PROTIĆ: Klimatske promene i prekomerne temperature uzrokovale smrt 19.000 radnika u 2023.
“Klimatske promene i prekomerne temperature tokom prošle godine neposredno su uzrokovale smrt blizu 19.000 radnika, dok je zabeleženo više od 22 miliona povreda na radu”, naveo je nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji Jovan Protić na konferenciji „Rizici novog doba – nova era održivosti“.
On je istakao da je mnogo gora činjenica da je “kao posledica toga što se zbog klimatskih uslova nije radilo, čovečanstvo izgubilo više od dva miliona godina rada”. Naveo je i da je upravo zato jedan od osnovnih ciljeva MOR-a podrška ciljevima održivog razvoja, u oblasti zaštite životne sredine.
Govoreći o uslovima rada širom sveta, Protić je istakao da je više od milion ljudi prošle godine dospelo u grupu najsiromašnjih radnika na svetu.
„Podaci pokazuju da imamo 241 milion ljudi u svetu spremnih da rade za manje od dva dolara dnevno. To je linija ekstremnog siromaštva. Tom broju ekstremno siromašnih može da se doda i više od 420 miliona ljudi koji rade za 3,5 dolara dnevno, što je pet puta manje od minimalne zarade u Srbiji”, rekao je Protić.
On je upozorio da suočeni sa ovim podacima odmah pomislimo na neke zemlje na drugim kontinentima, ali ovakve stvari se dešavaju i u Srbiji, naročito u ruralnim delovima naše zemlje.
„U Srbiji je prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada. To znači da deca od pet do 17 godina rade u situaciji koja za njih nije pogodna ni iz ugla fizičkog ni psihičkog zdravlja. Dve trećine te dece je u poljoprivredi i rade sa roditeljima u domaćinstvima“, istakao je Protić.
On je dodao i da su predstavnici MOR-a zato prošlu godinu proveli podižući svest u ruralnim oblastima Srbije da to može da bude štetno po decu.
„Danas je u modernom ropstvu 28 miliona ljudi, jer to tržište vredi 150 milijardi dolara godišnje i to je novac koji neko stavlja u džep zahvaljujući eksploataciji tih radnika, a među njima je i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina“, rekao je Protić.
Zakoni u Srbiji zabranjuju zasnivanje radnog odnosa sa licima ispod određenog uzrasta. Prema Zakonu o radu, radni odnos se može zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina života. Međutim, uprkos zakonskim regulativama, dečiji rad i dalje postoji kao problem.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u svetu je trenutno ekonomski aktivno 218 miliona dece uzrasta između 5 i 17 godina. Skoro 70 odsto (152 miliona) od tog broja učestvuje u onome što se naziva dečji rad, i to 64 miliona devojčica i 88 miliona dečaka, dok ostali učestvuju u prihvatljivim oblicima rada.
Sa druge strane, skoro polovina te dece (73 miliona) radi poslove koji se smatraju opasnim po zdravlje, bezbednost i razvoj. Isti podaci pokazuju da je 71 odsto dece koja rade angažovano u sektoru poljoprivrede.
“Od 2000. godine na globalnom nivou broj dece uključene u ekonomske aktivnosti je smanjen za 94 miliona. Međutim, u poslednjih nekoliko godina trend smanjivanja je usporen za dve trećine. U okviru Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, usvojene 2015, države su se obavezale da će preduzimati neposredne i delotvorne mere kako bi se okončali prisilni rad, moderni oblici ropstva i trgovina ljudima, obezbedila zabrana i eliminisali najgori oblici dečijeg rada, uključujući regrutovanje i korišćenje dece vojnika, kako bi se do 2025. godine okončao dečiji rad u svim njegovim oblicima. Međunarodna organizacija rada (MOR) je objavila izveštaj o trendovima u ovoj oblasti i politikama zasnovanim na podacima koje doprinose ovom cilju”, navodi se na sajtu Vlade Srbije.
(Pančevac/Biznis)
