Kao i do sada, biran je najbolji kolač u pojedinačnoj kategoriji i najbolji kolač koji je zajednički rad članica udruženja žena iz ovih krajeva, kao i najlešpi štand.

Miroslava Cvejin-Galešev

Najboli slavski kolač napravila je Ljubica Jovanović iz Starčeva, inače višestruka pobednica „Izbora za najlepši slavski kolač”, a bila je prva i prošle godine.

Miroslava Cvejin-Galešev

– Krenula sam da se takmičim od samog početka. Ovo je peti put da sam osvojila prvo mesto. Potrudila sam se, uložila dosta rada i malo umetnosti. Pravila sam ga po starinskoj recepturi, nisam ga premazala sa jajetom ni sa uljem. Nastaviću da se takmičim. Imam dve snaje i dve unuke, želja mi je da i one nauče i da nastave tradiciju, keže Ljubica Jovanović.

Miroslava Cvejin-Galešev

Drugo mesto osvojila je Dragana Marinković iz Omoljice.

Slavica Josifović iz Prizrena iz Orhovca, udata u Sreadčkoj župi, sa boravištem u Smederevu u poslednjih nekoliko godina redovno posećuje manifestaciju i izlaže savoj kolač. Ranijih godina osvojila je prvo i drugo mesto, a ovoga puta bila je treća.

Miroslava Cvejin – Galešev

– Ova pobeda mi znači puno, ali mi je pre svega važno druženje i širenje prijateljstva. Do saznanja o održavanju ove manifestacije došla sam preko internete i stupila sam u kontakt sa udruženjem „Neolit”. Prvi put došla sam sa ćerkom, tad je i ona pravila sa mnom. Zajedno pravimo figurice. One se prave dan dva ranije da bi se prosušile i bile lakše, kad se umesi kolač da ne propadnu. Ima tu posebna tehnika. Ove godine ćerka nije mogla, došla sam sa svoja tri samostalna kolača i osvojila treće mesto. Nije ni bitno mesto, bitno je druženje, da razmenimo iskustav i mišljenja i saznamo nešto o tuđoj tradiciji. Upoznala sam mnogo žena iz raznih udruženja i to je ono što mi je važno. Bitno mi je i sa sveštenikom da popričam i da čujem njegovo mišljenje. U Metohiji se mnogo polaže značaja izledu i ukrašavanja kolača. Kolač kod nas mora da ima dosta ruža, listića, golubova, burence grožđe, krstić, pečati…Tradicija kod nas je da se ne vidi teso, nego da se vide samo ukrasi. Kolač mora da bude lepo ispečen, da lepo naraste, da je lepog oblika i da je lagan pod rukom, da ne pukne prilikom pečenja i kad ga sveštenik reže ne sme ni jedna figurica da otpadne. Bilo da je mrsna ili posna slava, kolač je postan i ne premazuje se ni uljem ni jajima. Znači sveta vodica, puno ljubavi, molitva i naravno da posluži šporet to je ključ dobrog kolača, kaže Slavica Josifović.

Miroslava Cvejin-Galešev

Najbolje u grupnoj konkureciji bile su Pančevke iz udruženja „Vešte ruke”. Raduju se učeću na svim maniefastacijama i imaju dobru saradnju sa ženama iz drugih udruđženja, rekla je Jelka Đorđević iz ovog udruženja, koja je istakla da su za svoj rad očekivale nagradu.

– Već nekoliko godina unazad osvajamo treće ili drugo mesto i sda smo se potrudile. Naša članica Slađana Šabat, koja inače sa ljubavlju mesi testo, je umesila i ovu pogaču i očekivale smo dobar plasman. Bitno je da kolač ima sve figure, žito, krst, ptica… Prošle godine premazale smo kolač, a ove godine poučene ranijim iskustvom i saznanjima nismo premazale i pobedile smo, kaže Jelka Đorđević.

Miroslava Cvejin-Galešev

Članice MKUD „Bonaz Šandor” iz Ivanova, prošlogodišnje prvakinje, ovoga puta bile su druge. Eržebet (Eržika) Galamboš i Anuška Černik bile su glavne majstorice, a ostale članice su pružale pomoć i pdršku, rekal je Ana Fišer, potpredsednica Kulturno umetničkog društva „Bonaz Šandor” iz Ivanova.

