Još jedan dobitnik stana iz Pančeva
Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Porodica i prijatelji sigurno imaju ključnu ulogu u podršci osobama sa demencijom, uključujući i dragocenu povezanost s prošlošću pacijenta
Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Porodica i prijatelji sigurno imaju ključnu ulogu u podršci osobama sa demencijom, uključujući i dragocenu povezanost s prošlošću pacijenta
Leka nema, ali život može biti kvalitetniji i ne završava se kada se postavi dijagnoza demencije. Važno je pripremiti se na vreme, primeniti sve moguće metode da se bolest uspori i olakša, a život obolelih učini kvalitetnijim. O tome za „Pančevac” piše primarijus dr Tatjana Voskresenski, koja odnedavno radi kao neuropsihijatar i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”.
Praktične preporuke za osobe u najbližoj okolini
1. Pre svega je potrebno obezbediti okolinu tako da ima što manje potencijalnih opasnosti po pacijenta, po mogućnosti bez preseljenja u novu, nepoznatu sredinu. Urediti prostor sa što manje nameštaja, raspoređenog tako da ne ometa bezbedan prolaz i kretanje. Obezbedite potencijalno klizave površine tekstilnim podlogama, regulišite tuševe automatskim termometrima, prilagoditi osvetljenje, a lekove, hemikalije, duvan i alkohol držite zaključane.
2. Dobro se informišite o bolesti.
3. Izbegavajte kritikovanje ponašanja i konflikte sa osobom pogođenom demencijom.
4. Jasno strukturišite svakodnevne aktivnosti i ustalite im rutinu (u isto vreme ustajanje, obroci, terapija, održavanje higijene…).
5. Pokažite poštovanje prema obolelom, uključite ga u donošenje odluka, budite obazrivi, razumni i nežni u komunikaciji.
6. U kasnijim stadijumima obezbedite obolelom narukvicu sa osnovnim podacima (ime, prezime, adresa, broj telefona osobe za kontakt).
Dijagnoza demencije će verovatno značiti da ćete morati da pravite promene u svakodnevnom životu. Potrebno je da imate na umu da je reč o bolesti koja napreduje, što znači da oboleli postaju sve više zavisni od druge osobe i da ne mogu samostalno da žive i funkcionišu.
To ne znači da su odmah potrebne velike promene, ali je dobro da planirate pripreme za moguće novonastale situacije u daljem toku bolesti.
Bilo bi dobro da sami izaberete osobu od poverenja koja će rukovati vašim finansijama. Isto tako, trebalo bi da izrazite svoju želju oko načina zbrinjavanja u situaciji kada vam bude bila potrebna tuđa pomoć u svakodnevnom životu, na primer da li biste da živite u svom domaćinstvu uz negovatelja ili želite da idete u dom ili u domaćinstvo dece ili rođaka.
Da li i kome reći da bolujemo od demencije?
Može da bude veoma teško da se porodici, okolini i prijateljima saopšti dijagnoza o demenciji. Ali potvrda dijagnoze može da pomogne i porodici i okolini i prijateljima da prihvate to što se dešava. Kako bolest napreduje, biće vam potrebna pomoć drugih osoba, tako da je najbolje da što ranije podelite tu informaciju s bliskim osobama.
Porodica i prijatelji veoma važni!
Porodica i prijatelji sigurno imaju ključnu ulogu u podršci osobama sa demencijom, uključujući i dragocenu povezanost s prošlošću pacijenta. Najvažnija stvar koju bližnji mogu da urade jeste da nastave da podržavaju pacijenta i ohrabruju ga da ostane aktivan član porodice i lokalne zajednice. Preporuka za porodicu i negovatelje je svakako i pravovremeno profesionalno, pravno i finansijsko savetovanje da bi se strukturisalo i jasno organizovalo sve što predstojeći period donosi.
Brinite o svom somatskom zdravlju: jedite zdravo i budite aktivni, odmarajte se kada ste umorni. Redovno posećujte svog izabranog lekara. Bavite se mentalno stimulativnim aktivnostima: čitajte, rešavajte ukrštenice, probajte neki novi hobi… Razgovarajte s prijateljima. Ostanite socijalno angažovani. Radnje koje ste nekada radili lako postaće sve teže. Prihvatanje promena i usvajanje veština u savladavanju prepreka može dovesti do uspostavljanja novog sistema ravnoteže i redukcije stresa.
Da li ima leka?
U terapiji Alchajmerove bolesti koriste se lekovi iz dve velike grupe koji su registrovani u našoj zemlji: takozvani inhibitori holinesteraze (donepezil, rivastigmin, galantamin) i antagonisti NMDA receptora (memantin). Važno je da znate da nijedan od lekova koji se koriste ne dovodi do izlečenja od demencije.
Ove lekove proizvode različiti proizvođači i svi su provereni i odobreni od Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije. Lekovi za Alchajmerovu bolest se nalaze na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što podrazumeva da se dobijaju na recept uz određeno učešće osiguranika. Moguće je da u toku bolesti budu potrebni i lekovi koji se koriste za različite psihijatrijske simptome, kao što su: depresija, apatija, halucijacije, agresija i sl.
Na tržištu postoje proizvodi koji se reklamiraju u terapiji i prevenciji Alchajmerove demencije, ali je pokazano da za to nema naučnog opravdanja, uprkos tome što su u širokoj upotrebi. U ovu grupu spadaju sledeći preparati: razni vitaminski preparati – vitamini kompleksa Be, vitamini E ili Ce, kao i grupa lekova za koje se misli da popravljaju moždanu cirkulaciju: ginko biloba, piracetam, nicergolin, vinpocetin, cerebrolizin, ergolid-mesilat, pentoksifilin, cinarizin.
(Pančevac / N. S.)
Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Kako prepoznati demenciju
Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Život sa demencijom