Prema rečima ratara, prolećni radovi su usporeni zbog kiše. Oni ističu da je jedino kompletno urađena prehrana pšenice, a čeka se povoljno vreme za hemijsku zaštitu od fitopatoloških oboljenja.

Ko je na vreme đubrio, imaće nešto

Jedan od uvaženijih proizvođača sa ovih prostora Marko Škrbić iz Jabuke, koji je i predsednik udruženja poljoprivrednika iz tog mesta, ističe da još uvek niko nije počeo da seje kukuruz prvenstveno zbog hladnijeg i vlažnijeg nepovoljnog vremena.
– Trenutno samo prskamo pšenicu zaštitnim sredstvima, a sledi još jedno tretiranje protiv bolesti u fazi klasanja i cvetanja. Moram da kažem da je ova strateška kultura u dobroj kondiciji pre svega zbog kiša. Ko je đubrio kako treba i odradio sve agrotehničke mere, može da se nada dobrom prinosu. Mada, zbog cene hraniva mnogi ratari su odlučili da malo prištede na đubrenju, pa će se to verovatno odraziti na prinose – navodi Škrbić.
Kada je reč o stanju na tržištu te strateške kulture, ovaj jabučki ratar napominje da je cena pšenice na berzama u padu i kreće se oko 25 dinara (plus PDV).
– Ako situacija bude išla u tom smeru, ispada da će poljoprivrednici na pšenici imati gubitak. Slušam razne stručnjake u medijima koji kažu da ulaganje po hektaru iznosi oko 80.000 dinara. Međutim, specifikacija troškova kada je reč uzgoju žita po jednom hektaru, prema mojoj računici, iznosi za 50 odsto više od navedene sume. I to ne računajući zakup zemljišta, što važi za veći deo parcela pod kulturama kod većine ratara – ističe ovaj poljoprivrednik.

Računica – nemoguća misija!

A kada je reč o neophodnim ulaganjima na jednom hektaru posejane pšenice, kako kaže ovaj Jabučanin, neophodno je obezbediti 250 kilograma NPK đubriva „12:32:16” po 126 dinara, što iznosi 31.500 dinara.
– Dalje, za ureu sam plaćao 99 dinara po kilogramu, a bilo mi je potrebno 200 kilograma, pa me je na kraju koštalo 19.800, dok sam 120 kilograma ćubriva AN nabavio za 90 dinara, što u zbiru iznosi 10.800. Za 240 kilograma semena davao sam 74 dinara po kilogramu i to me je iznelo 18.000 dinara. Za zaštitu od bolesti u vidu 1,6 litara „falkona” puta 5.000 dinara trebalo mi je 8.000 dinara, a za sredstvo protiv korova „lanselot” 1.600 dinara – kaže Škrbić.
On još dodaje da ga je tanjiranje pomenutog hektara koštalo 5.000 dinara, sejanje – 3.000 dinara, prskanje – 4.000 (dva puta po 2.000); bacanje đubriva – 3.000 (u tri navrata po 1.000), a kombajniranje i prevoz – 10.000 dinara.
– Sve to zajedno iznelo me je 128.000 dinara, i to, napominjem, bez zakupa, rada i još nekih fiksnih troškova. Stoga ispada da je preda mnom nemoguća misija, ako se zna da je prosek prinosa pšenice u Srbiji u rodnoj godini od 5.500 do 6.000 kilograma po hektaru. Tek ponegde se dogodi da neko ima osam do devet tona na pojedinim parcelama, koje uglavnom imaju najveći zemljoposednici. Međutim, nema vremena za kuknjavu, jer nam sada predstoji brza setva kukuruza i suncokreta – kaže ovaj poljoprivrednik.

(Pančevac)

VAŽNI POSLOVI ZA POLJOPRIVREDNIKE U TOKU: Vreme za setvu i zahteve za podsticaje