Tarabići su bili u pravu kad su rekli iz Đetinje će izbiti svetlo
Užice – Grad na Đetinji sa pravom ima čime da se ponosi, jer u najlepšem delu Užica na obalama pomenute reke duže od jednog čitavog veka vremenu ponosno odoleva najstarija hidrocentrala u Evropi. Ovo istorijsko mesto koje još uvek čuva veliko istorijsko bogatsvo narednih dana moći će da posete Užičani, ali i svi voljni putnici namernici.
U organizaciji Udruženja “Tesla na Đetinji” od 7. do 9. jula održava se istoimena manifestacija, koja se ove godine organizuje u okviru programa “Era kulture”. Vrata Hidrocentrale “Pod gradom” biće otvorena za sve Užičane i posetioce tokom trajanja manifestacije, ali i predstojećih MOSI igara od 10. do 14. jula.
– Važno je naglasiti da su vrata Hidrocentrale “Pod gradom” otvorena za sve sugrađane i psoetioce i da će oni moći da je obiđu u pratnji kustosa Zage Nikitović. Takođe, u ponedeljak 8. jula uz otvorena vrata, moći će da prisustvuju demonstraciji rada Teslinog transformatora i Teslinog jajeta u kome je zapravo sadržana suština njegove misli o naizmeničnoj struji. Trećeg dana, u ponedeljak 9. jula, otvorena vrata su od 10 do 21 sat. U 17 časova umetnici će završavati svoje radove a dr Goran Marjanović imaće okrugli sto “Značaj Hidrocentrale “Pod gradom”. Od 19. 30 časova uslediće okrugli sto na temu “Mladi i nauka”, čiji moderator će biti dr Vladimir Reković, koji radi u CERN-u. Od 21 sat planiran je koncert Dragana Ilića Šekija, rekao je Dragan Filipović iz Udruženja Tesla na Đetinji.
Oni su pozvali sve Užičane, ali i sve zainteresovane građane Srbije da dođu u hidrocentralu Pod gradom i upoznaju se sa bogatom istorijom koju skriva. Inače, retko ko je poverovao proročanstvu Tarabića kad su u junu mesecu 1868. godine rekli da će iz reke Đetinje izaći svetlost. Samo posle 32 godine, njihove prognoze su se obistinile i u Užicu je napravljena prva hidrocentrala u Evropi, i to po Teslinim principima polifaznih struja.
– Odluka o izgradnji hidroelktrane potekla je od akcionara takačke fabrike kojima je bio potreban jeftin, a siguran izvor energije. U sprovođenju njihovih namera, pomogao ima je ugledni profesor Đorđe Stanojević koji je zaključio da u ovoj reci ima dovoljno vodene snage za proizvodnju električne energije“, rekli su za RINU u Narodnom muzeju u Užicu.
Odluka o ovom poduhvatu stigla je vrlo brzo do Obrenovića koji su podržali gradnju, a kralj Aleksandar postavio je kamen temeljac u maju 1899. godine. Đorđe Stanojević imao je zadatak da nabavi opremu za ovu hidreletranu.
Nabavio je Simensove turbine i generatore. Oprema je iz Pešte i Beča vozom stigla do Kragujevca, a kako Užice u to vreme nije imalo prugu, oprema je prebačena na drvena kola koja su vukla šest pari volova. Tako je ovaj karavan putovao mesecima, a brojni Srbi su milili da je u pitanju seoba naroda.
Kad je oprema na volovima stigla, Ere nisu časile časa i odmah su krenuli u izgradnju i potrudili se da u znak zahvalnosti hidroelektrana bude otvorena 2. avgusta, na rođendan kralja Aleksandra Obrenovića. Mali broj Užičana je smeo uopšte da prisustvuje otvaranju, jer nije im bilo jasno, kako to struja i voda mogu da se spoje, da žica prođe kroz tavan, a da kuća ne eksplodira. Mislili su da će doći do neke velike eksplozije“, rekla je Zagorka.
– Prva struja proizvedena pre podne koristila se za potrebe tkačke fabrike, a posle podne za oosvetljivanje grada, pojednih kafana, dućana i mehana, a plaćala se po sijalici. Hidroelektrana pod gradom radila je do 1973. godine, ali oprema je i danas nakon više od 120 godina ostala ispravna i sačuvana. Brojne strane delegacije i ambasadori nisu zaobišle ovaj svojevrstan spomenik, koji predstavlja jedan od najvećih turistčkih potencijala Užica, rekli su ranije za RINU u Narodnom muzeju u Užicu.