ŠTA BISMO BEZ JOVICE, MAJSTORA ZA SITNE POPRAVKE Menja drikere, rajsfešluse i šnale od garderobe do torbi i kofera

PANČEVO – Jovica Stojanović spada u one zanatlije bez kojih se teško može zamisliti svakodnevica u Pančevu. Njegova radnja specijalizovana je za sitne popravke – od garderobe do torbi i kofera, a neke od popravki radi jedini u gradu, pa su mnogi s pravom zabrinuti da li će njegov posao imati ko da nastavi.

U Pančevu je malo onih koji nisu čuli za Jovicu Stojanovića i njegovu radnju u prolazu kod suda, u kojoj već više od 30 godina obavlja sitne popravke. Najčešće mu dolaze mušterije kojima je potrebno popraviti rajsfešlus na jakni, žensku ili đačku torbu, ručke i točkiće na koferima, prepraviti garderobu i slično. Neke od ovih poslova obavlja jedini u gradu.

„Jedini u gradu trenutno postavljam drikere i šnale za kaiševe i remenje. Nemamo nijednog krznara i onda se kod mene svijaju za promenu rajsfešlusa ili kada im se rašiju kožne jakne“, kaže  Jovica za RTVojvodina.

Komšija koji je nekada držao krznarsku radnju pokazao mu je kako da uradi jednostavnije krznarske poslove, a od tasta, koji je proizvodio plastičnu dugmad i snabdevao njima celu bivšu Jugoslaviju, nasledio je alat i naučio da presvlači dugmad za garderobu i nameštaj.

„Donela sam jaknu da stavi driker ili dugme, otkinulo se. Sva sreća što ovaj čovek postoji. Nisam davno bila, ranije sam češće dolazila, kada je trebalo staviti drikere na farmerice sinu dok je bio mlađi”, rekla je Eva Ivanić.

Ipak, čini se da njegov posao nema ko da nasledi. Sinovi imaju zaposlenje i zanatska radnja im, bar za sada, nije opcija.

„Pitao sam ih, molio – hajde da budete sami svoje gazde. Kažu mi: ‘Tata, ja ne mogu da sedim i čekam da li će neko doći. Nekom je skupo, nekom jeftino, stalno neka rasprava sa mušterijama… Ja to ne mogu i nemoj da se ljutiš'“.

Iako je pre nešto više od decenije dobio priznanje od Grada Pančeva, Jovica kaže da se o zanatlijama malo vodi računa i zato tradicionalni zanati polako odumiru.

„Nema neke posebne brige za nas zanatlije i sve nas je manje. Imamo jednog tašnera i trojicu sajdžija u celom gradu, krznara nemamo nijednog, nemamo ni pravih šnajdera više, onih koji sve znaju. Izumiru polako zanati“, dodao je on.

U trošnom lokalu u centru grada, otvorenom još 1981. godine, Jovica planira da radi dokle ga zdravlje bude služilo i nada se da će ovaj posao ipak imati ko da nasledi, a to priželjkuju i njegove mušterije.

(Pančevac)

KOVAČICA ZA VIKTORIJU: OHO “Ljubav” organizuje 23.marta na pijaci humanitarni bazar