– Nije nam važno koje smo mesto osvojile, važno nam je bilo da učestvujemo i da se družimo, jer i čanice „Neolita” uvek dođu da uveličaju naše manifestacije. Kada smo pravili kolač bilo nam je samo važno da on bude po starinskoj recepturi. Sve što treba da bude na njemu od ukrasa, sve smo stavili, rekla je Ana Fišer.

Iako su po nacionalnoti Mađari i kod njih nije običaj da prave slavski kolač, ipak su se potrudili da izuče pravoslavne običaje i pokažu svoje kulinarske veštine, a Mađarice su vredne domaćice poznate kao dobre kuvarice. Štand KUD „Bonaz Šandor” ibio je opremljen proizvodima koji simbolizuju nailazeći praznik posvećen Svetom Trifunu.

Miroslava Cvejin-Galešev

Treće mesto za grupni rad osvojile su članice Udruženja žena „Omoljčanke” iz Omoljice. Glavna majstorica za pravljenje kolača bila je Sanja Jeremić, otkrila je članica udruženja Slavica Polić.

Miroslava Cvejin-Galešev

Najlepšim je proglašen štand MKUD „Tamaši Aron” iz Vojlovice, koje čuva tradiciju Sekelj Mađara.

– Svake godine dolazimo u Starčevo, jer i one dolaze kod nas u Vojlovicu na Žetelajčke dane. Iskreno, nisam očekivala ovu nagradu, jer je danas većina udruženja predstavljala slavski kolač i slavsku trpezu, ali eto naš vez, naši kolači su i mi, očarali smo žiri da nam dodeli ovo lepo priznanje. Mi ne pravimo slavske kolače, tako da nismo došli da se takmičimo, kaže Eržebet Varga iz KUD Sekelj Mađara „Tamaši Aron”.

Miroslava Cvejin-Galešev

Ova manifestacija veoma je značajna za Starčevo, što potvrđuje i činjenica da ona iz godine u godinu raste. Svake godine sve je više posetilaca i takmičara, ocenila je Ljiljana Zarić, predsednica Udruženja žena „Neolit” Starčevo:

– Slavski kolač je simbol krsne slave koju gotovo svaka kuća ima i važno je da čuvamo tradiciju. Svaka domaćica se trudi da njen slavaki kolač izgleda najlepše, a evo naše takmičarke to žele i da pokažu. Pripremili smo pehare i diplome, a najboli majstori u pravljenju slavskog kolača dobili su i lepe nagrade. Članice udruženja čiji je kolač najbolji dobile su vaučer od 15.000 dinara, za večeru u restoranu „Poko loko” u Pančevu, a pobednica u pojedinačnoj kategoriji dobila je na poklon mobilni telefon. Zahvalni smo Marini Toman, načelnici Južnobanatskog upravnog okruga koja je obezbedila ovako lepe pokolne za naše pobednike, istakla je Ljiljana Zarić.

Miroslava Cvejin-GaleševPančevac

Kolače su ocenjivali jerej Nedeljko Sančanin iz Starčeva i Marina Jovičić, magistar pavnih nauka iz Beograda.

– Lepi su kolači, ćene su se trudile. Drago mi jer se vidi da je ručni rad, da je uložen veliki trud i ljubav, kako za kolač i treba da bude, rekao je jerej Nedeljko Sančanin.

Miroslava Cvejin-Galešev

– Bilo mi je zadovoljstvo što sam i ove godine bila član žirija i podržala Udruženje „Neolit” i sva udruženja žena koja su izdvojila vreme i uložila trud a naprave prelepe slavske kolače. Svi su veoma lepi i vrlo je teško napraviti izbor. Pazimo da kolač bude starinski, da nije premazan jajima ili uljem, da figure ne otpadaju, da kolač nije previše mek, da prilikom sčenja ne otpadaju figurice. Nadam se da ću i u buduće učestvovati na ovoj prelepoj manifestaciji u Starčevu, inače sam član žirija na brojnim manifestacijama širom Srbije. Smatram da tradicija i kultura čine identit naše zemlje i ne smemo da je zanemarimo. Radeći na strategiji za mlade i smatram da treba tradicija da im se prenese i da oni više učestvuju u ovakvim manifestacijama i da radimo svi skupa na tome, rekla je mr Marina Jovičić.

Miroslava Cvejin-Galešev

Manifestaciju je svečano otovrila Marija Jević, gradska većnica za kulturu i omaldinu, koja je izrazila zadovolstvo što vidi mnogo divnih slavskih kolača, koji su deo naše tradicije.

