USKORO U ZAVODU PANČEVAC: Pregledi i lakše hirurške intervencije kod vrhunskih dermatologa

Samo bi „kvizaši” ili oni koji su zapamtili neke lekcije iz biologije znali odgovor na pitanje koji je to organ najveći u telu. Smatramo je sporednom, usputnom – u odnosu na druge organe. Sve dok ne počne da pravi probleme. Ne znamo ni da ukupno teži oko tri kilograma i da može da pokrije sto površine od jedan i po do dva kvadratna metra. Ali ono što moramo znati jeste da koža pamti i da o njoj moramo voditi računa odmalena. Ne prašta ako promene na njoj ne uočimo na vreme. A koštaće nas debelo i ako ne odemo na vreme kod lekara i kada uočimo da se nešto dešava.

I zato se Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” pobrinuo da angažuje tri vrhunska dermatologa s Vojnomedicinske akademije koji će uskoro početi da ordiniraju kao gostujući lekari i u Pančevu. Prvi razgovor je bio prilika da upoznamo vrhunske specijaliste dermatovenerologije: primarijusa doktora Miroslava Dinića, načelnika Klinike za kožne i polne bolesti na VMA, doktora medicine Dušana Mihajlovića i doktora Branka Dujovića. Ali i da saznamo bar osnove o tome šta nam koža govori, koja su to najčešća njena oboljenja i kada i zašto zbog kože treba da se obratimo lekarima.

• Šta nam koža govori o zdravstvenom stanju celog tela?

– Kao najveći organ našeg tela, koža igra ključnu ulogu u zaštiti od spoljnih faktora, a može biti i odraz unutrašnjeg zdravstvenog stanja. Može da nam pruži dragocene informacije o raznim zdravstvenim problemima. Na primer, kada govorimo o boji, njena žućkasta prebojenost može da ukaže na probleme s jetrom, dok plavkasta nijansa (cijanoza) može da bude posledica problema s plućima i srcem. Bleda koža može da znači anemiju. Hroničan svrab može da bude povezan s problemima poput hronične bolesti bubrega, bolestima jetre ili šećernom bolesti. Suva koža pak može da bude znak dehidratacije, hipotireoze ili nedostatka esencijalnih nutrijenata.

Primarijus dr Miroslav Dinić

Primarijus dr sc. Miroslav Dinić, dermatovenerologFoto: Privatna arhiva

Doktor Miroslav Dinić je jedan od naših vodećih specijalista za kožne i polne bolesti i načelnik je Klinike za kožne i polne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji. Doktorirao je s radom „Biomarkeri inflamacije i metaboličkih poremećaja i ultrasonografski nalaz supkliničke ateroskleroze u bolesnika sa psorijazom”. Pored psorijaze, oblasti njegovog posebnog interesovanja su i tumori kože (dermatoonkologija), dermoskopski pregledi mladeža, ekcemi, kao i dermatohirurgija i elektrohirurgija kože (radiotalasna hirurgija kože). Član je više stručnih udruženja i u Srbiji i u Evropi.

• Koje su najčešće autohtone bolesti kože, a kada ona može biti pokazatelj i oboljenja drugih organa?

– Psorijaza je hronična kožna bolest koja dovodi do stvaranja ljuspastih naslaga. Ali ona je i posledica autoimunih događaja i može biti povezana i s povećanim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Tu je i atopijski dermatitis (ekcem) kao hronična inflamatorna bolest kože, koja je često vezana za alergije i astmu, a povezana je sa disbalansom u imunskom sistemu. Vitiligo je autoimuna bolest koja dovodi do gubitka pigmenta kože i može se povezati s drugim autoimunim bolestima, poput bolesti štitaste žlezde. A akne se najčešće javljaju zbog hormonskih promena, ali i disbalansa u radu lojnih žlezda, ishrane, stresa ili nekih lekova.

• Da li se sa psorijazom živi celog života i da li ona može da nestane?

– Psorijaza je i dalje neizlečiva bolest jer nema magičnog leka čijom upotrebom u jednom navratu bolest prolazi zauvek. Neophodno je dugotrajno lečenje lokalnom terapijom, konvencionalnom ili takozvanom biološkom terapijom. Ali danas se, i pored dijagnostikovane psorijaze, može potpuno kvalitetno živeti bez promena na koži, uz uslov da se koriste lekovi.

Doktor Dušan Mihajlović

Doc. dr sc. Dušan Mihajlović, dermatovenerologFoto: privatna arhiva

Doktor Dušan Mihajlović radi i kao docent na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije. Rukovodio je istraživačkim timom i bio njegov član u nekoliko projekata, objavio je brojne radove u najprestižnijim međunarodnim medicinskim časopisima, a jedan je i od autora udžbenika na dva medicinska fakulteta „Propedevtika u dermatovenerologiji”. Vrši preglede mladeža najsavremenijim digitalnim dermoskopom, hirurški uklanja izmenjene mladeže i ostale tumore kože, obavlja druge dermatološke intervencije, kao što su krioterapija, radiotalasno uklanjanje keratoza i ostalih benignih promena kože.

