Ozima pšenica je posejana na njivama u južnom Banatu na oko 28.500 hektara – procenili su stručnjaci nakon obilaska terena i razgovora s poljoprivrednicima.
Pored toga, u opštinama Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo pod ozimim ječmom je 3.500 hektara, dok su ostala strna žita posejana na oko 350 hektara, naveo je Bogdan Garalejić iz Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš”.

Suša pratila setvu

Ovaj prekaljeni stručni saradnik za ratarstvo istakao je da se zbog padavina od 250 litara po metru kvadratnom za period od 21. avgusta do 30. septembra setva odvijala na zemljištu čiji je površinski sloj u pojedinim atarima bio suv.
On ističe da je tako bilo jednim delom dugog perioda između osnovne obrade i setve, a pšenica je do kraja godine imala odlične uslove i vlage i temperature za rast i razviće. Neki usevi posejani u decembru prošle godine prilikom obilaska i uzorkovanja zemljišta u januaru imali su prvi razvijeni list.
– Pšenice, trenutno, imaju dva do četiri sekundarna stabla, a razlog je sledeći: količine padavina u periodu od oktobra do 12. januara ove godine iznosile su 169 litara po metru kvadratnom, naročito tokom novembra i decembra, kada je palo oko 130 litara, iako je oktobar bio suv, sa 11,2 litra. S druge strane, u prvih nedelju dana ove godine palo je 27,6 litara po kvadratnom metru, a sve ovo pratile su srednje mesečne temperature vazduha koje nisu zaustavljale vegetaciju, uz zemljište koje je na dubini od pet centimetara, za isti period, imalo prosečnu temperaturu od devet stepeni Celzijusa – kaže Garalejić.
Stručnjak dodaje da je prvi zadatak bio da u sloju zemljišta od nula do 90 centimetara bude utvrđeno koliko je lako pristupačnog mineralnog nitratnog azota (NO3-N).
– Lokaliteti na koje smo otišli i uzorkovali bili su ogledno polje Instituta „Tamiš”, Lokve, Ilandža, Novi Kozjak, Padina i Debeljača, čime smo pokrili tri tipa zemnjišta. Za svaku parcelu smo zapisali predusev, količine NPK u jesen, datum setve, sortu i količinu semena. Dubina setve je bila od dva do pet centimetara i na svim lokalitetima došlo je do kretanja sekundarnih korenova iz čvora bokorenja, što je posledica izostajanja perioda mirovanja. Ovo je pojava s kojom se srećemo skoro svake godine, ali niske temperature dolaze ranije i zaustavljaju vegetaciju. Mirovanje biljaka neophodno je za normalan nastavak prolećnog dela vegetacije. Količina nitratnog azota, koji je „slobodan” azot u zemljištu i koji biljka koristi u ishrani, pokazala je da prva dva sloja, 0–30 i 30–60 centimetara, imaju najčešće manje azota u odnosu na najdublji sloj, 60–90 centimetara. To nam govori da su kiše krajem leta i tokom jeseni prošle godine isprale nitratni azot u dublje slojeve – kaže ovaj zaposleni u Institutu „Tamiš”.
Garalejić napominje da usev pšenice čiji primarni koren gubi funkciju i ishranu preuzimaju novi korenovi iz čvora bokorenja koji treba da crpe hranu iz sloja u kojem je nema dovoljno za bujne useve i naglašava da je najbitniji za ishranu mladih biljaka prvi sloj, od nula do 30 centimetara.

Treba pratiti preporuke

A kada je reč o tome čime i kada raditi prihranu, stručni saradnik iz Instituta „Tamiš” kaže da su trenutno dostupna azotna mineralna đubriva, prvenstveno za ozime strnine, urea i amonijum-nitrat.
– Urea je najjeftinija i ima najveći sadržaj azota, od oko 46 odsto, i koristiće je veći broj proizvođača. Nedostatak je u tome što je dostupnost nitratnog azota uslovljena temperaturom zemljišta iznad 15 stepeni Celzijusa, uz prisustvo vlage, što pomera dostupnost hrane na april. To je kasno, jer do tada biljka može prilično da gladuje uz nadu da će zemljište „osloboditi” jedan manji deo azota. S druge strane, amonijum-nitrat, sa svega 34 odsto azota, malo je skuplji i naizgled nije opcija za proizvođače. To je pogrešno, jer je primenom ovog mineralnog đubriva s kretanjem vegetacije 50 odsto azota odmah dostupno za biljku, a u sledećih 10 do 14 dana i ostatak azota. Tako se lakše utvrđuje potreba u drugoj prihrani i najveće je iskorišćenje azota, na osnovu čega se može planirati potrošnja novca.
Kada je reč o planiranju potrošnje azota na pšenici ove godine, preporuka Instituta „Tamiš” je 120 kilograma po hektaru azota u vegetaciji.
– Zato predlažemo da bude urađena analiza zemljišta u sloju 0–30 i 30–60 centimetara i na osnovu prisutnog azota potrebno ga je dodati jednom ili dva puta, a proizvođači ga mogu dati pomoću ručnog senzora koji meri pokrivenost zemljišta vegetacijom, u vezi sa čim možemo da im pružimo pomoć. Za proizvođače koji planiraju korišćenje uree preporučuje se da je primene u celoj količini do 15. februara. Ako se planira 120 kilograma azota po hektaru, onda je potrebno 260 kilograma po hektaru uree. Ako se koristi u dva puta primena do istog datuma, onda ide svega 60 kilograma azota po hektaru, to jest polovina. U drugoj prihrani treba promeniti đubrivo. Oni koji upotrebljavaju amonijum-nitrat, prvu prihranu počinju posle 20. februara, sa 60 kilograma po hektaru azota odnosno 176 kilograma po hektaru tog đubriva. Druga ide obično do tri nedelje posle prve, sa istom količinom – kaže Garalejić.
On dodaje da je ovde moguće preciznije merenje potreba u drugoj prihrani i praćenje potrošene hrane iz prve prihrane i zato je ovo mineralno azotno đubrivo pravi izbor za prihranu svih strnih žita.
– Za prihranu ozimog ječma potrebno je 60 kilograma azota po hektaru kod sorti i 80 kod hibrida. To se može uraditi odjednom ili u dva puta, sa po 50 odsto preporučenih količina. U osnovi, racionalno i ekonomično korišćenje azotnih đubriva zahteva merenje stanja u zemljištu ili „pitajući” biljku koliko je pojela, jer na taj način vodimo računa o još jednom aspektu, a to je očuvanje životne sredine. Neracionalna primena azotnih đubriva može štetno uticati na živi svet zemljišta i kvalitet voda – poručuje stručnjak.

(Pančevac/J.F.)