Tajna slike portret ,,Činovnika“

Rengenska fotografija je otkrila da se ispod slike ,,Činovnika“ nalazi slika kardinala Đulija Marija dela Somalja.

15:57

18.07.2024

Podeli vest:

Apsolutno ništa se ne može odupreti protoku vremena pa čak ni večna umetnička dela. Tajna iz devetnestog veka otkrivena je prilikom kozervacije i restauracije slike portret ,, Činovnika “ verovatnog slikara Lorenca Galijardija.

Umetničke slike, skulpture,arhihektonske građevine, spomenici, muzejski predmeti i celokupno materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe je protokom vremena sklono propadanju. Kako bi se za buduće generacije zaštitila i sačuvala kulturna dobra, konzervatori i restauratori koriste različite naučne postupke i metode.
Procedure i postupci su precizno definisani pa se tako pre svake restauracije i konzervacije vrsi se konzervatorska ispitivanja, proučava dokumentacija, rade se fizičko- hemijske analize, fotografiše i posmatra predmet pod infracrvenim i ultraljubičastim svetlom a ponekad se i koristi rengensko snimanje predmeta.

Sam konzervatorski postupak je posebno delikatan jer konzervator mora da bude i umetnik kako bi sačuvao autentičnost umetničkog dela. Pogrešan ton ili nijansa boje može da umanji istorijsku umetničku vrednost dela i da znatno umanji njegovu autentičnu i estetsku vrednost, tako da mesta za grešku nema, kaže Gordana ĐuraĐević Prvanov kustos slikar konzervator restaurator Narodnog muzeja u Pančevu.

Bilo je velikih i malih izazova a i ponekih iznenađenja pa je tako Gordana tokom svoje karijere konzervatora- restauratora imala prilike da restaurira i konzerviše izuzetno vredna umetnička dela ali i da zaviri i u njihovu unutrašnjost.
Umetnička slika koja je bila zapisana u invertarnim knjigama kao portret ,,Činovnika “ iz fundusa zrenjeninskog muzeja je rengenskim pregledom otkrila svoju dugo čuvanu tajnu.

Rengenska fotografija je otkrila da se ispod slike ,,Činovnika“ nalazi slika kardinala Đulija Marija dela Somalja. Ovaj čuveni kardinal bio je poznat po tome što nije hteo da odobri venčanje Napolena Bonaparte i nadvojvotkinje Santa Marije sopra Minevre. Kardinal je zbog odbijanja da prizna Napoleonu brak postao jedan od trinaest takozvanih crnih kardinala.

Ime ,, Crni kardinali “ su dobili jer im je zbog protivljenja Napoleonu bilo zabranjeno da nose službene haljine.

Posle četiri godine zatočeništva u Francuskoj, kardinal Đulija Marija dela Somalja se vraća u Rim gde je u aprilu 1814-te godine postao sekretar zloglasne Kongeracije rimske i opšte inkvizicije.

Nije poznato zašto je verovatni slikar ovog dela Lorenco Galijardi preslikao čuvenog kardinala ali je poznata odluka ptočlane konzervatorske komisije kojom je predsedavala Jelena Gvozdenac Martinov. Jednoglasnom odlukom komisije sačuvan i restauriran je portret ,,Činovnika“ a ne portret kardinala. Portret kardinala Đulija Marija dela Somalja se i dalje može videti samo pod rendgenskim svetlom tako da nije narušena istorijska i umetnicka vrednost slike a i na taj način su sačuvana oba dela, kaže Gordana Đurađević Prvanov.

(Pančevac/ Radovan Đerić)

BONUS VIDEO

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.