ŽIV SI, ZNAČI IMAŠ PRILIKU Nakon 5 godina čekanja donora, Lani iz Kovina je majka dala bubreg! U 9. godini je oslepela od dijabetesa!
Krajem prošle godine Lani Bulatović iz Kovina produžen je život zahvaljujući transplataciji bubrega. Donor je bila njena majka. Sada se obe osećaju dobro i lekari kažu da je Lana u bolnicu stigla u poslednji čas.
Lana ima 32 godine, ali dane svog novog života broji od 5. decembra kada je u Kliničkom centru u Novom Sadu izvršena transplatacija bubrega. Sad kaže da je konačno zdrava, ima ponovo normalan pritisak , nema više hormonskih problema, ne mora više na dijalizu i konačno može da jede i pije sve što poželi:
-Najteža je bila neizvesnost, znaš da ćeš umreti možda danas, možda ti je zadnja dijaliza, znaš da nemaš vremena, ali da postoji rešenje koje nikako da se dogodi. I tako čekaš, a u čekanju i ljudi oko tebe propadaju. Želja da budem opet zdrava, da nastavim školovanje, da se zaposlim, da imam decu bili su mi najveći motiv- kaže Lana.
privatna arihva
Lana je na transplataciju u našoj zemlji čekala 5 godina, jer nemamo dovoljno donora,a njenoj majci lekari su savetovali da ne daje bubreg, jer je rizična grupa i da je potrebnija ćerci ako bude potpuna zdrava. Ipak kad više nije bilo izbora u Novom Sadu su uspešno obavili operaciju:
-Ja sam 7 dana bila sa Lanom u bolnici. Bila sam na kontroli a urolog doktor Jovo Bogdanović koji me je operisao rekao je da je veoma zadovoljan i da sam zdrava žena i da ne moram više dolaziti- ističe Jadranka.
Lana je još u 9. godini zbog dijabetesa ostala i bez vida i iako je slepa vedar duh je ne napušta, sama pakuje lekove i sprema svoju terapiju, a sad opet može i da trenira:
– Život je takav kakav jeste i ne treba se opterećivati. Neke stvari se jednostavno dešavaju, ali uvek imaš razlog za sreću. Živ si, znači imaš priliku, a kako ćeš to iskoristiti na tebi je. Ne možeš nikoga da teraš da voli život, ali ipak mislim da imam lep i srećan život- kaže Lana koja se nikad ne predaje.
Za 23 godine Laninog lečenja Bulatovići su potrošili sve što su imali, mnogo su im pomogle humanitarne fondacije i Republički fond za zdravstveno osiguranje, ali i dalje ima skupih lekova koje moraju da kupuju, ali više od novca nekad im je potrebnije više razumevanja u zdravstvenim ustanovama u kojima zbog komplikovanih procedura ne stižu na vreme da obezebede sve što je potrebno da bi Lana lakše nastavila sa normalnim životom.
(Pančevac/J.G.)
