Sukob između Moskve i Kijeva održava se visoke cene energenata, pokazuje studija koju je objavio Međunarodni monetarni fond. Ukoliko se tenzije ne reše do kraja godine, moguće je da nećemo moći da kontrolišemo ni tržište, odnosno njegovo kretanje.

Sukob u Ukrajini i sankcije Rusiji mogli bi da naškode energetskoj bezbednosti i ekonomskom razvoju širom zapadne i centralne Evrope, upozorili su analitičari Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Nalazi su došli kada EU razmatra ograničenja na uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije, prenosi RT.

Uprkos „impresivnom nizu“ akcija koje su kreatori politike preduzeli u cilju jačanja energetske bezbednosti od izbijanja neprijateljstava i trgovinskih ograničenja Moskvi, troškovi energije ostaju visoki, navodi se u studiji sprovedenoj za MMF i objavljenoj u utorak.

Dokument se odnosi na Evropsku uniju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.

Analize koje su sproveli autori izveštaja sugerišu da će ukrajinska kriza i mere protiv Rusije imati „mešovite efekte“ na energetiku u srednjem roku.

Smanjenje energetske zavisnosti od Moskve diverzifikacijom snabdevanja možda je učinilo kontinent bolje pripremljenim za budući šok u snabdevanju energijom, sugeriše list. EU je povećala kupovinu goriva iz SAD i Afrike, a takođe radi na jačanju sopstvene proizvodnje energije.

Međutim, uprkos povećanju izvora snabdevanja energijom i izvesnom smanjenju potrošnje, cene ostaju više nego što bi bile u scenariju bez sukoba, navodi list.

Neprijateljstvo, odnosno tenzije bi „mogle uporno da povećaju cene energije u Evropi, što bi oslabilo energetsku bezbednost povećanjem udela potrošnje energije u BDP-u i na taj način učinilo ekonomsku aktivnost osetljivijom na bilo kakve energetske poremećaje“, navodi se u dokumentu.

Evropa je 2022. pretrpela najgoru energetsku krizu od 1970-ih, izazvanu sankcijama Rusiji. Cene struje su skočile sa 45 na 598 evra po megavat-satu u avgustu te godine. EU je postepeno ukinula upotrebu ruskog uglja i uvela embargo na pomorsku naftu iz zemlje, smanjivši uvoz za 90%. U međuvremenu, udeo Rusije u uvozu gasa u EU pao je sa 41% u 2021. na 15% u 2023. EU je postavila sebi cilj da postepeno ukine sav preostali uvoz ruskog fosilnog goriva do 2030. godine.

Moskva se, međutim, pojavila kao vodeći snabdevač tečnim prirodnim gasom (LNG) za blok, čineći 16% njenog uvoza prošle godine. EU trenutno razmatra zabranu uvoza ruskog LNG-a kao deo 14. seta ograničenja.

Predložene mere bi sprečile zemlje EU da ponovo izvoze ruski LNG, ali ne bi bile potpuno zabranjene.

Moskva je saopštila da će bilo kakva ograničenja protiv ruskog LNG-a – zajedno sa naporima da se zemlja „istisne“ sa energetskih tržišta – dovesti samo do viših cena gasa za potrošače u EU.

Od pokretanja masovne kampanje zapadnih sankcija 2022. godine, Moskva je većinu svog izvoza energije preusmerila u Aziju, pre svega u Kinu i Indiju.

(Pančevac)