Džemina Nikolić iz sela Gornji Ljubeš kod Aleksinca ime je dobila po marki televizora „gemini“ kojim je otac Žarko proslavio njeno rođenje 1968. godine.

Otac Žarko bio je zanatlija, a kada mu se 20. januara 1968. rodila ćerka, proslavio je sreću kupovinom televizora marke „gemini“ i bez mnogo razmišljanja odlučio je da devojčici da upravo to ime. Brat i sestra prošli su, kako sama kaže, „mnogo bolje“, jer nose obična srpska imena Goran i Vesna.

Džemina je za neobičnost svog imena saznala tek kada je krenula u školu. Nijedno dete u okolini nije nosilo ni slično ime, a pitanja i zbunjenost pratili su je svuda. Kako je otac bio zanatlija pa su se često selili, jedno vreme provela je i u Sloveniji, gde je stalno morala iznova da objašnjava poreklo svog nesvakidašnjeg imena.

Ime joj je tokom života stvaralo ozbiljne zabune. Sugrađani, poznanici, pa čak i državne institucije dovodili su u pitanje njeno poreklo i nacionalnost.

„Zbog imena su mislili da sam Romkinja ili muslimanka. Sećam se da sam se u vreme kada sam trenirala košarku susrela sa jednom ekipom iz Majdanpeka čiji je član bio i jedan mladić islamske veroispovesti. On me je odmah pitao jesam li njihova“, ispričala je Džemina za Kurir.

U detinjstvu je, otkriva, teško podnosila što se ne zove kao sve drugarice. Otac je ipak za nju ostao autoritet čiju je odluku poštovala, ma koliko joj bilo teško.

„Želela sam da budem Ana ili Jelena, Mirjana… kako su se zvale moje drugarice. Na kraju sam prihvatila sudbinu, čak mi je postalo i drago“, dodaje ona.

Jedino što joj je tada bilo važno, priznaje, da budući suprug nema problem sa njenim imenom. Taj uslov je ispunjen: suprug je zna od detinjstva i upoznat je sa čitavom porodičnom pričom, pa mu neobično ime nije bila nikakva prepreka.

(Informer)