• Da li su atopijski ekcemi za dermatologe ili alergologe?

– Dijagnoza atopijskog dermatitisa ima i svoju imunsku komponentu, koja je i glavna. Ali lečenje obolele kože, i kod odraslih i kod dece, treba da bude u nadležnosti dermatologa.

• Kako se prepoznaju gljivična oboljenja kože?

– Postoji više kliničkih oblika, ali je najkarakterističnija pojava crvene ovalne ili okrugle ploče s naglašenim ivicama na kojima se nalazi ljuspa. Ta ljuspa se uzima kao uzorak radi postavljanja dijagnoze, a lečenje obično nije složeno.

Doktor Branko Dujović

Dr Branko Dujović, dermatovenerologFoto: privatna ahriva

Doktor Branko Dujović je trenutno na doktorandskim studijama, a od 2023. godine je i istraživač-pripravnik na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije. S ponosom ističe članstvo i aktivno učešće u projektu Evropskog registra za melanom, a kao jedan od dvadeset najboljih mladih specijalista dermatovenerologije u Evropi dobio je i poziv za usavršavanje u Švajcarskoj. Oblasti njegovog interesovanja su dijagnostika i lečenje tumora kože, psorijaza, akne, inflamatorne dermatoze, autoimune bolesti vezivnog tkiva, lečenje kožnih infekcija. U svakodnevnom radu obavlja i dermatohirurške procedure (biopsije, ekscizije tumora kože, krioterapija, elektrokauterizacija, radio-talasi).

• Često čujemo da koži ne prija ni suviše higijene. Koliko istine ima u tome?

– Ponekad se kaže da pola zdravlja kože čini čistoća, a pola nečistoća. U svakom slučaju postoji dovoljno sredstava za kvalitetnu negu kože u vidu kremova, gelova, losiona i kupki za uspostavljanje normalne funkcije kože kao barijere prema spolja, kao i njenu odgovarajuću vlažnost.

• Da li i dalje važi ona floskula da je dermatologija najneistraženija grana medicine i koliko i koje kožne bolesti mogu da se izleče?

– Klinička dermatologija je u velikoj meri primenjena imunologija. Imunski mehanizmi bolesti se razotkrivaju, što dovodi do razvoja novih lekova, te se bolesti kože mogu izlečiti ili bar staviti pod kontrolu s dugim periodima bez pogoršanja.

• Koliko je i lečenje kožnih bolesti skupo, jer mnogi preparati i lekovi nisu jeftini, a zdravstveno osiguranje ih uglavnom ne pokriva?

– Pravovremena dijagnoza i lečenje su zapravo najjeftiniji u onom suštinskom, a potom i u finansijskom smislu. Najskuplje po zdravlje svakog od nas je čekanje, kasno postavljena dijagnoza i pogrešno lečenje.

• Kada je neophodno da se ljudi jave dermatologu, koje su to promene na koži koje uočimo zbog kojih treba da se javimo lekaru?

– Nova promena na koži, sa simptomima ili bez njih, kao i stare promene koje se menjaju, razlozi su da se ode na pregled.

• Kakve vrste ponašanja mogu da doprinesu da se jave i kancerogene promene na koži? Koliko neke druge predispozicije igraju ulogu u tome?

– Neposredno izlaganje suncu i „sunčanje” u solarijumu su glavni faktori rizika, što spada u rizično ponašanje. Ponekad ulogu igra i genetika, takođe koža s velikim brojem mladeža. Jer, kada koža tamni, ona se zapravo brani, a mi to doživljavamo kao nešto lepo i dobro, što je u stvari pogrešno. Pogrešno je zato što se tako oštećuju ćelije kože, što u krajnjem ishodu može dovesti do zloćudnih tumora.

• Zašto su kanceri kože toliko opasni ako se ne uoče na vreme?

– Zato što su potencijalno smrtonosni usled metastaza u unutrašnjim organima. U prvom redu govorimo o melanomu, ali i drugim promenama. A upravo je zbog izlaganja suncu i odlazaka u solarijum i povećana učestalost, pre svega, svih zloćudnih tumora.

• Koje vi pacijente očekujete u Pančevu i koga bismo mogli da uputimo kod vas kada dođete u Zavod „Pančevac”?

– Svako s promenama na koži može da bude pregledan. Ponekad će to biti osobe s hroničnim bolestima kože koje možda nisu ranije lečene kako treba, ali i oni s novonastalim problemima. Posebnu važnost dajemo „sumnjivim” mladežima ili drugim promenama koje bi mogle biti zloćudni tumori. Za te potrebe služi jedna neinvazivna metoda koja se zove dermatoskopija. Obavljaće se i manje dermatohirurške intervencije, kao i uklanjanje dobroćudnih promena radiotalasnim nožem.

/Pančevac)

Plastični hirurg uskoro u Zavodu PANČEVAC: Dr Mladen Prcović

Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Kako prepoznati demenciju