Oblak amonijaka je bio toliko gust da nismo videli sopstvene šake, ni naše jake lampe nisu uspevale da ga probiju.
– Čulo se zapomaganje i jecanje ljudi koji su u otrovnoj magli tražili svoje bližnje. Nas četvorica vatrogasaca-spasilaca smo hodali auto-putem i osluškivali glasove ljudi koji su izašli iz svojih vozila i tražili pomoć. U prvom naletu smo izvukli njih sedam, doveli ih do našeg vozila, prebacili do ekipe Hitne pomoći koja nas je pratila, a zatim smo se odmah vratili nazad. Nije bilo vremena za gubljenje.
Ovako pirotski vatrogasac-spasilac Milan Panajotović svedoči o dugoj noći između 25. i 26. decembra kada se u Sopotskom Hanu kraj Pirota desio najveći hemijski akcident u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Iz prevrnutog vagona cisterne isticao je amonijak i pretvarao se u otrovnu maglu koja je pokrila auto-put Niš – Dimitrovgrad, magistralni put prema Knjaževcu, šireći se munjevito ka pirotskim predgrađima.
Sve ljudstvo Vatrogasno-spasilačkog bataljona iz Pirota je ušlo u oblak amonijaka.
– U boci sa komprimovanim vazduhom imate zalihu koja daje samo pola sata da nađete i izvučete ugrožene ljude, a vetar je gurao oblak prema nama što nam je dodatno skraćivalo vreme. U drugom naletu smo otkrili ljude u vozilima koja su se sudarila. Uspeli smo da i njih petoro izvučemo do hitne pomoći, koja je pokazala izuetno požrtvovanje. Istu ovakvu priču mogu da vam ispričaju sve kolege koji su spasavali ljude sa auto-puta – kaže Panajotović.
Njegov starešina Dejan Živković, komandir Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Pirotu te noći je na terenu bio od prvog trenutka i koordinirao rad svojih 28 ljudi i osmorice kolega iz brigade u Nišu, koji su prvi stigli kao ispomoć.
– Čim smo dobili informaciju o havariji kompozicije sa cisternama uzeli smo svu opremu za slučaj hemijskih akcidenata. Izuzetno dobro poznajemo teren, pripremljeni smo. Iz prve informacije nismo znali o čemu je tačno reč i koje su razmere akcidenta. Farovi kamiona su izdaleka osvetlili gust oblak koji nam se približavao, ali već smo osetili peckanje u očima i grlu, što je bio znak da istog trenutka aktiviramo opremu za izolaciju – rekao je Živković.
U skafanderima spasioci su utonuli u mrak i maglu opasnog gasa. U zagušljivom paklu trebalo je naći unesrećene i izvući ih na bezbedno.
– Ljudi su izašli iz vozila, jer nisu videli put, a onda su počeli da se guše. Sakupljali smo ih, dovodili do naših vozila i prebacivali do Hitne pomoći ili policije koja ih je transportovala u bolnicu u Pirotu. Ponosan sam, jer su vatrogasci-spasioci pokazali šta sve mogu spasavajući 56 ljudi iz oblaka amonijaka – kaže Živković.
Nedeljko Gagić, pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, kaže da za 31 godinu rada nije video ovako dobro izvedenu akciju spasavanja.
– Kolege iz Pirota su izvele pravi podvig, herojsko delo, a zajedno sa njima i kolege iz Niša, Babušnice, Zaječara, Leskovca, Beograda, Kragujevca i Pančeva koji su im odmah upućeni kao pomoć. U uslovima ovako teškog akcidenta sve službe koje se brinu o bezbednosti pokazale su izuzetnu požrtvovanost i efikasnost – kaže Gagić.Ovaj profesionalac je pristao na razgovor iako je prethodna 72 sata proveo bez sna radeći sa kolegama iz Uprave na terenu, od Bele Palanke do Pirota.
– Izveštaji koji su u noći akcidenta stizale sa terena govorili su o oblaku koji se širi od mesta nesreće. Vidljivost je bila na nuli, a do voza se nije moglo. Ograničene rezerve vazduha u zaštitnoj opremi nisu dozvoljavale kolegama da priđu cisternama i bezbedno se vrate. Na terenu je bila i ekipa sa bespilotnim letelicama pomoću kojih smo dobili jasnu sliku o razmerama havarije.
Najpotresnija slika koju smo videli bile su ispražnjene boce za vazduh koje su kolege bacile na auto-put, samopožrtvovano idući i preko granica ljudske izdržljivosti. Nekoliko njih su i sami završili u bolnici. To su heroji kojima Srbija treba da se ponosi – ističe Gagić.
(Novosti)
