U noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, kazaljke na satu vraćaju se sa 3 na 2 sata, čime zvanično završava letnje i počinje zimsko računanje vremena. Iako jesenja promena donosi sat vremena duži san i zdravi odrasli je lakše podnose od prolećne, raniji zalazak sunca i popodnevni mrak donose specifične izazove za biološki ritam.

Zanimljivost ovogodišnjeg prelaska je u tome što će se satovi pomeriti najranije u poslednjih 11 godina (isti datum zabeležen je 2014), kao i činjenica da ćemo u nedelju, 25. oktobra, za manje od 25 sati kalendarskog vremena čak tri puta na časovniku videti vreme 2.30 (dva puta posle ponoći i jednom popodne).

Stručnjaci upozoravaju da pomeranje sata ipak ostavlja posledice na osetljivije grupe ljudi, kod kojih može izazvati prolazni umor, pospanost i slabiju koncentraciju.

„Kada se tome pridruže rano ustajanje, školske ili radne obaveze i nedovoljno spavanja, prilagođavanje može biti teže. Posebnu pažnju treba posvetiti osobama koje rade u smenama, jer njihov san i biološki ritam već moraju da se prilagođavaju neuobičajenom rasporedu”, ističe stručnjak za san i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Dragan Hrnčić.

Za lakše prilagođavanje, prof. dr Hrnčić preporučuje izlaganje jutarnjoj svetlosti koja resetuje biološki sat, izbegavanje hladno belog večernjeg svetla i održavanje redovnog ritma buđenja. Profesor naglašava i da je medicina spavanja na strani trajnog ukidanja ove prakse.

„Prednost bih dao trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena. Ne zato što je zimsko vreme samo po sebi idealno u svakom pogledu, već zato što je standardno vreme bolje usklađeno sa prirodnim smenjivanjem svetlosti i tame i našim cirkadijalnim sistemom”, zaključuje prof. dr Hrnčić.

(Pančevac/Blic)