Počelo je! U Španiji je upaljena crvena lampica zbog zloupotrebe veštačke inteligencije. Naime, likovi dvadesetak devojčica srednjoškolskog uzrasta upotrebljeni su za generisanje takozvanih dipfejk (deepfake) slika neprimerenog sadržaja. Nepoznati počinioci su skinuli obične fotografije koje su devojčice objavile na svojim profilima na „Instagramu”, provukli ih kroz aplikaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i izmenili njihov sadržaj. Nesrećne devojčice su na novim fotografijama bile potpuno nage, premda su na originalnim fotografijama one bile obučene. Dakle, AI je dipfejk slike učinila zastrašujuće realističnim, a ove opskurne slike su potom podeljene u grupama na društvenoj mreži „Votsap”.
I šta sad! Ovaj problem za sobom povlači mnoga pitanja, ali sasvim je izvesno da će mnogi od nas morati da promene navike. Na primer, za početak da ne kačimo fotografije svojih mališana na društvene mreže, jer neko može bolesno da se „poigra” njima.

Priča iz Španije ima nastavak. Roditelji i institucije uključene u istragu ovog slučaja ubeđeni su da je reč o teškom krivičnom delu – slučaj na sudu treba da se tretira kao kreiranje i deljenje dečje pornografije. Međutim, ono što predstavlja najveći problem jeste utvrđivanje ko je zapravo odgovoran za eventualnu povredu: osoba koja upotrebi veštačku inteligenciju da napravi takav sadržaj, platforma koja joj pruža uslugu za kreiranje tog sadržaja ili platforma na kojoj se objavljuje takav sadržaj? Naime, može se desiti da na platformi ne ostane jasan trag, a onda se ne može utvrditi koji je „autor” kreirao ovakvu boleštinu. Međutim, zakon prepoznaje krivično delo rasturača dečje pornografije, tako da će gorepomenuti svakako odgovarati za objavljivanje „tuđih” sadržaja. Naravno, nije reč o istoj kvalifikaciji i kazna je blaža u odnosu na zločin stvaranja pornografskog sadržaja. Ali o tom potom, o tome će ipak odlučivati španski sud.
Naosporno je da je u poslednjih nekoliko meseci veštačka inteligencija čovečanstvu, osim pozitivnih stvari, donela niz mogućnosti zloupotrebe lika i dela pojedinaca, ali i konfuziju u pogledu toga kako takva dela treba da se tretiraju. Nedavno je jedan američki senator okupio najveće umove kako bi se Amerika pripremila za ono što sledi, a EU čeka usvajanje novog zakona koji će regulisati oblast AI.

Nedavno je naš Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu objavio da se u Srbiji već susrećemo sa ovim problemom, ali da javnost nije upoznata s tim. Naime, kod nas se vodi slučaj pred pravosudnim organima protiv počinioca koji je jednoj devojci hakovao profil na „Instagramu” i pokupio njene fotografije, a potom ih „fotošopirao”. Nage slike devojčice osvanule su na porno-sajtovima širom interneta. U ovom centru za bezbednost dece smatraju da naša deca jesu digitalno vešta, ali da nisu dovoljno digitalno pismena da prepoznaju rizike, laž i vrbovanja. Zabeleženi su slučajevi kod nas da zlonamerne osobe šalju devojčicama lažne pozive za manekenstvo, tražeći fotografije u kupaćem kostimu ili donjem vešu. U našem zakonu jasno stoji da bilo kakva vrsta kreiranja lažnih sadržaja, upotrebe likova osoba koje nisu javne ličnosti, predstavlja povredu ličnih prava, prava na lik, privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, kao i prava na čast i ugled i zatire temelje prava na dostojanstvo, ukoliko ne postoji saglasnost. Struka kaže da samo šerovanje nečega što je ilegalno predstavlja akt koji može biti osnova odgovornosti.

Prva pomoć!Ukoliko je neko, na bilo koji način, doživeo neku vrstu neprijatnosti na internetu u vidu zloupotrebe fotografija, kontaktiranja od strane pedofila ili „predatora”, ko je dobio ucene i pretnje, treba da pozove broj 19833 i prijavi problem. Nacionalni kontakt centar je direktno povezan s policijom, tužilaštvom i domovima zdravlja, kao i s centrima za socijalni rad i Ministarstvom prosvete. Najvažnije je da žrtve ne brišu linkove putem kojih su deljeni sporni sadržaj i same fotografije, kao i da se napravi snimak ekrana (skrinšot), jer i to može poslužiti kao dokaz.
Prema poslednjim istraživanjima ovog centra, u Srbiji je više od 44 odsto osoba mlađih od 25 godina imalo neku vrstu neprijatnosti na društvenim mrežama u vidu zloupotrebe fotografija, kontakata od strane „predatora”, pretnji i slično.