JOŠ JEDNA USPEŠNA SEZONA ZA PANČEVAČKO PLANINARSKO DRUŠTVO Jelenak u prirodi i leti i zimi u zemlji i inostranstvu
U Pančevu postoji nekoliko organizacija koje godinama neguju blagodeti boravka u prirodi i u tome uspešno funkcionišu. Jedno od njih svakako je Planinarsko društvo „Jelenak”, osnovano „davne” 1959. godine, otkada kontinuirano sprovodi rekreativne, sportske, takmičarske, planinarske, smučarske, alpinističke i druge aktivnosti. Ovi agilni ljudi sve to vreme revnosno rade na razvijanju fizičkih sposobnosti, kulture boravka u prirodi, ljubavi prema prirodi, ekološko-civilizacijskih odnosa i drugarstva članova. I tako, s obzirom na broj članova, organizaciju i aktivnosti, „Jelenak” u planinarskom svetu spada u vodeće klubove u Srbiji.
Planinarsko društvo „Jelenak” bilo je veoma aktivno i u prethodnom periodu, pa je samo u toku godine zabeležilo veliki broj akcija, što u zemlji, što u inostranstvu.
Ova plemenita organizacija, kao i uvek, imala je širok spektar raznovrsnih sadržaja u svim godišnjim dobima, kao i razne ciljne grupe onih koji vole da provode vreme u čistoj prirodi.
Od Zagajičkih brda do Prokletija
Prema rečima jednog od najagilnijih članova ove organizacije Milana Piperskog, sve je počelo još tokom prošlih novogodišnjih praznika.
– Već 2. januara otišli smo u Deliblatsku peščaru, tačnije na Čardak, gde nas je Jonike Žeravljev odveo na neku od sedam staza koje naši članovi održavaju, markiraju, gde postavljaju putokaze i brinu o čistoći. Zimski period smo iskoristili i za druženje s prijateljima planinarima iz celog regiona. Tako smo bili prisutni i na božićnom usponu na planinu Rtanj, pa na bogojavljenskom usponu na Beljanicu, kao i na zimskom usponu na Trem. Pored toga, organizovali smo i zahtevnije akcije, u smislu kondicije i korišćenja opreme, uspon na visoke planine u Crnoj Gori. Dragan Đerić, jedini vodič druge kategorije u klubu, što znači da ima licencu za vođenje zimskih uspona na vrhove od preko 2.000 metara, uspešno organizuje i vodi akcije na Durmitoru, na koje idu planinari i iz drugih klubova jer znaju da će biti sigurni i da će im biti obezbeđena sva neophodna oprema za zimske uspone – navodi Piperski.
Proleće je vreme kada se budi priroda, što vole svi, pa i planinari.
– Akcija „U poseti gorocvetu”, koju organizuje naš sekretar i prekaljeni planinar Milan Glumac, godinama privlači najveći broj učesnika, a obično ih bude oko sto. Odvija se sredinom aprila na Zagajičkim brdima, koja tada budu preplavljena planinarima raspoloženim da uživaju u prizorima ove retke biljke. Leto je idealno vreme za visokogorske akcije, na mestima kao što su Prokletije, Durmitor, Sinjajevina, Orjen… Ovi i drugi gorostasi u Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini naše su redovne destinacije – napominje pančevački planinar.
Od Čardaka do Maroka
On ističe da ove višednevne akcije posebnu draž imaju i zbog toga što se noći provode uz vatru i druženje u planinarskim domovima, šatorima, daleko od civilizacije, često bez struje, uvek bez signala mobilne telefonije.
– Pored planinarenja, leti je obavezno i kupanje u bistrim i hladnim jezerima sakrivenim od gužve i buke. Jedan ovakav uspon imali smo na vrh Maja Bojs u Albaniji, na Prokletijama, kada smo se i lepo osvežili u Velikom jezeru. Tom prilikom Željko i Aca merili su temperaturu vode, a na nekim mestima jedva je prelazila 10 stepeni. Ove godine smo uspešno organizovali i jednu ekspediciju na Visoki Atlas u Maroku i vrh Tubkal na 4.167 metara nadmorske visine. S druge strane, Mihajlo je s našim prijateljem Ivanom iz Planinarskog društva „Dunav” organizovao i uspešno izveo na vrh Bilju, Zoricu, Maju, Ljiljanu, Srđana, Sinišu, Bojana, na njihov i naš ponos, ali i ponos Grada Pančeva, koji je podržao ovu ekspediciju – kaže ovaj naš sugrađanin.
Septembar je mesec kada se celo društvo digne na noge – sastanci, dogovori, razgovori, obilazak terena, pre svega zato što je svake prve subote u oktobru manifestacija „U bojama ruja”, kada stotinak volontera priprema i organizuje taj događaj na Čardaku u Deliblatskoj peščari, gde se ove godine okupilo oko 1.900 učesnika, uglavnom osnovaca iz Pančeva i okoline.
– Planinarenje nije samo odlazak i uživanje u prirodi, već se trudimo da u svakoj našoj akciji obiđemo spomenike, manastire i mesta značajna za našu kulturu i istoriju. Bili smo na Ceru, Suvoboru, Ravnoj gori, a za vikend kada je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu otišli smo na planinu Nidže i vrh Kajmakčalan, kada je nas 48 po izuzetno hladnom i vetrovitom danu izašlo na vrh i upalilo sveće za stradale junake – priča planinar.
Nakon ferata još skupština, pa Jovo nanovo
Ovo društvo se trudi da organizuje akcije za svakoga ko želi da boravi u prirodi, tako da u godišnjem planu ima jednodnevne izlete namenjene početnicima, višednevne uspone na neke pristupačnije planine, kao što su Tara, Zlatar, Stara planina, kao i višednevne visokogorske uspone, gde se, pored fizičke pripremljenosti, zahteva i mentalna stabilnost, izdržljivost i posebna oprema.
– Dobru pripremu za prelazak preko nepristupačnih terena Prokletija, Durmitora, Maganika predstavljaju takozvane ferate ili čelični putevi u steni, gde se na bezbedan način savladava strah od visine, vežba penjanje i stiče neka rutina prilikom kretanja na eksponiranim stenama. Tako svake godine organizujemo odlazak na dve pripremne, nešto jednostavnije ferate, na Kablaru i Gornjaku, da bi vrhunac bio u Bosni i Hercegovini, na Romaniji i Crvenim stenama, gde s vodičima ferata prelazimo „Sokolov put”. Ova ferata je trenutno najatraktivnija u regionu. Pored nekih zaista teških deonica, koje zahtevaju maksimalnu koncentraciju, posebnu pažnju privlači prelazak preko sajle i visećeg mosta koji su na visini od pedesetak metara. Na feratama se vidi koliko je drugarstvo među planinarima – međusobno se podržavamo, savetujemo, smirujemo uplašene i uspaničene. Ovde možete videti uvek pričljivog i raspoloženog Baneta kako ćuti, bled u licu, dok ga Milica i Nataša uz osmeh podržavaju da krene dalje, ili kako Milan i Srđan sa svojih stotinak kila prelaze s lakoćom neke delove prkoseći svim zakonima fizike – poentira Piperski.
Uskoro sledi kraj godine, kada će se ovi iskonski ljubitelji prirode i dobri drugari sastati i na godišnjoj skupštini, sumirati rezultate i evocirati nebrojene uspomene, a od Nove godine Jovo nanovo…