DRŽI SE STROGA POST: Zašto se na Krstovdan bere i osvećuje bosiljak?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti.
O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Tokom dana se bere i posvećuje bosiljak.
Inače u crkvama bosiljak koristi uvek tokom obreda, prvenstveno za krštenja i osveštavanje vodice, kada se upravo grančica suvog bosiljka u nju potapa.
Veruje se da bosiljak Srbe prati kroz sva životna razdoblja od rođenja do smrti, pa se često naziva Božijim cvetom, o čemu je pisao još Josif Pančić, i veruje se da je reč o biljci koja treba prva da se posadi u bašti.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu.
Biljka se osvećuje u crkvi, a potom se čuva kako bi se koristila kao narodni lek ili za potrebe obreda.
U srpskom narodu postoji običaj da se na Vozdviženje Časnog krsta u kuću obavezno unosi osveštan bosiljak, kako bi se prizvao mir u dom i da bi se on zaštitio od negativne energije i nečastivih stila.
Pored toga što se koristi tokom crkvenih obreda, bosiljak zauzima značajno mesto i u srpskoj narodnoj tradiciji.
Uz to što ima izuzetno lekovita svojstva bosiljak je i vrlo rado i često korišćen u kulinarstvu baš zbog svoje arome.