 stepena i dovoljno dugo.
Osim toga, svinje namenjene za ishranu ne smeju dobijati termički neobrađene iznutrice, već samo prokuvane. Oko obora i uzgajališta svinja treba uništavati pacove i druge glodare, a meso i proizvode od mesa treba kupovati u ovlašćenim prodavnicama koje su pod stalnim sanitarnim i veterinarskim nadzorom.

Pamtimo epidemije
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u poslednjih desetak godina u Južnobanatskom okrugu epidemijske godine su bile:
• 2009. godina, sa 28 obolelih iz epidemije u Pančevu;
• 2015. godina, s 30 obolelih, i to iz dve epidemije u Pančevu (Banatsko Novo Selo) sa po devet obolelih, jedne epidemije u Kovačici (Uzdin) s devet obolelih i jedne epidemije u Vršcu s tri obolele osobe i
• 2016. godina, s jednom epidemijom u Vršcu u kojoj je obolelo osam osoba.

(Pančevac/D.K.)