Izložba je prvi put predstavljena u Puli, a potom u Ljubljani, Zagrebu i nedavno u Šapcu. Polako posle predstavljanja u regionu izložba se polako vraća kući. Umetnici, koji oslonac i inspiraciju za svoje sveže, aktualne i intelektualno prožete radove nalaze u umjetničkom kolektivu i radu na fakultetu u Kragujevcu.

Raznovrsni umetnički izrazi petoro autora svedoče o aktualnosti likovne umetnosti u Srbiji, saverenom ulasku modernističkih praksi i vrlo visokom nivou umetničkog stvaralaštva.

Postavka i urednik programa galerije vajar Jurij Smole.

Foto: PančevacFoto: Pančevac

Umetnici:

Vidan Papić, razigrano i razdragano, u duhu Steampunka, na temeljima rock ’n’ roll poezije, podseća na nevino i naivno doba najbezbrižnije jugoslavenske mladosti. S korijenima u „masmedijskoj i pop kulturi”, on je umetnik koji „uvek i iznova, sa neke nove pozicije zbunjuje zavedenog pratioca. Višeznačno, uzneseno i bajkovito. Ne udaljavajući se od ključnog segmenta svog stvaralačkog rada bavljenja lepotom knjige, Papić od recipijenata svojih dela traži čitanje, istraživanje, učestvovanje.

Milica Antonijević je umetnica koja je, baveći se grafikom kao kreativnom praksom, prešla dug put od uobičajene forme grafičkog lista do velikih, uzbudljivih dela koja transformišu prostore u kojima se nalaze. Težište njenog interesovanja je transcedentalni pristup čoveku u njegovoj večitoj potrazi za nečim, što se može različito i imenovati.

Fragmenti Vladimira Rankovića čuvaju i reflektuju njegova sećanja. On ih ne ulepšava, ne popravlja, on ih izmešta, konzervira i predstavlja. Njihov izgled je zatečen, određen zaslugom drugih, nastojeći da bude krajnje objektivan, što je polazište njegovog umetničkog rada, ali i središte interesovanja u teorijskom radu, autor ipak iskazuje emotivan odnos prema ličnoj i porodičnoj prošlosti, te poziva na istovrsno delanje, potragu za fragmentima vlastitih prošlosti.

Bojan Otašević umetnik je čije je stvaralaštvo van vremensko, ali naizgled paradoksalno, i duboko ukorenjeno u trenucima svog nastanka. Njegova „nema gola tela ponegde samo u skici, zamišljena i ćutljiva, ta tela smo mi. Gledamo preko ramena, držimo glave u rukama, umorni, bez energije. Skinuti smo, osramoćeni i više ne marimo za to. Melanholično, setno, nemo, ali i uz krik boja, osećanja Bojan Otašević nam govori gde smo i pita se, i pita sve nas, kuda da krenemo.

Dosledan u svojoj poetici, Nebojša Savović Nes decenijama kontinuirano delikatno prenosi u skulpture ono najbolje iz prirode. On je kipar pod čijom rukom kamen može postati sjajan i gladak, naizgled mek poput kože ili platna, prividno prozračan, nalik kristalu, ali i ostati snažan i čvrst, kakvim ga je priroda stvorila.

Četiri izložene skulpture plene jednostavnošću kompozicije, delikatnom izvedbom, intimističkim duhom i izvesnom crtom nostalgičnosti.

(Pančevac)

NAŠI UMETNICI U SLOVENIJI: Otvorena izložba umetnika sa kragujevačkog Filološko-umetničkog fakulteta