– Od vajkada su domaćice želele da naprave što lepši i originalniji slavaski kolač, a na ovoj manifestaciji imaju priliku i da ga pokažu. Umeće pravljenja slavskog kolača po starim receptima predstavlja očuvanja naše tradicije i Grad Pančevo nastoji da podržava ovakve manifestacije, kako bismo negovali našu tradiciju, običaje i kulturu. Naš grad već nekoliko godina u nazad ističe se na mapi manifestacionog turizma Srbije i na taj način građani iamju priliku za lepši i bolji život. Mnogo mi je drago što vidim ovoliko kreativnih ideja, čini mi se da ste svake godine sve inovativniji i kreativniji u dekorisanju. Želim vam da nastavite sa ovako lepim načinom očuvanja tradicije i u budućnosti, rekla je Marija Jević.

Izbor za najbolji slavski kolač je bila propraćena i kulturno-umetničkim programom.

Prisutni su uživali u izvedbi tamburaškog orkestra „Neolit” i igrama koje su izveli članovi istoimenog kulturno umetničkog društva iz Stračeva.

Atmosfera u Domu kultue u Starčevu je bila vesela, a njenoj svečanosti doprineli su šareni štandovi na kojima su bile izloiženi ručni radovi. Bilo je prisutno blizu 15 udruženja koja su se perdstavila raznim ukrasnim i upotrebnim predmetima, kao i slanim i slatkim poslasticama.

Miroslava Cvejin-Galešev

Udruženje žena „Etno-Art Ovča”, pripada beogradskoj opštini Palilula. Članice ovog udruženja druže se redovno sa svim udruženjima iz okoline, pa tako i sa domaćicama iz „Neolita”.

Miroslava Cvejin-Galešev

– Naše udruženje osnovano je pre 11 godina i imamo oko 10 aktivnih članica. Naša manifestacija je „Višnjijada”. Takmičarskog je karaktera, održava se krajem juna, a udruženja se na njoj predstavljaju sa proizvodima od ovog voća, znači kolačima sa višnjama, sokovima, likerima, slatkim… Na ovogodišnjoj manifestaciji u Starčevu učestvujemo sa jednim kolačem, a s obzirom na to da se priližava slava Sveti Trifun, koji je zaštitnik vinara i vinogradara, štand smo aranžirale da tematski tome odgovara. Donele smo čak i kompot od grožđa i vinogradarskih breskvi. Slava ne može da se zamisli bez kolača, žita, sveće, ikone….kaže Ana Popesku predsednica ovog udruženja.

Na štandu su predstavile i knjigu, izdatu povodom 11 godina postojanja i rada udruženja „Etno art Ovča”, koja je pisana na srpskom i rumunskom jeziku. Knjiga sadrži zanimljive podatke o udruženju, nagradama koje su članice osvajale, zatim o Višnjijadi, Ovči, narodnim nošnjama, ali i recepte za tradicionalne domaće proizvode od višanja.

Miroslava Cvejin-Galešev

Čalnice sekcije vezilja iz vojlovačkog Slovačko kulturno prosvetnog društva „Đetvan” predstavile su svoje radove.

– Atmosfera je ovde odlična kao i uvek. Slavski kolač nismo pravile, mi Slovakinje nismo vične tome, kod nas se to ne pravi i bolje da se ne mešamo, mi gledamo i navijamo. Izložile smo ono što radimo, glavni nam je vez na belom platnu, a pravimo i slike, šijemo i vezemo torbe, ima za svakoga ponešto, rekla je Ana Panjik iz ovog društva.

Miroslava Cvejin-Galešev

Među izlagačima sa nama je utiske podelila i Savka Maksić predsednica pančevačkog udruženja ”Kreativa S„.

– Donela sam slavski kolač, onakav kakav se pravi u mojoj kući, bez ikakovog ukrašavanja, jednostavan, rustičan, domaći. Slavim Đurđic, koji se obeležava 16. novembra, nikada za 35 godina u mojoj kući kolač nije kupljen i niko drugi ga nije namestio sem mene. To sam danas htela da podelim i na ovoj manifestaciji. Inače naše udruženje se bavi starim zanatima – heklamo, vezemo, radimo dekupaž, slikamo na platnu, staklu….To smo danas predstavile. Učestvujemo na svim manifestacijama i celo leto budemo u kućicama u centru garada, gde pokazujemo Pančevcima i turistima naš rad. Najveće mi je zadovoljstvo kada sedim u centu i heklam i kad mi ljudi priđu da vide kako se radi ili kada traže mustru.