Broj potvrđenih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 u Srbiji raste od početka maja 2024. godine, ali su apsolutne vrednosti i dalje niske u odnosu na početak 2024. godine i isti period 2023. godine.

Tokom protekle nedelje, od 22. do 28. jula, ukupno je testirano 1207 osoba, a dobijeno je 306 pozitivnih nalaza na SARS-CoV-2 virus i očekuje se nastavak rastućeg trenda imajući u vidu situaciju u regionu i Evropi, ali se ne očekuje da će doći do preopterećenja sistema zdravstvene zaštite, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut„.

Među prijavljenim inficiranim osobama većinu čine osobe starije životne dobi, iako su registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama.

– Prosečna starost obolelih je trenutno 66 godina, dok je kod osoba koje su na bolničkom lečenju prosečna starost 72 godine. Međutim, treba imati u vidu da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru i testiraju, odnosno da u većem broju preleže respiratorne infekcije „na nogama” nego što je to slučaj u starijim uzrastima, te se najveći broj inficiranih u mlađim dobnim grupama i ne registruje u zdravstvenom sistemu – navodi se u izveštaju „Batuta“.

Dodaju da je stopa testiranja osoba na kovid 19 u Srbiji niska u odnosu na ranije periode, usled čega raste procenat pozitivnih nalaza.

– U poslednjoj nedelji pozitivnost na SARS-CoV-2 je dostigla 25,4 odsto što odgovara situaciji koja se registruje i u EU. Ukupna izračunata pozitivnost za EU u 29. nedelji, od 15. do 21. jul 2024. godine je bila 29,8 odsto – kažu u „Batutu“.

Ističu da trend porasta broja inficiranih osoba koji se uočava od početka maja 2024. godine u Srbiji nije praćen povećanjem zahteva za pružanjem zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i bolnicama.

– Međutim, neke od zemalja u regionu, poput Grčke, registrovale su povećan broj prijema obolelih od COVID-19 u bolnice što, usled boravka velikog broja naših građana u ovoj zemlji tokom leta, može da se odrazi i na epidemiološku situaciju u Srbiji. Stoga se sprovodi kontinuiran nadzor nad kretanjem COVID-19 u našoj zemlji i okruženju i shodno tome planiraju mere unutar sistema zdravstvene zaštite i u opštoj populaciji – navode iz „Batuta“.

– Manifestacije bolesti su u većini slučajeva blage do srednje teške, ali se kod osoba u riziku mogu javiti i teži oblici. Najvažniji faktori rizika za nastanak teških kliničkih oblika su starije životno doba i teška hronična oboljenja i stanja oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije) – posećaju iz Instituta „Batut“.

(Pančevac)