Kada višak kilograma opstaje ili se čak i povećava i pored značajne redukcije ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, pacijent postaje kandidat za lečenje tabletama ili injekcijama.

Takav pristup, koji je od ove godine omogućen i u našoj zemlji, registrovanjem novog medikamenta u injekcionoj formi, za lečenje gojaznosti, može da ohrabri one koji se zaista disciplinovano i uporno, nažalost bez rezultata, bore sa viškom kilograma. Ali, isto tako i da zavara one koji očekuju da prepunim porcijama skinu telesnu masu, jer kao i sve terapije, i ove za gojaznost, nisu „šarene bombone“ i imaju svoje neželjene efekte. Uz to, nisu ni jeftini, a za indikaciju – gojaznost, osiguranje ih ne pokriva.

Profesor dr Mirjana Šumarac Dumanović, načelnica multidisciplinarnog centra za gojaznost Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u intervjuu, za „Novosti“, kaže da je u našoj zemlji ove godine za lečenje gojaznosti registrovan lek liraglutid, a pre pandemije, 2019, kombinacija lekova naltreksona i bupropiona:

– Ovi medikamenti mogu da pomognu ne samo u skidanju suvišnih kilograma nego i kao priprema za operaciju smanjenja želuca, ili ako nakon ove intervencije ponovo „nabacite“ kilograme. Prvi se daje u vidu potkožnih injekcija koje se primenjuju svakodnevno, i doza se povećava na nedelju dana do pune doze od tri miligrama. Drugi se primenjuje u vidu tableta koje se postepeno uvode do pune doze od dva puta dnevno po dve tablete.

* Kako deluju ovi lekovi?

– Kombinacija naltreksona i bupropiona deluje na centralni nervni system i smanjuje osećaj gladi, a istovremeno povećava osećaj zadovoljstva unetom hranom, tako da je ukupni unos energije manji. Liraglutide takođe ima svoje receptore u različitim delovima mozga i, takođe, menja odnos hormona koji utiču na sitost i glad u korist onih koji povećavaju sitost. Ovaj lek usporava i pražnjenje želuca, čime se efekat sitosti još više povećava

.
* Imaju li ovi lekovi neželjene efekte?

– Oba leka imaju uglavnom gastrointestinalne neželjene efekte koji se javljaju u toku prvih dana i nedelja terapije i postepeno prolaze. Ukoliko nešto duže traju, onda se doza leka sporije povećava i tako se ovi simptomi prevazilaze.

* Da li su kandidati za ovu terapiju svi koji kubure sa viškom kilograma ili samo ekstremno gojazni?

– Lekove za lečenje gojaznosti mogu i treba da dobiju oni pacijenti koji su već na režimu redukcionih dijeta i povećali su fizičku aktivnost, ali nemaju zadovoljavajući efekat, odnosno i dalje imaju indeks telesne mase 30 kg/m2 i više od toga, a imaju neku od udruženih bolesti koje prate gojaznost kao što su dijabetes, hipertenzija, hiperlipidemija, prekidi disanja u snu.

* Ko ne može da uzima ove lekove?

– Svaki lek ima svoje posebne kontraindikacije, zato je potrebno da se pre primene pacijenti posavetuju sa svojim lekarima i po potrebi i sa endokrinologom da bi se upoznali sa efektima lekova. Lekar procenjuje koji im lek odgovara prema njihovim udruženim bolestima, uzrocima nastanka gojaznosti, ali i željama.

Pixabay

* Šta pokazuje primena ovih lekova, koliko su efikasni?

– Veoma su efikasni, jer se pokazalo da se većina prisutnih bolesti bolje obuzdava, ali i delimično povlači ako se postigne redukcija telesne mase za pet do 10 odsto od početne u periodu od tri do šest meseci. Navedeni lekovi postižu očekivane rezultate pa i veću redukciju telesne mase ako su praćeni odgovarajućim promenama životnih navika.

* Zašto je važno da se leči gojaznost?

– Zato što čak i višak od desetak kilograma povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Dakle, ne postoji zdrava gojaznost, jer se smatra da kod ljudi sa povećanom telesnom težinom rizik od kardiovaskularnih bolesti na svake dve godine raste za sedam odsto.

* Postoji više tipova gojaznosti, kakva je razlika među njima što se tiče rizika po zdravlje?

– Najgori mogući tip gojaznosti je kada se masne naslage talože na stomaku. Uz to, ako osoba ima izraženo slabe mišiće ruku i nogu, rizik od komplikacija na srcu i krvnim sudovima je gotovo neizbežan. Oni po pravilu obolevaju, i prognoza bolesti im je veoma loša. Ovakva građa tela i raspored masnoća se naročito sreće kod starijih ljudi. Zato se njima savetuje da unose što više proteina hranom i da se kreću što češće, a još bolje je ako redovno vežbaju.

* Da li je bolja prognoza kada je gojaznost ravnomerno raspoređena?

– To može da ima svoje prednosti, jer masne naslage deluju zaštitno na srce i usporavaju dalji napredak oboljenja. Klinička praksa je pokazala da su se pacijenti koji su imali više masnoća i telesno bili jači bolje oporavljali posle intervencija na srcu i krvnim sudovima od onih koji su bili slabi i mršavi.

* Da li se postaje gojazan samo od viška hrane?
– Ne. Na porast težine utiču i starenje, genetski faktori, poremećena crevna flora, materije iz okoline koje remete endokrine mehanizme, lekovi i povrede međumozga. Naime, više od 250 gena je udruženo sa gojaznošću i neki od njih imaju značajnu ulogu i u nastanku dijabetesa tipa 2. Takođe, gojaznost majke pre i tokom trudnoće, visok krvni pritisak i pušenje u trudnoći povezani su sa prekomernom telesnom težinom dece. Gojaznost oca u trenutku začeća deteta utiče na gojaznost deteta u adolescenciji i potencijalno na smanjenje reproduktivne sposobnosti deteta, kao i sledeće generacije. Alergijske bolesti u detinjstvu takođe su udružene sa gojaznošću.

(Pančevac/Novosti)